Ко и колико новца мора да врати у буџет после изборног бродолома

Бар шест странака, неуспешних учесница на недавно одржаним парламентарним изборима у Србији, после главобоље због губитка подршке, очекују нове муке и то финансијске.

У Скупштини Србије ће бити само Студентска листа, која са 140 мандата може сама да формира владу, до сада владајућа Српска напредна странка (СНС) која са 103 представника обећава да ће бити „јака опозиција", и пет мањинских листа са укупно седам посланичких мандата.

Чак 11 од 18 кандидованих листа остаје ван скупштине.

Неки од губитника мораће поново да узму дигитроне у руке, јер их чека враћање новца који су добили из државног буџета за потребе кампање.

Ову обавезу имају све листе које су освојиле мање од један одсто важећих гласова, док је за мањинске листе тај праг 0,2 одсто, прописује Закон о финансирању политичких активности.

Закон је увео ово правило 2011, али је изменама у јулу 2026. делимично укинуто „изборно јемство" као гаранција да ће учесници на изборима вратити новац добијен од државе.

„Јемство је укинуто за све осим парламентарних странака и сада постоји велики ризик да буџет претрпи штету", каже за ББЦ Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија.

То значи да они који су узели паре за кампању, без гаранција, а немају имовину, можда и неће вратити дугове.

Студентска листа, СНС, три мањинске бошњачке листе, и по једна мађарска и албанска уласком у парламент ослобођене су те обавезе.

То важи и за Социјалистичку партију Србије (СПС), која је први пут после три деценије остала без представника у скупштини, али јесте надмашила праг од један одсто због чега не мора да враћа новац.

Јемство у виду непокретности су пред ове изборе положиле само листе „Аутентична десница" и „Европска Србија", чије су окоснице парламентарне странке.

За преосталих осам листа није извесно како ће вратити новац, каже Ненадић.

„Против странака је могуће покренути тужбу и принудну наплату, али и то зависи од тога има ли странка имовину, коју често немају ни парламентарне странке, а камоли оне које се појављују ад хоц само да би на неким изборима учествовале.

„Код група грађана ни то чак није могуће, јер оне нису правна лица и не могу да имају имовину", објашњава.

Ко колико новца мора да врати?

Према Закону о финансирању политичких активности, из државне касе се опредељује 0,07 одсто пореских прихода за кампање, што је у недавно завршеној трци било око 12,5 милиона евра.

Од овог новца, 40 одсто се дели свим учесницима избора на равне части пре изласка на биралишта, а остатак добијају после коначних резултата, пропорционално броју освојених мандата.

Шест изборних листа које имају обавезу да врате новац током кампање добиле су идентичне суме - по 34.724.941,17 динара, показују прелиминарни извештаји о приходима и трошковима кампање које су листе доставиле Агенцији за спречавање корупције (АСК).

Међу њима су листе:

Укупно би требало да врате 208,3 милиона динара у буџет.

Листе „Руска странка - Србија у Бриксу - Слободан Николић" и „Бирам правду - Бирам будућност - Коалиција снага" пријавиле су да нису узеле ни динар од јавног финансирања.

Прелиминарних података за листе „Либерално зелена странка - за слободну и чисту Србију" и „Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић - Премијер Србије" није било на сајту Агенције за спречавање корупције у тренутку објаве овог текста.

Укидање изборног јемства „стимулише појаву изборног профитерства", због којег је закон и донет 2011, сматра Немања Ненадић.

Наглашава да је и током претходних 15 година било листа које су освајале „мање гласова на изборима него потписа подршке пред изборе", али верује да им је мотивација била другачија.

„Претходно смо имали ситуације да такве листе праве 'гужву' на бирачким местима или преко њихових представника обезбеде већину владајућој странци у бирачком одбору.

„Сада ћемо поново имати и појаву тог чисто лукративног мотива, који је у међувремену био ишчезао", објашњава Ненадић.

Према последњим изменама закона, листе не смеју да потроше више од шест милиона евра (нешто више од 700 милиона динара) у једној кампањи за избор председника државе или посланике.

Лимит је превисоко и ако посматрамо државе упоредиве са Србијом, попут Хрватске, Бугарске, Чешке и Словачке, требало би да буде знатно мањи, рекао је пре избора Ненадић за ББЦ.

Ограничење износа постоји да би се обезбедила већа равноправност међу учесницима изборне трке, и посебно је значајно у Србији, где већи део прихода странака долази из буџета, закључио је тада.

Шта од институција захтева Студентска листа, победница избора која још није формално преузела власт:

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk