Преки Радосављевић за ББЦ: 'На Мундијалу 1998. иде химна, рука креће ка срцу - а ја на другој страни'

Преки Радосављевић у дресу репрезентације САД на Светском првенству 1998.

Аутор фотографије, Stewart Kendall/Sportsphoto/Allstar via Getty Images

Потпис испод фотографије, Преки Радосављевић у дресу репрезентације САД на Светском првенству 1998.
    • Аутор, Марко Протић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Објављено
  • Време читања: 7 мин

Тамо где моћна река Мисури кривуда и сече непрегледну равницу америчког средњег запада, у Канзас Ситију, граду који географски представља скоро сам центар Сједињених Држава, један Београђанин досегао је фудбалску славу.

Иако се легендарни Бразилац Пеле и немачки мајстор Франц Бекенбауер сматрају звездама које су током 70-их година прошлог века упознали Американце са фудбалом, Предраг Преки Радосављевић је две деценије касније постао човек чији су сваки потез на терену навијачи пратили.

Фудбал се у Америци „потпуно примио" после Светског првенства 1994, а више од три деценије касније Сједињене Државе су, заједно са Мексиком и Канадом, опет домаћини Мундијала.

Управо у периоду после СП 1994, Радосављевић је играо у дресу Канзас Сити Визардса, затим и Мајами Фјужна, а 28 пута је облачио дрес репрезентације САД и играо на Мундијалу 1998.

„Кад ми неко помене то првенство у Француској, увек ми прво падне на памет утакмица са Југославијом, пуна емоција за мене.

„Пре меча слушам нашу химну и, наравно, ставио бих руку на срце, али сам на другој клупи", присећа се у Радосављевић у разговору за ББЦ на српском.

На Мундијалу 1998. Југославија је у групи победила САД са 1:0 у мечу у Нанту, Плави су се пласирали у осмину финала, а Американци су завршили такмичење у првој фази.

Данас, Србије која се од 2006. такмичи самостално, као ни Црне Горе, неће бити на Мундијалу, а Радосављевић ће из стручног угла, пошто је помоћни тренер Сијетл Саундерса, пратити мечеве СП у том граду.

Мали фудбал, Премијер лига и Француска

Радосављевић је фудбалску каријеру почео у Југославији, али је после само два меча у дресу Црвене звезде одлучио да заигра мали фудбал у Америци који током 80-их био врло популаран.

Много играча са Балкана је изабрало идентичан пут, али је мало оних који су попут Радосављевића, хале заменили теренима енглеске Премијер лиге.

Преки је 1992. заиграо за Евертон, а касније и Портсмут, а потом се вратио у САД 1996, када је основана МЛС лига (национални шампионат) и заиграо за Канзас Сити.

Исте године дебитовао је и за репрезентацију САД, а добрим играма у квалификацијама, изборио место на списку путника за Мундијал 1998.

Жреб је послао САД у групу са Југославијом, Немачком и Ираном.

Доста играча из југословенске селекције Радосављевић је познавао још са почетка каријере.

„Излазимо на загревање, на страни где су навијачи из Србије, Деја (Савићевић) и ја се поздрављамо, малтене се нисмо низ загревали како треба", присећа са Радосављевић.

Југославија је већ у трећем минуту повела голом Слободана Комљеновића и успела је да сачува предност до краја утакмице.

Ипак, могло је да буде и другачије - пошто су Американци имали прилику да изједначе из слободног ударца у 90. минуту.

„Сви у америчком тиму су знали да ја изводим слободњаке - био сам на 20 метара од лопте и нисам имао жељу да идем да шутнем", прича Преки.

Али његови саиграчи су испоштовали тимску хијерархију.

„Зажмурио сам и шутнуо Ивици (Краљу, голману Југославије) преко зида и она је ударила у спољни део мреже.

„Некако је оставио угао отворен, свашта је могло да буде. Али нема везе... завршило је како треба", уз осмех констатује човек који је два пута проглашаван за најкориснијег играча (МВП) америчке МЛС лиге.

Та утакмица Американцима није била значајна у резултатском смислу, јер су после пораза у прва два кола такмичења остали без шанси за пласман у нокаут фазу.

„Боље овако да није лопта ушла, него да размишљам после - како би тек реаговали сви моји пријатељи у Београду", додаје.

Радосављевић на утакмици против Костарике, у квалификацијама за СП 1998.

Аутор фотографије, DOUG COLLIER/AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Радосављевић на утакмици против Костарике, у квалификацијама за СП 1998.

Радосављевић је на Мундијалу дебитовао пре меча са Југославијом - а противник је био Иран у другом колу.

Иранци су изгубили, али рођени Београђанин каже да и данас добро памти окршај у Лиону.

„Било је баш много напетости и политике уочи те утакмице.

„Осетили смо и притисак и тензију и негативну енергију док смо прилазили стадиону", говори Преки.

Овај меч, одигран у оквиру групне фазе Мундијала, био је један од политички најнапетијих сусрета у историји Светских првенстава, баш због међусобног непријатељства две земље.

Иран се налазио под санкцијама још од 1979, када је 52 дипломата било држано као таоци у амбасади САД у Техерану, исте године у којој је током Исламске револуције срушен проамерички монарх - шах.

У 57. минуту Радосављевић је ушао у игру уместо Роја Вегерлија.

„Асистирао сам за гол Брајану Мекбрајду.

„А требало је још једну асистенцију да имам, али је Дејвид Риџис погодио стативу и нисмо успели да извучемо бод", пребира по сећањима.

Јачи од Бразила, Тафарел је немоћан

Од 1992. до 1994. Радосављевић је играо за енглески Евертон

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Од 1992. до 1994. Радосављевић је играо за енглески Евертон

Пет месеци уочи Мундијала1998, Радосављевић је „цементирао" место у авиону за Француску одличним партијама на Голд купу, а круна је био победоносни гол против Бразила, тадашњег првака света.

Голд куп је турнир репрезентација из Северне и Централне Америке на којима су као гости редовно учествовале и неке јужноамеричке селекције.

Тог 10. фебруара 1998, на терену чувеног стадиона Колосеум где су се претходно два пута одржавале и Олимпијске игре, Преки је дочекао шансу и у 65. минуту снажно распалио по лопти са више од 20 метара.

Легендарни бразилски голман Клаудио Тафарел се добрано опружио у десну страну, али није успео да спречи да лопта заврши у мрежи.

„Није лако дати гол Бразилу, а тек победити га.

„Бразил може да изведе и трећу поставу, али опет је то сила. А тог дана су ушли са озбиљном екипом - Тафарел, Ромарио, Едмундо, сви су играли", каже Радосављевић.

Бразил је тај меч играо без двојице нападача - Бебета и Роналда, али је окосница тима из фебруара касније на Мундијалу стигла до финала у којем је поражена од Француске.

„Бразилци су тај дан против нас били изузетно доминантан, могао је осам голова да нам да и победи 8:1 за Бразил, било би поштено, али такав је фудбал.

„Ми смо меч играли онако, без плана, али и да смо га имали, питање да ли бисмо могли да га спроведемо", реалистично анализира Радосављевић.

Хрватска испред свих на Балкану

Бразилац Нејмар и Хрват Лука Модрић током меча четвртфинала на Светском првенству 2022. у Катару

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Бразилац Нејмар и Хрват Лука Модрић

У главне фаворите овогодишњег Мундијала некадашњи полазник фудбалер Црвене звезде сврстава Шпанију, Португал и Француску.

„Видећемо колико Кристијано Роналдо може да издржи и колико селектор може да га трпи.

„Французи имају добру екипу, они су увек баш јаки, док ми, рецимо, Немци нису међу фаворитима", оцењује Радосављевић.

У круг традиционалних фаворита за висок пласман спадају и јужноамеричке велесиле Бразил и Аргентина.

Аргентинце, браниоце титуле, предводи Лионел Меси који ће 24. јуна напунити 39 година, док Бразил први пут у историји на клупи има странца за селектора - Италијана Карла Анћелотија.

„Аргентина је такмичарска екипа која игра ружан фудбал. Само им је важан резултат, не интересује их хоће ли да направе 120 пасова или да ти дају гол из прекида.

„Имају једног великог играча који дан данас ако му дозволиш мало простора, једним потезом може да реши утакмицу", сматра Радосављевић.

За Анћелотија каже да је одличан менаџер, али да проблем могу да му буде неколико главних звезда у екипи „које се не враћају у одбрану".

Радосављевић очекује доста и од репрезентације САД, не само зато што су домаћини, већ што имају „квалитетан тим".

„Људи не би требало да се изненаде ако Америка уђе у четвртфинале, док је улазак у осмину финала готово очекиван.

„Има Америка стварно одличне фудбалере, у добрим европским лигама и баш играју тамо, нису статисти", подсећа.

Од репрезентација земаља бивше Југославије, на Мундијал су се пласирале Хрватска и Босна и Херцеговина.

„Хрватска увек игра добро на турнирима, имају кохезију, само је питање је колико још може Лука Модрић, који је велики играч али у годинама", наставља Преки.

Када је у питању репрезентација БиХ, каже да није много гледао њихове мечеве, али да му делује да „не играју превише модерно, мада никад се не зна на Мундијалу".

Историјски гледано, Хрватска је далеко најуспешнија репрезентација са Балкана на Мундијалима - има једно финале и два трећа места.

То је зато што, како сматра Радосављевић, Хрватска „једина из бивше Југославије прати корак са модерним фудбалом, а сви остали су далеко".

„Волим Србију, волео бих да освојимо Светско првенство, али ајде барем да одемо на Мундијал прво.

„Али морамо да мењамо све из корена, ако желимо да приђемо европским трендовима", закључује Радосављевић.

Погледајте видео: Мењажа сличица у Сарајеву

Потпис испод видеа, Мењажа у Сарајеву

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk