'Само смо се трудили да га оспособимо': Годишњица неуспеха из ког је настао интернет

Године 1969, двојица научника успоставила су везу између два компјутера удаљена петстотинак километара и кренули да куцају поруку. Веза се напола прекинула. Више од пола века касније причају са ББЦ-јем.

На врхунцу Хладног рата, Чарли Клајн и Бил Дивал били су двојица бистрооких инжењера на првој линији фронта једног од најамбициознијих технолошких експеримената.

Клајн, 21-годишњи постдипломац на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (УЦЛА), и Дивал, 29-годишњи програмер система са Истраживачког института на Стенфорду (СРИ), радили су на систему названом Арпанет, што је била скраћеница за Агенцијска мрежа за напредне истраживачке пројекте.

Финансиран од америчког Министарства одбране, пројекат је желео да направи мрежу која директно може да дели податке без ослањања на телефонске линије.

Уместо тога, овај систем је користио метод испоручивања података назван „замена пакета”, који ће касније чинити основу савременог интернета.

Био је то први тест технологије која ће променити скоро сваки аспект људског живота.

Али пре него што би почео да ради, морали сте да се улогујете.

Клајн је седео за тастатуром између зелених зидова собе број 3420 у Болтер Холу на УЦЛА, спреман да се повеже са Дивалом, који је радио за компјутером на пола другог краја Калифорније.

Али Клајн није успео да откуца до краја ни реч „Л-О-Г-И-Н” пре него што му је Дивал саопштио преко телефона да се систем срушио.

Захваљујући тој грешци, прва порука коју је Клајн послао Дивалу тог јесењег дана 1969. године била су напросто слова „Л-О”.

Успели су да се поново повежу и одрже везу неких сат времена касније након извршених извесних подешавања, а тај првобитни пад била је само малецна мрља у иначе монументалном достигнућу.

Али ниједан од њих није био свестан значаја тог тренутка.

„Свакако то тада нисам разумео”, каже Клајн.

„Само смо се трудили да га оспособимо.”

ББЦ је разговарао са Клајном и Дивалом.

Пола века касније, интернет је успео да смањи читав свет на малу црну кутију која вам стаје у џеп, која вам одузима сву пажњу и може да додирне најдаље кутке доживљеног искуства.

Али све је почело са њима двојицом, који су искусили колико фрустрирајуће уме да буде кад не можете да се повежете онлајн по први пут.

Овај интервју је сређен и скраћен.

Можете ли да опишете компјутере који су омогућили Арпанет? Да ли су то били масивне, бучне машине?

Клајн: Били су то мали компјутери – према стандардима онога времена – отприлике величине фрижидера.

Били су донекле бучни због вентилатора за хлађење, али су заправо били тихи у поређењу са звуковима свих вентилатора нашег компјутера Сигма 7.

Спреда су постојала светла која су трептала, прекидачи који су могли да контролишу ИМП [Интерфејс месиџ процесор], и читач папирне траке који је могао да се користи за учитавање софтвера.

Дивал: Стајали су на постољу довољно великом да издржи комплетан сет звучне опреме за велики концерт данас. И били су хиљадама ако не милионима или милијардама пута слабији од процесора у Епловом сату. То су била праисторијска времена!

Опишите нам тренутак кад сте почели да куцате слова Л-О.

Клајн: За разлику од интернет страница и других система данас, кад бисте повезали терминал са системом СРИ-ја ништа се не би десило све док не откуцате нешто.

Ако сте желели да покренете програм, прво сте морали да се улогујете – тако што бисте откуцали реч „логин” – и систем би вам тражио корисничко име и лозинку.

Док сам куцао слово на свом терминалу – телетајп модел 33 – оно би било послато са мог терминала до програма који сам написао за СДС Сигма 7 компјутер.

Тај програм би узео слово, форматирао га у поруку и послао Интерфејс месиџ процесору. Кад би га примио систем СРИ-ја, понашао би се према поруци као да је стигла са локалног терминала и обрадио би је.

Он би такође урадио „одјек” слова [копирао би га на терминалу].

У овом случају, Билов код би узео то слово, формирао га у поруку и послао ИМП-у да га врати на УЦЛА. Кад бих га примио, одштампао бих га на свом терминалу.

Био сам на телефонској вези са Билом кад смо испробали то. Рекао сам му да сам откуцао слово Л. Он је рекао да је примио слово Л и вратио га. Рекао сам му да је слово одштампано. Потом сам откуцао слово О. Испочетка, све је добро радило. Откуцао сам слово Г. Бил ми је рекао да се његов систем срушио и да ће ме поново позвати.

Дивал: Систем УЦЛА није антиципирао да ће добити слова Г-И-Н након што је Чарли откуцао Л-О, тако да је послао поруку о грешци СРИ-јевом компјутеру.

Не сећам се тачно како је та порука гласила, али то следеће се десило због чињенице да је веза са мрежом била много бржа него пре.

Брзина нормалне везе је била 10 слова у секунди, док је Арпанет могао да емитује слова и до 5.000 слова у секунди.

Зато што је ова порука била послата са УЦЛА на СРИ-јев компјутер то је преплавило бафер инпута који је очекивао само 10 слова у секунди. Било је то као да сте кренули да пуните чашу баштенским цревом.

Брзо сам открио шта се десило, променио сам величину бафера и обновио систем, за шта ми је требало око сат времена.

Да ли сте били свесни да би то могао да буде историјски тренутак?

Клајн: Не, тада свакако нисам.

Дивал: Не заправо. Био је то само још један корак напред у ширем контексту рада који смо обављали на СРИ а за који јесмо веровали да ће извршити велики утицај.

Кад је Самјуел Морзе послао прву телеграфску поруку 1844. године, имао је добар осећај за драму, па је искуцао „Ево шта је Бог створио” у тексту послатом из Вашингтона у Балтимор, у Мериленду. Да сада можете да се вратите у то време, да ли бисте искуцали нешто упечатљивије?

Клајн: Наравно, да сам тада био свестан важности свега. Али ми смо се само трудили да га оспособимо.

Дивал: Не. Био је то први тест веома компликованог система са много покретних делова. Да би нешто оволико сложено прорадило на првом тесту било је драматично само по себи.

Каква је била атмосфера кад је послата порука?

Дивал: Обојица смо били сами у својој компјутерској лабораторији по ноћи. Обојица смо били срећни што смо имали тако успешан први тест као кулминацију великог рада. Отишао сам у локалну кафану и наручио хамбургер и пиво.

Клајн: Био сам срећан што све ради и отишао сам кући да спавам.

Шта сте очекивали од Арпанета?

Дивал: Доживљавао сам рад који смо обављали за СРИ као кључни део шире визије, визије о информационим радницима повезаним међу собом како деле проблеме, опсервације, документе и решења.

Оно што нисмо предвидели је комерцијална употреба нити смо антиципирали феномен друштвених медија и сродну најезду дезинформација.

Мада, треба напоменути, у трактату СРИ-овог компјутерског научника Дагласа Енгелбарта из 1962. године који је описао читаву ту визију, он упозорава да ће могућност коју смо ми стварали довести до дубоке промене нашег друштва и да је неопходно истовремено користити и адаптирати алатке које правимо тако да решавају проблеме које ће проистећи из њихове употребе у друштву.

Који аспекти данашњег интернета вас подсећају на Арпанет?

Дивал: Надовезавши се на ширу визију коју је стварала Енгелбартова група (миш, едитовање на читавом екрану, линкови, итд.), данашњи интернет је логична еволуција ових идеја увећаних, наравно, доприносима многих блиставих и иновативних људи и организација.

Клајн: Могућност да се користе туђи ресурси. То ми радимо кад користимо интернет страницу. Користимо функције интернет страница и њене програме, својства, итд. И, наравно, мејл.

Арпанет је практично створио концепт рутинга и више путева од једне странице до друге.

То је донело поузданост у случају да се прекине веза комуникације. То је такође омогућило повећање брзине комуникација користећи више путева истовремено.

Ти концепти су се пренели на интернет.

Погледајте како искључити мрежу и блокирати интернет

Док смо развијали комуникационе протоколе за Арпанет, наилазили смо на проблеме, редизајнирали и преправљали протоколе и учили многе лекције које су се после пренеле на интернет. ТЦП/ИП [основни стандард за интернет конекцију] развијен је и да повеже мреже, посебно Арпанет са другим мрежама, и да унапреди перформансу, поузданост и много тога још.

Шта осећате према овој годишњици?

Клајн: То је за мешавина осећања. Лично, сматрам да је ово важно, али можда мало преувеличано.

Арпанет и оно што је из њега проистекло је веома важно. Ова конкретна годишњица за мене је само један од бројних догађаја.

За мене је донекле важније од ове конкретне годишњице одлука Арпе да изгради Мрежу и настави да подржава њен развој.

Дивал: Лепо је сетити се порекла нечега као што је интернет, али најважнија ствар је огромна количина рада који је вршен од тога времена како би га претворило у нешто што је огроман саставни део друштава читавог света.

Савременом мрежом не доминирају влада и академски научници, већ неке од највећих компанија на свету. Каква су ваша осећања према ономе у шта се интернет претворио? Шта вас највише брине?

Клајн: Ми га користимо у нашим свакодневним животима, и то је веома важно.

Тешко је замислити да га немамо. Једна од његових предности што је толико отворен и не контролише га влада, па се могу развијати нове идеје, као што су онлајн продаја, банкарство, видео стриминг, информативни портали, друштвене мреже, и много тога још.

Али зато што је постао толико важан у нашим животима, он је и на мети малициозних активности.

Стално слушамо о томе како су ствари компромитоване.

Долази до огромног губитка приватности. А велике компаније (Гугл, Мета, Амазон, интернет провајдери као што су Комкаст и АТ&Т) имају превелику моћ, по мом мишљењу.

Али нисам сигуран шта би ту био прави лек.

Дивал: Мислим да је велика опасност од доминације једног јединог ентитета. Видели смо која је моћ дезинформација приликом вођења политике и током избора. Такође смо видели моћ компанија приликом утицања на правац којим се крећу друштвене норме и формирање одраслих и младих одраслих људи.

Клајн: Један од мојих највећих страхова је везан за ширење лажних информација. Колико пута сте чули некога како говори: „Видео сам то на интернету.”

Одувек је било могуће ширити дезинформације, али је било скупо послати курире, поставити билборд или платити рекламу на телевизији.

Сада је то врло јефтино и лако. И стиже до милиона људи, понавља се и људи се према томе односе као према чињеници.

Други страх је да што се све више и више критичких система буде пребацивало на интернет, тако постаје све лакше изазвати озбиљну саботажу ако се ти системи онеспособе или компромитују.

На пример, не само комуникациони системи већ и банкарство, комуналне услуге, саобраћај, итд.

Дивал: То је велика моћ, али не послушавши Енгелбартово упозорење из 1962. године, ми нисмо ефикасно искористили моћ интернета за управљање утицањем на друштво.

Има ли некаквих лекција из вашег времена на Арпанету које би могле да помогну да то данас постане боље место за свакога?

Клајн: Иако отвореност интернета омогућава експериментисање и нове употребе, одсуство контроле може да доведе до компромиса. Арпа је задржао извесну контролу над Арпанетом.

На тај начин су могли да се осигурају да све функционише, да доносе одлуке о томе који су протоколи неопходни, да излазе на крај са проблемима као што су имена сајтова и други проблеми.

Иако Ицанн [Интернет корпорација за додељивање имена и бројева] још увек руководи делом свега тога, било је међународних спорова око тога како кренути даље и да ли САД имају превише контроле. Али потребна нам је извесна контрола да би мрежа остала функционална.

Такође, будући да је Арпанет био релативно мали, могли смо да експериментишемо са великим променама у дизајну, протоколима и много тога још. То би било изузетно тешко сада.

Дивал: Стојимо на ивици провалије са вештачком интелигенцијом и рефлексивним приступом који она има свему што краси интернет.

Интернет је у раним данима имао експлозивни раст и развој – нешто од тога је било штетно по друштво.

Вештачка интелигенција сада стоји на том истом прагу и неодвојива је од интернета.

И није неразумно назвати вештачку интелигенцију егзистенцијалном претњом. Тренутак да се прихвате опасности као и потенцијали управо је сада.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk