Stiv Rozenberg: Internet pod sve čvršćom kontrolom Kremlja izaziva nezadovoljstvo u Rusiji

Blizu Kremlja, nekoliko desetina ljudi stoji u redu ispred kancelarije predsednikove administracije.

Došli su da predaju peticije kojima se predsednik Vladimir Putin poziva da okonča gašenje interneta.

Ruske vlasti sve više pojačavaju kontrolu nad sajber prostorom u zemlji.

Pristup svetskim aplikacijama za slanje poruka je ograničen, a naširoko se ometa, ili čak ponekad potpuno gasi, mobilni internet.

Uručivanje peticija predsedniku je legalno.

Ali u autoritarnoj državi, to je dizanje glave iznad parapeta.

I ljudima se to jasno stavlja do znanja.

Sa druge strane ulice, pripadnici službe bezbednosti snimaju ljude koji su doneli peticije - i nas.

„Zar se ne plašiš?“, pitam Juliju koja stoji u redu.

„Vrlo“, odgovara ona.

„Sva se tresem.“

Putin je potvrdio da postoji ometanja interneta i opisao ga kao povezanog sa „operativnim radom za sprečavanje terorističkih napada“, mada on kaže da je dao uputstva zvaničnicima da dozvole „neometani rad“ osnovnih funkcija interneta.

Julija, vlasnica kompanije za ketering, objašnjava kako su pokušaji da se cenzuriše internet uticali na njeno poslovanje.

„Bilo je slučajeva u skorašnje vreme kad našoj internet stranici nije moglo uopšte da se pristupi, nismo mogli da zarađujemo“, kaže ona.

„Gubimo novac svaki put kad dođe do blokade interneta, blokade Telegrama i Vocapa.

„Moj posao se vodi isključivo preko interneta. Bez pristupa internetu, u ovom obliku ga ne može biti.“

Ruski zvaničnici insistiraju na tome da je ograničavanje komunikacije u interesu javne bezbednosti.

Oni tvrde da gašenje mobilnog interneta dezorijentiše ukrajinske napadačke dronove, mada su se takvi napadi nastavili čak i u oblastima gde je internet potpuno isključen.

Vlasti optužuju aplikacije za poruke da ignorišu ruske zakone o podacima.

Pristup Vocapu i Telgramu je u značajnoj meri ograničen.

U međuvremenu, državni regulatori su uzeli na zub VPN-ove - virtualne privatne mreže koje se koriste za zaobliaženje ograničenja.

U sklopu inicijative za „suvereni internet“, vlada promoviše državnu rusku aplikaciju za poruke zvanu MAKS.

Javnost je nepoverljiva.

„Mnogi ljudi misle da je ovu aplikaciju vlast napravila posebno da bi proveravala naše poruke“, kaže bivši poslanik Boris Nadeždin, koji je nekada pokušao da se suprotstavi Putinu na predsedničkim izborima.

Štaviše, u mnogim delovima Rusije sada jedine stranice i usluge koje su otvorene na mobilnom telefonu su one koje je odobrila vlada.

Stiče se utisak da se podiže digitalna „Gvozdena zavesa“.

„Ideja je odvojiti Rusiju od spoljnog sveta“, kaže kolumnista Andrej Kolesnikov, iz opozicionog medija Novaja Gazeta, zato što se veruje da je „taj svet otrovan za mozak Rusa.“

„Rusija je uvek bila blokirana, prevashodno od Zapada, koji je bio izvor 'loših, revolucionarnih, liberalnih ideja'. Uvek je bilo ovako.“

A opet su Rusi prigrlili digitalno doba i internet do te mere da su sajber ograničenja i ometanja delovala kao šok.

„To ima manje veze sa slobodnom govora, a više sa navikama“, objašnjava aktivistkinja Julija Grekova.

„Ljudi su se navikli da plaćaju stvari i naručuju taksi preko mobilnih telefona.

„Oni sede u autobusu i šalju poruke prijateljima.

„Ima vrlo malo ljudi koji ne koriste mobilni internet za posao, javne usluge i da bi ostali u kontaktu sa porodicom. Zbog toga je reakcija toliko burna - svi su time pogođeni.“

Razgovaram sa Julijom Grekovom u gradu Vladimiru, 190 kilometara od Moskve.

Ona je nedavno pokušala da održi miting protiv ograničavanja interneta.

„Poslali smo zahtev lokalnim vlastima i predložili nekoliko opcija za mesto dešavanja.

„Odgovorili su da to nije moguće, budući da će na datum koji smo predložili oni čistiti ulice na svih 11 naših predloženih lokacija.“

„Gradska kuća je predložila alternativnu lokaciju i vreme, ali kasnije su nam rekli da ni to nije moguće, zbog opasnosti od napada ukrajinskog drona.“

Potom je Juliju posetila policija i dobila je upozorenja da ne protestuje.

„Došli su na moje radno mesto, troje ljudi u policijskom vozilu. Snimili su me kako potpisujem zvanično upozorenje tužioca.

„Osećala sam se kao nekakav terorista.“

Slične molbe za javne proteste bile su odbijene u desetinama drugih ruskih mesta i gradova.

U Moskovskoj oblasti su se lokalne vlasti pozvale na zabrinutost zbog širenja korona virusa.

Zvaničnici u Penzi su tvrdili da miting ne može da se održi zbog takmičenja u vožnji rolera na traženoj lokaciji.

U centru Vladimira proveravam vlastiti telefon.

Aplikacija za naručivanje taksija radi i mogu da pristupim državnim medijima.

Ali pretrage na Guglu ne funkcionišu.

I nezavisni informativni sajtovi se ne učitavaju.

„Mnogo je teže komunicirati“, kaže Marija, koja je izašla da prošeta bebu u kolicima.

„Želimo da smo u toku sa najnovijim vestima i trendovima. Umesto toga, mi zaostajemo za drugima.“

Što duže razgovaramo, međutim, Marija sve manje želi najsvežije informacije.

„U prošlosti, kada nije bilo interneta, svet je delovao kao vedrije mesto, zato što smo znali manje“, kaže ona.

„A što se tiče ruskog rata u Ukrajini, trudim se da izbegavam bilo kakve vesti u vezi s tim“, kaže Marija.

„Ne želim da punim glavu time. Umorni smo od vesti o ljudima koji ginu.“

„Ograničavanje internet stvara svakodnevne probleme“, kaže Denis.

„Danas nisam mogao da platim za benzin. A moja satelitska navigacija greši.“

„Ljudi su iznervirani“, kaže mi Aleksandar.

„Naročito oni sa malim firmama. Oni gube mušterije kad ne mogu da pristupe internetu.“

„Osećamo se kao da idemo unazad“, kaže Julija Grekova.

Da li je rusko gušenje interneta put u prošlost?

„Ne, nije“, uverava me Putinov portparol Dmitri Peskov u Moskvi.

„U trenutnoj situaciji, zabrinutost za bezbednost diktira potrebu za određenim merama“, dodaje Peskov.

„One se preduzimaju i većina naših građana razume potrebu za njima.

„Očigledno je da ograničavanje interneta na odgovara mnogim ljudima. Ali u takvom periodu živimo.

„Jednom kad nestane potreba za takvim merama, usluge će se u potpunosti obnoviti i vratiti u normalu.“

Ali ograničenja i represija počinju da deluju kao nova normalnost.

„Mislim da režim nije spreman da se vrati“, zaključuje novinar Andrej Kolesnikov.

„Oni mogu samo da idu napred u veću represiju.

„Ono što je loše za vlasti je gomilanje nezadovoljstva i to bi moglo nekako da se manifestuje u budućnosti.

„Ne znamo u kom obliku. Ali očigledno je da iritacija i nezadovoljstvo rastu.“

I izbijaju na površinu.

Nedavno je slavna ruska blogerka Viktorija Bonja objavila „obraćanje ruskom predsedniku“ na Instagramu.

Ona je kritikovala gušenje interneta i druge kontroverze u Rusiji.

Video je postao viralan sa desetinama miliona pregleda.

U njenom monologu, Viktorija Bonja nije okrivila Putina direktno.

Ali u obraćanju njemu je rekla: „Postoji ogroman, debeo zid između vas i nas, običnih ljudi.“

U četvrtak je vođa Kremlja tvrdio da ne može da „ne obrati pažnju“ na probleme koje Rusi doživljavaju kao rezultat ometanja rada interneta.

On je dao uputstva službama za sprovođenje reda i zakona da iskažu „snalažljivost i profesionalizam“ i da „ugode vitalnim interesima građana“.

Ovo nije bio radikalan zaokret za Putina.

Nema nagoveštaja da će se ograničenja okončati.

Skorašnje ankete u Rusiji ukazuju na to da je njegova popularnost na najnižim granama od pokretanja ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Nisu samo internet ograničenja ta koja potpiruju nelagodu javnosti.

Rusi se brinu za privredu i sve je veći zamor ratom u Ukrajini.

„Ljudi počinju da shvataju da postoji direktna veza između njihovih svakodnevnih problema, kao što su zdravstvo, cena hrane, problemi sa internetom, i politike Vladimira Putina“, kaže Boris Nadeždin.

„I to je nešto novo u Rusiji.“

Kada je predala peticiju predsednikovoj administraciji, Julija se vratila na posao i pečenju hleba u njenoj kompaniji za ketering.

Ona je zauzela stav, ali daleko od toga da je sigurna da će to ostaviti bilo kakvog traga.

Već razmišlja o tome kako da se prilagodi ograničenjima interneta.

Rusi, kaže mi ona, imaju velikog iskustva u prilagođavanju na krupne promene.

„Moj pradeda je bio imućniji od prosečnih građana. Na sovjetskom selu to se smatralo grehom.

„Njegovo imanje mu je bilo oduzeto i bio je prebačen u Sibir. Ali njegova porodica se prilagodila.

„Moji roditelji su preživeli pad Sovjetskog Saveza: prilagodili su se tržišnoj ekonomiji.

„Sada je na mene došao red da se prilagodim. Posle toga će doći na red moja ćerka.“

Kako Julija misli da će se dalje razvijati situacija u Rusiji?

„Budućnost se čak ni ne pominje u svakodnevnim razgovorima sa prijateljima i rodbinom“, objašnjava ona.

„Govorimo samo o tome šta ćemo raditi za tri dana, za nedelju dana, za mesec?“

„Ne dalje od mesec dana.“

Kao hleb koji vidim kako raste u rerni, širom Rusije raste duboki osećaj neizvesnosti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk