Pet stvari koje treba da znate o Zakonu o potrošačima u Srbiji

Ništa me skoro nije iznerviralo kao kada sam pre nekoliko meseci kupila usisivač, da bi posle samo nešto više od mesec dana 'umro', a postupak žalbe i zamene je trajao 'večnost'.

Kada su mi trgovci iz jednog velikog lanca prodavnica tehnike rekli da servis mora prvo da uradi dijagnostiku, kao da je pacijent u pitanju, pa onda tek da odluče hoće li ga popravljati ili mi dati novi uređaj, podigla mi se kosa na glavi.

Od potrošenog novca na gorivo do prodavnice i nazad, pa u servis, mogla sam da kupim nov usisivač.

I dok sam se ja ubeđivala sa prodavcem da neću popravljeni usisivač, već nov, sećam se da je na reklamnom televizoru u radnji išao kajron o izmenama postojećeg Zakona o zaštiti potrošača.

Pomislila sam: 'Valjda će nam prava biti veća i jača'.

Možda naivno.

Predlog zakona o zaštiti potrošača je deo procesa koji treba da obezbedi viši stepen zaštite potrošača u novim tržišnim uslovima, poput razvoja novih tehnologija, rekla je Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, u Skupštini Srbije.

„U poslednjih nekoliko godina ključni pokretač rasta tržišta je elektronska trgovina, koja kao moderan način prodaje nudi veliki broj pogodnosti za potrošače, ali i trgovce, jer pruža lakši pristup proizvodima, udobniji način kupovine i potencijalno niže cene“, rekla je ministarka, obrazlažući izmene zakona.

Ipak, ima sumnjičavih.

„Izmenama zakona, prava potrošača se umanjuju jer će svaki propis ili drugi zakon koji donosi manju zaštitu, biti iznad njega i to je najopasnije.

„Sve ostale promene su male i čista 'kozmetika' da bi se država opravdala kako je nešto uradila u približavanju evropskim tekovinama“, tvrdi Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača Efektiva za BBC na srpskom.

1. Onlajn kupovina i digitalne usluge

Zakon reguliše prava i obaveze kod ugovora o isporuci digitalnog sadržaja poput softvera, audio i video materijala, video igara i elektronskih knjiga, ali i usluga kao što su striming platforme i cloud skladištenje.

„Digitalne usluge ranije nisu bile obuhvaćene zakonom, ali sada govorimo o aplikacijama i softverima koji se kupuju.

„Kad kupite neki uređaj koji u sebi ima softver i aplikacije, i ako ne radi, možete da se žalite“, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Onlajn kupovina je bila slabo uređena, a sada se uvode nešto strože mere prema trgovcima, dodaje.

Tako će sada biti odgovorni za svaku neisporuku digitalnog proizvoda ili usluge, kao i za neusklađenost koja se pojavi u roku od dve godine od kupovine.

Trgovcima je sada zabranjeno da onlajn reklamiraju jednu stvar, a prodaju nešto drugo.

Tokom 2025. godine u Srbiji je zabeleženo čak 110 miliona internet kupovina putem platnih kartica i elektronskog novca, što znači da je dnevno realizovano više od 303.000 online transakcija, rečeno je u Skupštini Srbije.

„Ne treba zaboraviti da je u Srbiji 50 odsto stanovnika digitalno nepismeno, a država se više bavi uređivanjem digitalnog sadržaja, nego nečim prečim kao što su problemi sa računima za komunalne usluge koji se ne izdaju, izvršiteljima, nepostojećima fakturama“, kaže Gavrilović.

Digitalna pismenost predstavlja skup znanja, veština i ponašanja koja su vezana za upotrebu digitalnih uređaja kao što su računari, pametni telefoni i slični uređaji.

U 2025. godini 90,1odsto domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak, podaci su Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Prema rezultatima Popisa 2022,, oko 46 odsto ljudi starosti 15 i više godina može se smatrati kompjuterski pismenim (umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu).

Oko 24 procenata ljudi u Srbiji je kompjuterski nepismeno i ne znaju da obavljaju nijednu digitalnu aktivnost.

2. Da li se Zakon o potrošačima marginalizuje?

Pojedine organizacije za zaštitu potrošača kritikuju izmene člana 4 Zakona o potrošačima.

Zakon se „primenjuje na odnos trgovaca i potrošača, osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača", glasi član 4 zakona.

Međutim, zakonodavci su izmenili taj član koji može široko da se tumači - i da niži akt bude 'stariji' od zakona, pisao je ranije BBC na srpskom.

Zakon će se primenjivati u odnosima potrošača i trgovaca „osim u slučaju postojanja posebnih propisa koji sadrže odredbe koje imaju isti cilj", piše.

To znači da mogu da se primene zakoni ili uredbe koji su nepovoljniji za potrošače, ukazali su ranije stručnjaci za BBC.

Na primer, ako po sadašnjem zakonu imate pravo na žalbu za neki komunalni račun, nadležni su morali da odgovore u roku od osam dana.

Međutim, mogli bi da se pozovu na neki drugi zakon ili uredbu prema kojem bi na žalbu odgovorili za 15 ili više dana, ukazao je Gavrilović.

Novim propisima znatno su povećane novčane kazne za prekršioce.

Tako je za firmu kazna, bez odlaska na sud, 200.000 dinara, a bila je 50.000.

Za preduzetnike je 100.000, a bila je 30.000 dinara.

Ukoliko je, ipak, težak prekršaj i slučaj stigne do suda, novčana kazna može da bude od 300.000 do dva miliona dinara.

3. Bez skrivenih troškova u restoranima

Neki restorani naplaćuju postavku stola, stavljanje tanjira, pribora, čaša i salveta.

Ova stavka na računu uglavnom nije naznačena i ume da iznenadi mušterije.

Zakonom se sada zabranjuje naplata skrivenih troškova, kao što su serviranje stola i pribora, pa se potrošači tako štite od nepredviđenih izdataka.

Uz to, cenovnici moraju da budu dostupni gostima u svakom trenutku, pa i prilikom plaćanja.

„Nije samo kuver (pribor za jelo) bio skriveni trošak, već i unapred određen bakšiš od 10 odsto ili muzika“, kaže Goran Papović iz NOPS-a.

4. Bolja zaštita maloletnika?

U blizini zgrade u kojoj živim je trafika, a ispred nje često viđam školarce kako kupuju vejpove i slične svetleće uređaje za pušenje.

Ne znam šta je u njima, ali ih pazare bez problema.

Izmenama zakona, tvrde predlagači, maloletnici će biti više zaštićeni, naročito u vezi sa kupovinom duvana.

Tako se zabrana prodaje duvana maloletnicima proširuje i na elektronske cigarete, uređaje za zagrevanje duvana ili biljnih proizvoda.

Oko kupovine duvana i sličnim zabranama oduvek je bila velika borba zbog kontrole prodaje maloletnicima, primećuje Papović.

Sumnja da će se izmenama zakona sada stvari promeniti na bolje.

5. Cene u realnom vremenu

Trgovinski lanci će sada biti u obavezi da na internet stranici, kao i na Nacionalnom portalu otvorenih podataka objavljuju cenovnik proizvoda na dnevnom nivou, piše na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

„Trgovci će od sada biti u obavezi da ažuriraju cenovnik pri svakoj promeni, u realnom vremenu, pa će potrošači biti pravovremeno informisani i moći da se odluče gde će u kupovinu.

„To je primer dobre prakse, jer su cene u pojedinim zemljama pale i za 40 odsto kad su počeli ovo da primenjuju“, kaže Papović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk