Нетачне Вучићеве тврдње о гледаности и померању преноса скупштине: РТС за ББЦ

Аутор фотографије, BBC/Predrag Vujić
- Аутор, Грујица Андрић
- Функција, ББЦ Неwс на српском
- Објављено
- Време читања: 4 мин
Радио-телевизија Србије (РТС) демантује наводе Александра Вучића, доскорашњег председника државе, током конститутивне седнице скупштине, а тичу се високе гледаности и наводне одлуке уредништва да због ње премести пренос са првог на други програм Јавног сервиса.
У једном од многих обраћања у републичкој скупштини 18. новембра, Вучић је рекао да је пренос седнице 17. новембра био најгледанији на РТС од 1991. године, али из Јавног сервиса у писаном одговору за ББЦ на српском наводе више разлога због којих то није тачно.
„Према просечном броју гледалаца (АМР) и уделу у гледаности (СХР): навод није тачан", кажу.
Најгледанији пренос је била седница поводом полагања заклетве председника Србије 15. фебруара 2008. године са просечно 701.000 гледалаца (АМР 9,9 одсто) и уделом у гледаности од 30,6 одсто, а најгледанији блок 17. новембра имао је просечно 478.000 гледалаца (АМР 7,9 одсто) и удео 26,1 одсто, показују подаци које је прикупио РТС.
Вучићеве тврдње су „делимично тачне" уколико је параметар „укупни досег", односно број гледалаца који су бар један минут пратили пренос првог дана конститутивне седнице скупштине 17. новембра, кажу из РТС.
„Поподневни блок конститутивне седнице 17. новембра 2026, од 13:58:32 сати, остварио је највећи досег од свих забележених скупштинских преноса – 1.218.710 гледалаца у лајв мерењу, односно 1.340.718 гледалаца у лајв + Ас лајв мерењу", објашњавају.
Ипак, додају, ни по овом основу Вучић није изнео потпуну истину пошто тек од 2003. постоје стандардизована електронска (пиплметарска) мерења гледаности телевизијског програма у Србији, па се твдње за перод 1991. до 2002. године „не могу статистички потврдити", додају.
Шеф опозиционог посланичког клуба „Србија побеђује" рекао је и да је у РТС „пред поноћ" 17. новембра донета одлука да се пренос скупштине 18. новембра емитује на Другом програму због високе гледаности.
„Вучићу не сме да се дозволи таква промоција“ и због тога је у РТС стигао налог да се пренос премести на РТС 2, тврдио је бивши председник Србије.
Из РТС и то демантују за ББЦ, додајући да је њихов други канал „матични" за пренос скупштине и да се рад посланика „неупоредиво чешће" може пратити уживо на том програму, него на првом.
Први програм се користи „само изузетно", у приликама као што су први дан конститутивне седнице, свечане седнице и полагање заклетве.
„Премештање наставка седнице на РТС 2 није последица високе гледаности претходног дана, већ стандардне програмске шеме и устаљене праксе Јавног сервиса.
„Уобичајено је да се на РТС 1 преноси само почетак, односно први дан конститутивне седнице новог сазива парламента, док се сви наредни дани заседања, као и редовне седнице скупштине, по правилу преносе на РТС 2", одговарају.

Аутор фотографије, MARKO DJOKOVIC/EPA/Shutterstock
Ко одлучује на којем ће програму бити пренос скупштинске седнице?
Одлуке на којем каналу РТС-а ће бити емитован пренос седнице скупштине доноси „програмски колегијум, односно уредништво РТС-а", кажу из Јавног сервиса.
То чини „у складу са програмском шемом, Законом о јавним медијским сервисима и уговором/протоколом о сарадњи са Народном скупштином, водећи рачуна о јавном интересу и редовним програмским обавезама на Првом програму", кажу.
Досад су, додају, преноси скупштине на РТС 1 били „временски веома ограничени" и углавном су се сводили само на „свечани почетак, интонирање химне и верификацију мандата".
Као примере наводе конститутивне седнице од 1. августа 2022. и 6. фебруара 2024, које су на Првом програму емитоване 30 минута и 23 секунде, односно 15 и 37 секунди, а у оба случаја преостало трајање седница емитовано је на Другом програму.
Погледајте: Током антивладиних протеста, студенти су 14 дана блокирали улаз у зграду РТС-а у центру Београда
Промене у РТС-у после избора
Радио-телевизија Србије је јавни сервис који се делом финансира из републичког буџета и плаћају га сви грађани преко рачуна за електричну енергију.
Информативне програме РТС-а годинама су критиковали и доскорашња власт и досадашња опозиција.
Током двогодишње друштвено-политичке кризе у Србији, која је на крају довела до смене власти, студентски покрет и учесници на бројним протестима имали су многе замерке на рад РТС-а, а током априла 2025. две недеље су блокирали зграде Јавног сервиса.
У данима после великих политичких промена на парламентарним изборима 25. октобра, значајне промене је претрпео и РТС.
Прво је 28. октобра оставку поднела генерална директорка Мања Грчић.
У Дневнику, централној информативној емисији РТС-а, 29. октобра увече, прочитана је изјава новог уредништва Информативног програма, као „прва мера извињења".
„Ово су први кораци ка, надамо се, оздрављењу РТС-а", прочитао је тада водитељ.
Вршилац дужности главног уредника Информативног прогама постао је Боривоје Ускоковић, дугогодишњи уредник Дневника.
Он је истог дана сменио све који су до тада уређивали информативни програм РТС-а.
Директор РТС-а је сада Дејан Јовановић, досадашњи заменик Мање Грчић, који има статус вршиоца дужности.
Оставку је поднео и Горан Караџић, досадашњи директор Радио-телевизије Војводине, покрајинског јавног медијског сервиса.
У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of YouTube post
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk






















