'Мртав је, жив је': Зашто непрестано колају гласине о смрти Кима Џонга Уна

Ким Џонг Ун се појавио у државним медијима Северне Кореје делујући изузетно здраво за некога за кога се прича да је умро од излива крви у мозак.

На фотографијама које је објавио државни лист Родонг Синмун, 42-годишњи севернокорејски вођа био је у обиласку, како се тврди, на изложби одеће и обуће заједно са ћерком.

Слике су се појавиле неколико сати пошто је кинески дисидент који живи у Америци тврдио, без доказа, да је Ким одведен у болницу у Пекингу у коми и тамо умро.

За оне који помно прате Северну Кореју, ова врста гласина постала је малтене уобичајена.

У једној од најтајновитијих земаља на свету, чињенице је често тешко потврдити, што ствара плодно тле за спекулације.

Ова најновија тврдња потекла је од Ванџуна Сијеа, који се представља као председник Кинеске демократске странке, групе коју су забраниле кинеске власти.

Он је претходно већ ширио непотврђене тврдње, међу њима и спекулације о смрти кинеског лидера Сија Ђинпинга.

Сије је тврдио да је Ким доживео тешки излив крви у мозак и био пребачен у Пекинг зато што Северна Кореја нема медицинске установе за његово лечење.

Он је тврдио да је Ким касније умро и да је његово тело у тајности враћено у Северну Кореју, а да је режим прикрио смрт.

Пет фотографија причају сасвим другачију причу.

На њима се види како Ким разгледа изложене артикле у друштву ћерке Ким Џу Ае и његове уобичајене свите званичника.

И док не постоји начин да се поуздано зна када су ове слике настале, постоје и други разлози за сумње у ову тврдњу.

Да се здравље Кима Џонга Уна нагло погоршало вероватно би било знакова и изван граница Северне Кореје.

Кина би могла да појача безбедност дуж властите границе да би се припремила за потенцијалну нестабилност или прилив избеглица.

Активност око дипломатских мисија Северне Кореје би такође могле да буду појачане.

Пребези у Јужној Кореји често добијају информације преко неформалне мреже дуж кинеске границе.

Ништа од овога се није десило.

Јужнокорејски обавештајци, у међувремену, рекли су за Јонхап да нису чули ништа што би поткрепило ове наводе.

Ова гласина личи на претходне лажне узбуне.

Истакнути севернокорејски пребег тврдио је 2020. године да је „99 одсто сигуран“ да је Ким умро после кардиоваскуларне операције.

Недуго затим, Ким се појавио у медијима и тврдња је била оповргнута.

Погледајте видео: Зашто волимо луде приче о Северној Кореји

Зашто се онда овакве гласине стално поново јављају?

Први разлог је наслеђивање.

Северном Корејом влада породица Ким већ три генерације, али шта ће се десити после Кима Џонга Уна мање је извесно него што је било у случају његових претходника.

Ким Ил Сунг је провео деценије спремајући сина, Кима Џонга Ила, за преузимање власти.

Кад је Ким Ил Сунг умро 1994. године, план за наслеђивање чврсто је био успостављен.

Транзиција Кима Џонга Ила била је релативно глатка.

Успон Кима Џонга Уна је био бржи и несигурнији.

Након што је Ким Јонг Ил доживео мождани удар 2008. године, његов најмлађи син је почео да се хитро пење у хијерархији.

У време кад је његов отац умро 2011. године, он је био јавно идентификован као будући лидер.

Упркос томе, Ким Џонг Ун је годинама учвршћивао власт, правећи чистку међу ривалима и елиминишући могуће претње.

Јужнокорејска обавештајна служба верује да Ким можда припрема ћерку за наследницу.

Она се све чешће појављује на значајним државним догађајима и војним вежбама.

Али за њу се верује да има свега 13 година.

Северну Кореју никад није предводила жена и она није формално означена као наследница.

Њена младост би је учинила рањивом пред било каквом борбом за превласт.

Сва ова неизвесност помаже да објасни зашто гласине о Кимовом здрављу привлаче толику пажњу.

Други разлог је да гласине нису сасвим неодрживе.

Ким је гојазан и страствени је пушач.

Јужнокорејска Национална обавештајна служба изнова упозорава да га његов животни стил доводи у високи ризик од кардиоваскуларне болести.

Срчани проблеми и мождани удари су наследни у Кимовој породици.

Ако би се било шта десило Киму, улози су високи за суседне земље и ширу међународну заједницу.

Било каква изненадна криза лидерства поставља тешка питања о контроли севернокорејског нуклеарног оружја и могућности политичке нестабилности.

Да ли би борба за превласт довела представнике тврде струје у искушење да наступе агресивно?

Да ли би немири могли да изазову избегличку кризу дуж кинеске границе?

Ово су питања која брину не само Пекинг и Сеул, већ и Вашингтон, који има око 28.000 војника у Јужној Кореји.

Обавештајне службе помно прате Кима Џонга Уна како би биле припремљене за било какве новости.

Зато што је Северна Кореја и даље црна рупа кад су у питању информације, она је уједно и лака мета за лажне вести.

Само уски круг људи има стални приступ вођи.

Чак и обавештајне службе имају проблема да дођу до поузданих информација, а већи део онога што исплива ставља се под знак питања као непотврђено или врло вероватно уместо као потврђена чињеница.

Сумња се да сам режим намерно изазива конфузију, пуштајући обмањујуће информације како би прикрио оно што се стварно дешава у земљи.

И зато је тешко поверовати да је Ванџун Сије некако наишао на толико значајну вест, кад је она промакла онима чији је посао да је први примете.

Он је можда напросто само тражио пажњу.

Или је можда желео да посрами Пекинг нагласивши његове везе са Пјонгјангом, мада су оне прилично добро познате у свету.

Који год да је био његов мотив, Сије је далеко од првог човека који је покушао да искористи неизвесност севернокорејског вођства.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk