Хитлерова родна кућа у Аустрији претворена у полицијску станицу

Полиција испред реновиране зграде

Аутор фотографије, Bethany Bell/BBC

Потпис испод фотографије, Полиција испред реновиране зграде
Објављено
Време читања: 4 мин

Родна кућа нацистичког лидера Адолфа Хитлера, у месту Браунау на Ину постала је полицијска станица.

Тиме је окончана вишегодишња полемика о томе шта учинити са некадашњом гостионицом из 17. века, у којој је нацистички диктатор рођен у априлу 1889. године.

Зграда је обновљена, њен изглед значајно измењен, али је годинама представљала велики проблем за аустријске власти, које су настојале да спрече да постане место окупљања неонациста.

Хитлер је на адреси Залцбургер Форштат 15 живео само неколико недеља, пре него што се његова породица преселила на другу адресу у Браунау.

Град су трајно напустили када је имао три године.

Хитлер се накратко вратио у овај град 1938. године, на путу ка Бечу, пошто је Аустрију припојио нацистичкој Немачкој.

Деценијама је аустријско Министарство унутрашњих послова изнајмљивало зграду од тадашње власнице, мештанке Герлинде Помер.

Држава јој је плаћала високу закупнину како би спречила да кућа буде коришћена као дестинација за екстремно десничарски туризам.

Поглед на кућу у којој је рођен Хитлер

Аутор фотографије, Johannes Simon/Getty Images

Потпис испод фотографије, Стара куц́а са жутом фасадом данас изгледа другачије

Зграду је дуги низ година користила локална хуманитарна организација као дневни центар и радионицу за људе са посебним потребама.

Међутим, организација је била приморана да се исели 2011, пошто је Помер блокирала планиране радове на реновирању.

Она је такође у више наврата одбијала да прода некретнину држави.

Кућа је потом годинама стајала празна, док су власти и Помер водиле спор око услова њеног коришћења и будућности објекта.

Аустријски парламент је 2016. усвојио закон којим је влади омогућено да преузме кућу.

За објекат јој је исплаћена одштета од 812.000 евра.

Она је касније тужила државу, јер је тврдила да је износ пренизак, али је изгубила судски спор.

Натпис на споменику испред зграде: „За мир, слободу и демократију -Никад више фашизам - Милиони мртвих упозоравају.“

Аутор фотографије, AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Спроменик испред зграде са натписом: Никад више фашизам

Волфганг Соботка, тадашњи министар унутрашњих послова Аустрије, залагао се за рушење зграде и изградњу новог објекта на њеном месту.

Тиме је практично поновио ранији предлог једног руског посланика, који је својевремено изјавио да жели да купи кућу и сравни је са земљом.

Међутим, таква идеја изазвала је снажне критике, јер су многи сматрали да би рушење куће представљало својеврсно порицање нацистичке прошлости.

Влада је 2019. објавила план да објекат претвори у полицијску станицу и расписала конкурс Европске уније за архитектонска решења.

Милиони евра уложени су у обнову старе жуте зграде, која данас изгледа знатно другачије него раније.

Ипак, нису сви задовољни одлуком да се у њој отвори полицијска станица.

Неки су заговарали да кућа постане центар посвећен суочавању с нацистичком прошлошћу и неговању одговорности за историјске злочине.

Други, попут локалног историчара Флоријана Котанка, волели би да се у зграду врати хуманитарна организација Lebenshilfe.

„Али ни та организација није желела да се врати, јер је сматрала да би била искоришћена као параван у политичкој расправи, па је влада морала да пронађе друго решење“, рекао је Котанко за ББЦ.

На кући нема никакве ознаке која би указивала на њен историјски значај, а на објекту су постављене безбедносне камере које прате активности евентуалних неонацистичких посетилаца.

Једина веза са Хитлером јесте спомен-камен постављен на улици испред куће 1989. године.

На њему пише: „Никад више фашизам - у знак сећања на милионе мртвих.“

Камен је донет из некадашњег концентрационог логора Маутхаузен, који се налази у близини.

Хитлерово име се на њему не помиње.

Ипак, Флоријан Котанко сматра да историја овог места никада неће бити заборављена, чак и ако га буде посећивало мање неонациста.

„С том прошлошћу се мора суочити и зато сви настојимо да то чинимо отворено и на исправан начин.

„Није реч о поносу, већ о прихватању чињеница и суочавању с њима“, рекао је он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk