Deceniju kasnije, Tramp došao u jaču i samouvereniju Kinu

Kineski lider Si Đinping dočekuje američkog kolegu Donalda Trampa u Pekingu, što odmah vraća sećanja na prethodnu posetu iz 2017. godine - tad je šefu Bele kuće bilo ugađano na svakom koraku, sa sve večerom organizovanom u Zabranjenom gradu, što je čast koja nije bila ukazana nijednom američkom predsedniku pre njega.

Ova poseta obećava da će biti jednako grandiozan, sa sve obilaskom Džongnanhaja, ekskluzivnog kompleksa u kojem živi i radi kineska vrhuška.

Agenda će biti jednako trnovita, sa Iranom kao novim izvorom napetosti, pored trgovine, tehnologije i Tajvana.

Ali mnogo toga se izmenilo, jer se Tramp sada vraća u jaču i mnogo samouvereniju Kinu.

Zašavši dobrano u do sada neprikosnoveni treći mandat, ambiciozni Si Đinping nastavlja sa realizacijom planova za „nove produktivne snage“, s ogromnim ulaganjima u obnovljivu energiju, robotiku i veštačku inteligenciju.

Ako američki predsednik i njegova administracija žele uvid u budućnost kojoj teži Peking u poslednjoj deceniji, moraju da se zagledaju dalje od velelepnog srca prestonice u kojoj će provesti veći deo vremena.

Na dalekom, krševitom severu, solarna i energija vetra sada dominiraju beskrajnim krajolikom.

Na industrijskom jugu, automatizacija menja fabrike i lance snabdevanja, a mega-gradovi poput Čungkinga postali su sastavni deo fidova influensera na društvenim mrežama.

Milijarde u državnim investicijama preobrazile su Čungking, sumorni fabrički centar na dalekom jugozapadu u moćan simbol Kine koja se menja prihvatajući nove tehnologije, novu trgovinu i novu odrednicu - „u trendu“ - dok pokušava da pokaže svetu srdačnije lice.

Te 2017. godine, Kina je pokušavala da dokaže da je na ravnoj nozi sa SAD, kaže Ali Vajn, viši istraživač i savetnik za zastupanje u američko-kineskim odnosima pri Međunarodnoj kriznoj grupi.

„Mislim da je kineska delegacija razumljivo pojačala diplomatske napore u pokušaju da oda utisak da je predsednik Si Đinping geopolitički dorastao predsedniku Trampu.

„Ono što mi je upečatljivo je da ovaj put taj trud za Kineze uopšte nije bio neophodan“, dodaje.

Vašington sada prihvata da mu je Kina „maltene ravna“, kaže Vajn, koji opisuje Peking kao „verovatno najmoćnijeg takmaca sa kojim su se Sjedinjene Američke Države suočile u istoriji“.

'Amerika na prvom mestu' protiv kineske igre na duge staze

Tramp je, zauzvrat, verovatno najnestabilniji strani lider sa kojim je Kina ikada imala posla.

On čak ima i nadimak u Kini - Čuan Đianguo, što znači „Tramp, graditelj nacije“.

Na internetu mnogi Kinezi veruju da su njegova polarizujuća politika i trgovinski ratovi pomogli usponu Kine slabljenjem položaja Amerike u svetu.

„Njega nimalo nije briga za posledice“, kaže sredovečni čovek na odmoru u Čungkingu.

„On mora da zna da mi delimo isti svet. To je globalno selo. On ne bi smeo da stavlja Ameriku uvek na prvo mesto.“

Čovek kaže da želi da ostane anoniman dok stoji u masi koja se tiska kako bi ulovila dobar pogled na prizor neonskih nebodera Čungkinga.

„Kina decenijama vodi strategiju zagledanu u budućnost“, dodaje on, dok se svetska „sajber-pank“ prestonica osvetljava iza njega u sumrak.

Čungking je izvajan u planini zato što graditelji nisu imali da idu gde drugde osim u visinu.

Drumovi se penju i uvrću oko strmih padina, dok podzemna železnica tutnji pod zemljom, a potom i kroz čitave slojeve zgrada.

Sve se preklapa da bi stvorilo ono što putopisci nazivaju kineskim „8D“ gradom.

Baš kao i turisti nagnuti odozgo, posetioci u brodićima ispod pokušavaju da uslikaju ultimativnu fotografiju: vertikalni pejzaž koji se nadvija nad reku Jangce u neonskim nijansama plave, purpurne i crvene.

Ovo je grad koji nudi prozor u pokušaje Pekinga da doraste američkoj sili na raznorazne načine.

Kina pooštrava meku moć i nudi stranim turistima ulazak bez vize.

Oko dva miliona njih prošle godine je stavilo Čungking na spisak mesta koja moraju da se posete, uz Peking i Šangaj.

Ali spektakularni rast Čungkinga ima svoju cenu.

Njegova izgradnja podrazumevala je jedan od najvećih skoncentrisanih napora u urbanoj građevini u savremenoj istoriji.

A lokalna vlast, sa stanovništvom od više od 30 miliona ljudi, sada je u ogromnim dugovima.

Usporena privreda i sektor nekretnina u krizi tome ne pomažu.

Dalje od futurističkih prizora grada nalaze se starije četvrti u kojima radnici sortiraju pakete ili prodaju voće i povrće u nadi da će zaraditi nekoliko dolara dnevno.

Trampove carine i sada američko-izraelski rat u Iranu pritiskaju bolne tačke kineske privrede dok cene kuća padaju, nezaposlenost skače, a slaba potrošnja istrajava.

Tokom svega ovoga, autoritarni stisak Komunističke partije Kine ostaje čvrst.

Mnogi Kinezi nerado pričaju o politici i, iako imaju poruku za Trampa, žele da ostanu anonimni.

„Želim da poručim Trampu da prestane da pravi probleme“, kaže manikirka čije su investicije propatile zbog pada svetske privrede posle krize na Bliskom istoku.

Neki mladi ljudi i dalje doživljavaju Ameriku kao svetionik slobode i mogućnosti.

„Kad pomislim na SAD, pomislim na slobodu, da ljudi tamo mogu da pronađu ličnost i otkriju vlastiti potencijal“, kaže studentkinja mode na odmoru sa prijateljicom.

„To je zemlja puna kreativnosti i mudrosti, i mnogi mladi Kinezi bi voleli da mogu tamo da se obrazuju.“

To je postao vrlo neizvestan san zbog napetih odnosa dve supersile poslednjih godina.

Ali je ujedno navelo kineske inženjere da realizuju inovacije kod kuće.

Pogledajte video: Da li je Kina lider svetski tehnološki lider

Trka: Od robota do električnih vozila

U dvospratnoj vodećoj laboratoriji u jednom od mnogih poslovnih centara u Čungkingu, grupa dece iz vrtića cereka se od sreće dok gleda robotsku ribu kako pliva po bazenu.

I drugi humanoidni roboti oživljavaju i demonstriraju kung fu poteze ili fanki plesne pokrete.

Deca su željna da se pokažu pred kamerama BBC-ja, a učiteljica im pomaže da vežbaju engleski terajući ih da zajedno ponavljaju: „Ovaj robot ume da pleše!“

Kina već ima najveći broj industrijskih robota u fabrikama, a samo ove godine država planira da uloži oko 400 milijardi dolara u robotiku.

Čungking, koji je u središtu svog tog ulaganja, želi da postane Silicijumska dolina zapadne Kine.

Ali ovde i širom zemlje, kineskoj robotici će možda biti potrebna američka pomoć.

Robotima je potreban mozak koji brzo radi i zbog toga Kina želi da kupi više najsavremenijih čipova veštačke inteligencije od američke firme Nvidia.

To bi mogao da bude kamen spoticanja na ovonedeljnom susretu.

Administracija Džozefa Bajdena je 2022. godine pokušala da zaustavi razvoj kineske veštačke inteligencije i robotike uskrativši joj najsavremenije poluprovodnike.

Tramp je popustio tu politiku.

Prošle godine on je omogućio Nvidiji da počne da prodaje više naprednih čipova Kini, ali ne i one najnaprednije.

Dok se Kina i SAD bore za tehnološku nadmoć, analitičari veruju da zbog uspona veštačke inteligencije postoji veći razlog za zabrinutost.

Neki strahuju da bi jedan loš akter sa laptopom u bunkeru bilo gde mogao da hakuje zdravstvene službe ili pronađe nuklearne kodove za lansiranje, i tvrde da je ovo pravi trenutak za obojicu lidera da misle na opšte dobro, umesto na nadmetanje između velikih sila.

Konkurencija će svakako diktirati agendu.

Kina je već počela da radi sve što može da bi osigurala da ne zavisi od Amerike kao glavnog trgovinskog partnera.

Kineski izvoz u SAD opao je u poslednjih nekoliko godina za oko 20 odsto i Amerika je sada treći najveći trgovinski partner Kline, iza Jugoistočne Azije i Evropske unije.

Grandioznost Trampove poslednje posete nije sprečila SAD da uvede ogromne carine na kinesku robu i Peking je naučio lekciju.

Kad je Tramp postao glavni kandidat u predsedničkoj trci 2024. godine, kineski zvaničnici su se bacili na posao.

Sedeli su na sastancima stručnih grupa u Vašingtonu nakon što su ga još jednom čuli kako upozorava da će zauzdati ono što doživljava kao nefer kinesku trgovinsku praksu.

Kad su carine uvedene prošle godine, Kina je bila jedina zemlja koja nije ustuknula pred njima.

Da li će se krhko trgovinsko primirje održati ili dovesti do nekakvog značajnijeg sporazuma, glavno je pitanje za ovu nedelju.

Ali prošla godina je svakako osokolila Peking.

„Mi ne zavisimo od američkog tržišta“, kaže Lusija Čen, koja prodaje električne automobile za Sahijo, firmu u Čungkingu, ključnom gradu u ovoj inicijativi za samoodrživost.

Čungking je vodeći grad u zemlji u proizvodnji automobila, potvrdivši kineski položaj kao najvećeg proizvođača automobila na svetu.

Si Đinping je zatražio direktne železničke veze odavde kroz čitavu Centralnu Aziju sve do Evrope, koje su koštale oko 5 milijardi dolara i Čen smatra ovu železničku vezu korisnom za prodaju više robe klijentima.

„Prilično sam optimistična u vezi sa budućim razvojem industrije električnih automobila u Čungkingu“, kaže ona tokom obilaska fabrike.

„Moja porodica i prijatelji su se svi prebacili sa automobila na gorivo na električne automobile. Zbog iranskog rata, cene benzina su mnogo skočile, a brojni kupci razmišljaju o električnom automobilu po prvi put.“

Uprkos tome što kriza na Bliskom istoku i dalje traje, Tramp dolazi u Kinu delom da pokuša da okonča rat.

On se nada da će Kina pomoći u posredovanju oko sporazuma sa njenim prijateljem Teheranom - još jedan znak sada ključne uloge Pekinga na svetskoj sceni.

Američki predsednik voli da se hvali da ima dobre odnose sa Sijem Đinpingom i možda veruje da može da pregovara sa kineskim liderom.

On će želeti i nešto opipljivo od ovog susreta i ako doputuje u Peking i bude mogao da se vrati kući tvrdeći da je ubedio Kineze da kupuju više američke robe, to bi mogao da doživi kao pobedu.

Uvid u budućnost?

Za Kinu bi pobeda mogla da se krije u glatkoj, dobro organizovanoj državničkoj poseti.

Trgovinski sporazum će predstavljati ogromno olakšanje, ali čak i bez njega, poseta američkog predsednika posle skoro decenije potcrtava poruku Sija Đinpinga - da je Kina otvorena za poslovanje i prema svetu.

„Osećam kao da se Kina sve više i više povezuje sa svetom, integriše se sve više sa međunarodnom zajednicom“, kaže fotograf iz Čongkinga.

„Za mene je u prošlosti bilo veoma teško da vidim ljude sa plavom kosom kao što je vaša, ali sada srećem mnogo stranaca.

„Svi smo kao jedna velika porodica.“

On je jedan od mnogih koji se koristi lokalnom ekonomijom koja je nikla ovde.

Na obali reke, preko puta mesta na kom lokalni voz ulazu u jednu od stambenih zgrada, stoji red posetilaca otvorenih usta.

Jedna žena izvikuju uputstva mužu da dobro uhvati voz dok pristiže, ona se pravi da žvaće kao da je upravo završila ukusan obrok.

Ovo možda deluje kao smešan trend, ali „jedenje voza u Čungkingu“ je postalo viralno.

Muškarac, dobrano u sedamdesetim, šali se da mu učešće u ovom spektaklu na društvenim mrežama pomaže da „ostane mlad u duši“.

Ovo je Kina koju Si Đinping želi da svet viđa sve više dok pokušava da predstavi sebe kao svetionik stabilnosti u kontrastu sa nepredvidivim Trampom.

Već malo više od godinu dana otkako je Tramp došao na vlast, svetski poredak se izuzetno promenio, ojačavši pozicije Pekinga.

Njegov pristup „Amerika na prvom mestu“ (America First) doveo je do toga da saveznici i rivali ne mogu da se oporave od neprestanog uvođenja i ukidanja carina, dok Peking istovremeno razmotava crveni tepih na paradama u čast političkih lidera sa Zapada, među njima iz Velike Britanije, Kanade i Nemačke.

Naravno, to je daleko od kompletne slike.

Tu je i sveprisutni nadzor, stroga državna kontrola nad svim medijima, dok se svaka vrsta pobune ili kritike protiv vlade ili lidera zemlje ne toleriše.

Ali u Čungkingu, mnogi posetioci vide nešto što izgleda kao filmska scena iz budućnosti.

Transformacija grada može da se doživi ili kao priča o uspehu ili kao znak upozorenja.

Kako bilo, ona pruža svetu - i Donaldu Trampu - najavu onoga što se Kina nada da je čeka.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk