Шта нове руске претње значе за рат у Украјини

Москва је појачала претње Украјини и упозорила на „доследне, систематске ударе на Кијев усмерене на његов војноиндустријски комплекс“.

Такође је упозорила стране држављане и дипломатско особље да напусте град „што је пре могуц́е“.

Звучи злослутно, али да ли сигнализира нешто ново?

Да ли ц́е Русија, појачавајуц́и реторику, такође интензивирати рат?

С једне стране, те претње нису ништа ново.

Министарство спољних послова Украјине наглашава да Русија сваке недеље циља градове вец́ више од четири године.

Процењује се да „укупни ниво безбедносних претњи које Русија представља за Кијев и друге градове остаје исти као и претходних месеци и година“.

Оно што је ново је језик који Кремљ користи да оправда такве нападе, и то је повезано са једним конкретним инцидентом.

Москва је оптужила Украјину да је намерно убила 21 студента у нападу прошле недеље на Старобилск у Луганској области.

Украјина и даље инсистира да је погодила војни објекат на територији коју је окупирала Русија.

Међутим, Москва представља инцидент, и оно што тврди да је намерни напад на цивиле, као легитиман разлог за одмазду.

У прошлости, такви напади ретко су захтевали објашњење.

Нити је Русија показала много кајања због изазивања сопствених цивилних жртава у Украјини.

Било каква одмазда у Кијеву би вероватно само убила још људи.

Али Иван Ступак, војни аналитичар и бивши украјински обавештајни официр, верује да је то знак да се Москва бори да контролише наратив рата.

„Када имате проблема са економијом и руским друштвом, онда постоји притисак за осветом“, каже.

Реторика можда одражава растуц́у фрустрацију и бес у Кремљу, али Андриј Коваленко из украјинског Савета за националну безбедност и одбрану верује да постоје други разлози за претње, који нису повезани са нападом у Луганску.

Први је недостатак успеха Русије на бојном пољу, каже он, додајуц́и:

„У одсуству стратешких резултата на фронту, Кремљ покушава да направи психолошки притисак на Украјину.“

Он верује да се притисак прави и на савезнике Украјине, а Москва упозорава дипломатско особље да напусти Кијев.

Снажна европска политичка и и војна подршка Украјини дуго се у Кремљу сматра главном препреком његовим ратним циљевима.

Трец́е, каже Коваленко, постоји „покушај да се скрене пажња са украјинских удара дугог домета на руску територију и њене сопствене способности да брани територије, међу којима и Москву“.

Укратко, рат, који сада улази у пету годину, тренутно не иде у правом смеру за Москву.

Институт за проучавање рата са из Вашингтона проценио је да се „карактер рата мења у корист украјинских снага - барем за сада“.

Наводи да Русија губи више војника, а остварује мање добитака.

Руске жртве вец́ пет месеци премашују месечне бројке регрутовања.

Притисак у Москви расте.

Најџел Гулд-Дејвис из Међународног института за стратешке студије каже да се Русија „суочава са растуц́им ограничењима у људству и технологији и да ускоро мора да одлучи да ли ц́е присилно мобилисати привреду и друштво“.

Присиљавање људи да се пријаве за војску „било би веома револуционарно и непопуларно“, каже он, и могло би да носи велике ризике за стабилност Русије.

Међутим, ништа од овога не мења претњу Украјини.

Кијев се још увек опоравља од најновијег „осветничког напада“ Русије током викенда, када је Москва лансирала скоро 600 дронова и 90 ракета.

Украјинска противваздушна одбрана уништила је вец́ину дронова, али је 35 ракета ипак погодило мету.

У бомбардовању је употребљена најмање једна руска хиперсонична ракета Орешник – опремљена са шест бојевих глава и изузетно тешка за обарање конвенционалним системима противваздушне одбране.

Ступак каже да је ракета употребљена у „пропагандне сврхе“.

До сада су руски Орешници носили само инертне бојеве главе и проузроковали су ограничену штету, додаје.

Кијев би могао имати потешкоц́а да се носи са сличним великим нападима.

Украјински председник Володимир Зеленски поновио је апеле савезницима за више система противваздушне одбране.

Јуриј Инхат, портпарол украјинског ваздухопловства, каже да главни проблем остаје „ограничен број ракета-пресретача доступних за украјинску противваздушну одбрану“.

Амерички систем Патриот остаје једино ефикасно оружје за обарање руских балистичких ракета.

Нема их довољно.

Можда постоје знаци да је Русија све очајнија, али и за Украјину и њене савезнике то може бити разлог за забринутост.

Додатно извештавају Анастасија Левченко, Володимир Ложко и Фирл Дејвис

Руски дрон погодио цркву у Украјини под УНЕСКО заштитом

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk