'Uživajte u predstavi, ignorišite rat': Venecijansko bijenale na meti kritika zbog Rusije

Ruska pank protestna grupa Pusi Rajot (Pussy Riot) i ukrajinska Femen, organizovale su upečatljivi zajednički protest na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu, zato što se Rusija vratila na prestižni sajam umetnosti prvi put od potpune invazije na Ukrajinu.

Aktivisti su se okupili u vrtovima Bijenala - često opisivanom kao 'Olimpijada' umetnosti - da bi izvikivali protestne slogane ispred ruskog nacionalnog paviljona, obučeni u crno sem fluorescentno ružičastih fantomki.

Dok su članovi obezbeđenja žurili da zatvore staklena vrata, demonstranti su aktivirali dimne rakete i mahali u vazduhu vičući: „Rusija ubija! Bijenale izlaže!“.

Na jednom plakatu je stajalo: „Kustos je Putin, tu su i tela ubijenih.“

„Oni piju votku i šampanjac u njihovom paviljonu, natopljenom krvlju ukrajinske dece“, rekla mi je Nađa Tolokonikova iz Pusi Rajot, tvrdeći da je pritisak Rusije da bude vraćena na ovaj istaknuti događaj bio deo njenog hibridnog rata.

„Ne radi se samo o tenkovima, dronovima, ubistvima i silovanjima u Ukrajini. Radi se i o kulturi, umetnosti, jeziku... radi se o načinu na koji Rusija pokušava da pokori Zapad, a vi ste im otvorili vrata.“

Zabrinutost oko povratka Rusije traje još otkako ga je Moskva najavila početkom godine.

Evropska komisija je „snažno osudila“ ovaj potez i zapretila da će povući dva miliona evra sredstava izdvojenih za Bijenale.

Ona tvrdi da je „omogućavanje Rusiji, agresoru, da zablista“ na takvoj platformi protiv etičkih standarda povezanih s ovim grantom.

Sam italijanski ministar za kulturu neće prisustvovati otvaranju izložbe za javnost u subotu.

Ali potpredsednik vlade Mateo Salvini - koji je slavno posetio Crveni trag 2014. godine u majici sa Putinovim likom - odbija da se priključi bojkotu, tvrdeći da „nijedan paviljon ne sme biti izuzet“.

Jedan izvor u Briselu sugerisao je da Komisija nije bila impresionirana reakcijom Italije.

Nelagoda oko 61. Bijenala odlazi dalje od povratka Rusije.

Prošle nedelje je kompletan međunarodni žiri podneo ostavku posle saopštenja o zemljama sa liderima koje Međunarodni krivično sud tereti za ratne zločine.

Mislilo se na Rusiju i Izrael.

U sredu ujutro je zasebna grupa demonstranata opsela izraelsku izložbu, prekrivši pod ispred nje lecima koji su je proglasili „Paviljonom genocida“.

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova prethodno je kritikovalo „politički žiri“ za pretvaranje Bijenala u mesto „anti-izraelske političke indoktrinacije“.

Kako je halabuka oko svega ovoga rasla, predsednik događaja odbijao je zahteve za intervjue.

Bivši desničarski novinar Pjetranđelo Butafuoko u prošlosti je govorio sa divljenjem o Vladimiru Putinu.

Danas je prekinuo skoro potpunu ćutnju o Bijenalu da bi optužio kritičare za stvaranje „laboratorije netrpeljivosti“ i osudio ono što je nazvao cenzurom i isključenjem u pozivima da Rusija i Izrael budu zabranjeni.

„Kad bi Bijenale počelo da bira ne dela već pripadnosti, ne vizije već pasoše, prestalo bi da bude ono što je oduvek bilo: mesto gde se susreće svet“, objavio je Butafuoko, a potom napustio konferenciju za štampu pre nego što bi bilo ko uspeo da mu postavi pitanje.

Njegov argument ignoriše pitanja koja su postavili mnogi plakati izlepljeni svud po Veneciji ove nedelje.

Oni reklamiraju imaginarne događaje u „Nevidljivom paviljonu“ sa ukrajinskim umetnicima i piscima kao što je Vladimir Vakulenko, koji je ubijen kad su ruske trupe okupirale njegovo selo.

Plakati su nosili pečate: „Otkazano. Zato što je autora ubila Rusija.“

Vrtovi Bijenala uz kanal dom su desetine modernih nacionalnih paviljona koji služe kao izložbe njihovih vlasnika.

Za sve zemlje, ali pogotovo za autokratije kao što je Rusija, dvogodišnja izložba je glavna prilika da primeni meku moć.

Godine 2022, kustosi ruskog paviljona su se povukli iz protesta zbog invazije na Ukrajinu.

Dve godine kasnije, zgrada je bila iznajmljena Boliviji.

Ali ovaj put je ruski tim ispunio prostor obrnutim drvetom i eksperimentalnim zvučnim nastupima.

„Ovo je naša kuća, došli smo na naše mesto“, odgovorila je zvanična komeserka paviljona Anastasija Karnejeva, kad sam je pitala da li ima mesta za Rusiju na Bijenalu otkako je izvršila invaziju na Ukrajinu.

„Ne razmišljam o protestima. Veoma sam zauzeta“, rekla je odbacivši moja pitanja.

Otac Karnejeve je šef Rosteka, velikog ruskog proizvođača oružja, i pod sankcijama, ali ona nije želela da razgovara ni o tome.

„Možemo li da prekinemo ovaj razgovor? Hvala.“

Povratak Rusije na Bijenale samo je delimičan: posle ovonedeljnih događaja pred samo otvaranje, paviljon će biti zatvoren.

Nije najjasnije da li je to zbog protesta ili posledica sankcija.

Ali nastupi se snimaju da bi se prikazali ispred javnosti.

To znači da će zvuk proneti nekoliko metara niz stazu ka ukrajinskom doprinosu Bijenalu.

Odmah pored glavnog ulaza, skulptura origami jelena izvajanog u betonu visi na debelim trakama sa krana.

Kadirova je 2024. godine morala da evakuiše vlastiti rad da bi ga spasla od okupacije.

„Imamo uništeni grad koji više ne postoji. Nadam se da je ta poruka jasna i da ljudi koji posećuju Bijenale mogu da je razumeju“, rekla mi je umetnica u skorašnjem intervjuu u njenom studiju u Kijevu.

Njen jelen je postao moćni simbol raseljenja takođe, deleći sudbinu sa milionima Ukrajinaca.

„Pokrovsk je danas okupirani grad. Mnogo ljudi je ubijeno tamo. Ali smo mi spasli ovaj artefakt. Pitanje je koliko artefakata nije spaseno u ovom ratu? Koliko raznih drugih kulturnih nasleđa je uništeno?“ pita se Kadirova.

„Ovo je bio živahan grad. Ali on više ne postoji zato što je Rusija došla.“

Dodatno izveštavanje: Davide Giljone

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk