Стив Розенберг: Интернет под све чвршћом контролом Кремља изазива незадовољство у Русији

Близу Кремља, неколико десетина људи стоји у реду испред канцеларије председникове администрације.

Дошли су да предају петиције којима се председник Владимир Путин позива да оконча гашење интернета.

Руске власти све више појачавају контролу над сајбер простором у земљи.

Приступ светским апликацијама за слање порука је ограничен, а нашироко се омета, или чак понекад потпуно гаси, мобилни интернет.

Уручивање петиција председнику је легално.

Али у ауторитарној држави, то је дизање главе изнад парапета.

И људима се то јасно ставља до знања.

Са друге стране улице, припадници службе безбедности снимају људе који су донели петиције - и нас.

„Зар се не плашиш?“, питам Јулију која стоји у реду.

„Врло“, одговара она.

„Сва се тресем.“

Путин је потврдио да постоји ометања интернета и описао га као повезаног са „оперативним радом за спречавање терористичких напада“, мада он каже да је дао упутства званичницима да дозволе „неометани рад“ основних функција интернета.

Јулија, власница компаније за кетеринг, објашњава како су покушаји да се цензурише интернет утицали на њено пословање.

„Било је случајева у скорашње време кад нашој интернет страници није могло уопште да се приступи, нисмо могли да зарађујемо“, каже она.

„Губимо новац сваки пут кад дође до блокаде интернета, блокаде Телеграма и Воцапа.

„Мој посао се води искључиво преко интернета. Без приступа интернету, у овом облику га не може бити.“

Руски званичници инсистирају на томе да је ограничавање комуникације у интересу јавне безбедности.

Они тврде да гашење мобилног интернета дезоријентише украјинске нападачке дронове, мада су се такви напади наставили чак и у областима где је интернет потпуно искључен.

Власти оптужују апликације за поруке да игноришу руске законе о подацима.

Приступ Воцапу и Телграму је у значајној мери ограничен.

У међувремену, државни регулатори су узели на зуб ВПН-ове - виртуалне приватне мреже које се користе за заоблиажење ограничења.

У склопу иницијативе за „суверени интернет“, влада промовише државну руску апликацију за поруке звану МАКС.

Јавност је неповерљива.

„Многи људи мисле да је ову апликацију власт направила посебно да би проверавала наше поруке“, каже бивши посланик Борис Надеждин, који је некада покушао да се супротстави Путину на председничким изборима.

Штавише, у многим деловима Русије сада једине странице и услуге које су отворене на мобилном телефону су оне које је одобрила влада.

Стиче се утисак да се подиже дигитална „Гвоздена завеса“.

„Идеја је одвојити Русију од спољног света“, каже колумниста Андреј Колесников, из опозиционог медија Новаја Газета, зато што се верује да је „тај свет отрован за мозак Руса.“

„Русија је увек била блокирана, превасходно од Запада, који је био извор 'лоших, револуционарних, либералних идеја'. Увек је било овако.“

А опет су Руси пригрлили дигитално доба и интернет до те мере да су сајбер ограничења и ометања деловала као шок.

„То има мање везе са слободном говора, а више са навикама“, објашњава активисткиња Јулија Грекова.

„Људи су се навикли да плаћају ствари и наручују такси преко мобилних телефона.

„Они седе у аутобусу и шаљу поруке пријатељима.

„Има врло мало људи који не користе мобилни интернет за посао, јавне услуге и да би остали у контакту са породицом. Због тога је реакција толико бурна - сви су тиме погођени.“

Разговарам са Јулијом Грековом у граду Владимиру, 190 километара од Москве.

Она је недавно покушала да одржи митинг против ограничавања интернета.

„Послали смо захтев локалним властима и предложили неколико опција за место дешавања.

„Одговорили су да то није могуће, будући да ће на датум који смо предложили они чистити улице на свих 11 наших предложених локација.“

„Градска кућа је предложила алтернативну локацију и време, али касније су нам рекли да ни то није могуће, због опасности од напада украјинског дрона.“

Потом је Јулију посетила полиција и добила је упозорења да не протестује.

„Дошли су на моје радно место, троје људи у полицијском возилу. Снимили су ме како потписујем званично упозорење тужиоца.

„Осећала сам се као некакав терориста.“

Сличне молбе за јавне протесте биле су одбијене у десетинама других руских места и градова.

У Московској области су се локалне власти позвале на забринутост због ширења корона вируса.

Званичници у Пензи су тврдили да митинг не може да се одржи због такмичења у вожњи ролера на траженој локацији.

У центру Владимира проверавам властити телефон.

Апликација за наручивање таксија ради и могу да приступим државним медијима.

Али претраге на Гуглу не функционишу.

И независни информативни сајтови се не учитавају.

„Много је теже комуницирати“, каже Марија, која је изашла да прошета бебу у колицима.

„Желимо да смо у току са најновијим вестима и трендовима. Уместо тога, ми заостајемо за другима.“

Што дуже разговарамо, међутим, Марија све мање жели најсвежије информације.

„У прошлости, када није било интернета, свет је деловао као ведрије место, зато што смо знали мање“, каже она.

„А што се тиче руског рата у Украјини, трудим се да избегавам било какве вести у вези с тим“, каже Марија.

„Не желим да пуним главу тиме. Уморни смо од вести о људима који гину.“

„Ограничавање интернет ствара свакодневне проблеме“, каже Денис.

„Данас нисам могао да платим за бензин. А моја сателитска навигација греши.“

„Људи су изнервирани“, каже ми Александар.

„Нарочито они са малим фирмама. Они губе муштерије кад не могу да приступе интернету.“

„Осећамо се као да идемо уназад“, каже Јулија Грекова.

Да ли је руско гушење интернета пут у прошлост?

„Не, није“, уверава ме Путинов портпарол Дмитри Песков у Москви.

„У тренутној ситуацији, забринутост за безбедност диктира потребу за одређеним мерама“, додаје Песков.

„Оне се предузимају и већина наших грађана разуме потребу за њима.

„Очигледно је да ограничавање интернета на одговара многим људима. Али у таквом периоду живимо.

„Једном кад нестане потреба за таквим мерама, услуге ће се у потпуности обновити и вратити у нормалу.“

Али ограничења и репресија почињу да делују као нова нормалност.

„Мислим да режим није спреман да се врати“, закључује новинар Андреј Колесников.

„Они могу само да иду напред у већу репресију.

„Оно што је лоше за власти је гомилање незадовољства и то би могло некако да се манифестује у будућности.

„Не знамо у ком облику. Али очигледно је да иритација и незадовољство расту.“

И избијају на површину.

Недавно је славна руска блогерка Викторија Боња објавила „обраћање руском председнику“ на Instagramу.

Она је критиковала гушење интернета и друге контроверзе у Русији.

Видео је постао виралан са десетинама милиона прегледа.

У њеном монологу, Викторија Боња није окривила Путина директно.

Али у обраћању њему је рекла: „Постоји огроман, дебео зид између вас и нас, обичних људи.“

У четвртак је вођа Кремља тврдио да не може да „не обрати пажњу“ на проблеме које Руси доживљавају као резултат ометања рада интернета.

Он је дао упутства службама за спровођење реда и закона да искажу „сналажљивост и професионализам“ и да „угоде виталним интересима грађана“.

Ово није био радикалан заокрет за Путина.

Нема наговештаја да ће се ограничења окончати.

Скорашње анкете у Русији указују на то да је његова популарност на најнижим гранама од покретања руске инвазије на Украјину 2022. године.

Нису само интернет ограничења та која потпирују нелагоду јавности.

Руси се брину за привреду и све је већи замор ратом у Украјини.

„Људи почињу да схватају да постоји директна веза између њихових свакодневних проблема, као што су здравство, цена хране, проблеми са интернетом, и политике Владимира Путина“, каже Борис Надеждин.

„И то је нешто ново у Русији.“

Када је предала петицију председниковој администрацији, Јулија се вратила на посао и печењу хлеба у њеној компанији за кетеринг.

Она је заузела став, али далеко од тога да је сигурна да ће то оставити било каквог трага.

Већ размишља о томе како да се прилагоди ограничењима интернета.

Руси, каже ми она, имају великог искуства у прилагођавању на крупне промене.

„Мој прадеда је био имућнији од просечних грађана. На совјетском селу то се сматрало грехом.

„Његово имање му је било одузето и био је пребачен у Сибир. Али његова породица се прилагодила.

„Моји родитељи су преживели пад Совјетског Савеза: прилагодили су се тржишној економији.

„Сада је на мене дошао ред да се прилагодим. После тога ће доћи на ред моја ћерка.“

Како Јулија мисли да ће се даље развијати ситуација у Русији?

„Будућност се чак ни не помиње у свакодневним разговорима са пријатељима и родбином“, објашњава она.

„Говоримо само о томе шта ћемо радити за три дана, за недељу дана, за месец?“

„Не даље од месец дана.“

Као хлеб који видим како расте у рерни, широм Русије расте дубоки осећај неизвесности.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk