Ранко Мимовић: Од затвора у Словенији преко 'афере зачин' у Хрватској до понуде за куповину НИС-а

После дугог тражења иностраног решења за куповину руског удела у власништву Нафтне индустрије Србије (НИС) и ослушкивања сигнала из Москве и Вашингтона, чинило се извесним да је у тој трци победила мађарска МОЛ Група.

Онда се трци изненада прикључио и домаћи такмичар, компанија KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, у власништву српског бизнисмена Ранка Мимовића, пренела је агенција Ројтерс.

Компанија основана у августу 2025, понудила је две милијарде евра руским гигантима Гаспромњефту и Гаспрому за укупан удео од 56,1 одсто у НИС, што је милијарду више од МОЛ-а, а Руси су „у начелу прихватили понуду“, рекао Мимовић Ројтерсу.

Али, откуд у овако великом послу готово непозната српска фирма, која претходно није управљала великим нафтним системима?

И ко је њен власник?

Мимовић је рођен 1960. године и руководио је неколицином компанија у каријери, претежно у Србији, Хрватској и Словенији и у областима грађевинарства, финансија и консулантских услуга, уз много контроверзи око њиховог пословања.

Повезан је са најмање девет компанија регистрованих у Србији, пише портал Форбс Србија.

У Словенији је одслужио затворску казну пошто је осуђен за превару, док су његови послови у Хрватској резултирали хапшењем високих званичника и директора фирме чији је био власник.

У марту 2023. основао је фирму KFT Senator Treasury G.T.7 DOO са оснивачким капиталом од 207 милијарди динара, од чега је 2024. у фирму унео 111 милијарди динара неновчаног капитала.

Била је то потврда о депозиту са правом располагања количином од 15 тона злата, преко Б.С. сертификата коју је издала Унион банка Швајцарске 1966. године, пише Нова економија.

Фирма KFT Senator Treasury G.T.7 DOO престала је да постоји у августу 2025.

Од ње тада настајуKFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO и KFT Senator Treasury G.T.7 Jedan DOO , обе регистроване у Суботици, према подацима Агенције за привредне регистре.

Укупан оснивачки капитал две нове компаније једнак је оснивачком капиталу фирме основане 2023. - нешто мање од две милијарде евра, што је износ наводно понуђен Русима.

Фирма KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, која је наводно спремна да купи руски удео у НИС-у, према АПР-у има активан статус, иако се наводи да је у блокади због дуга од 9.508 динара.

Председник Србије Александар Вучић није ни потврдио, ни демантовао да је Мимовић послао понуду, али јесте да држава има везе са њом.

„Чуј, нашао неко две милијарде, па још српска фирма... Јесте ли озбиљни? Никад се у животу тиме није бавио, па ће сад он то да купи...

„Пита се ваљда и Србија, ево, не можеш да купиш, не да Србија", одговорио је Вучић на новинарско питање о Мимовићевој понуди.

Иако досад није било јавних замерки на претходно постигнути начелни договор МОЛ Групе са Гаспромом око продаје већинског удела у НИС-у, министарка Дубравка Ђедовић Хандановић саопштила је 7. маја да српска влада није задовољна понудом мађарске фирме.

„Тиче се црвених линија за које смо рекли да их Србија неће прећи", додала је.

Чека се нови предлог из Мађарске, рекла је.

Бурна каријера, затвор и афере у Словенији

Мимовић је био директор словеначке фирме United Alpe-Adria Limited која се бавила саветовањем у области менаџмента, али се на том месту задржао од августа 2007. до маја 2008, подаци су регистра компанија Велике Британије.

Био је и директор и власник компаније CPL из Љубљане, која се бавила изградњом путева и другим грађевинским пословима.

Он је 2014. осуђен на две године затвора и новчану казну од 100.000 евра због превара почињених док је руководио предузећем.

Иако је приликом доласка на суђење тврдио да је судски процес политички мотивисан, признао је кривицу по две тачке оптужбе за превару вредну око 2,2 милиона евра.

Мимовић је тада навео Албина Бизјака, власника грађевинске компаније Албистрој која је као подизвођач учествовала у пословима са ЦПЛ-ом, да уплати тај новац уверавајући га ће га искористити за спас компаније ЦПЛ.

„Признао сам кривицу и сада све пада на мене, а и други људи би требало да седе овде (на оптуженичкој клупи).

„Време ће показати, истина ће изаћи на видело", рекао је Мимовић приликом изрицања пресуде.

Компанија ЦПЛ је банкротирала 2013, а Мимовић се четири године касније поново нашао на оптуженичкој клупи.

Првостепено је тада осуђен на 12 година затвора због превара и прања новца повезаним са пословањем фирме ЦПЛ, уз казну од 99.000 евра и обавезу да врати држави 1,13 милиона евра, пренео је словеначки портал Репортер.

Виши суд у Љубљани је 2018. укинуо ту пресуду.

Мимовић је постао познат и због оптужби на рачун бившег градоначелника Љубљане Зорана Јанковића, тврдећи да је Јанковић тражи 10 одсто новца од сваког инфраструктурног пројекта који ЦПЛ договори са градском управом, пише Репортер.

Јанковић је касније ослобођен кривице због тих и других оптужби повезаних са наводном корупцијом.

Погледајте видео: МОЛ на прагу да преузме већински удео у НИС-у

'Афера зачин' са Подравком у Хрватској

Најављивао је 2010. да ће преко његове компаније FIA Invest из Србије преузети више од 10 одсто власништва у хрватској Подравци, иако су му тада рачуни били у блокади.

Тврдио је да је то учинио куповином малтешке фирме Fima Ami, која је била власница тих деоница, додавши да је инвестирао 60 милиона евра у хрватског прехрамбеног гиганта са вишедеценијском традицијом.

Медији су писали да његова фирма наводно иступа испред италијанског Финест фонда.

Хрватско државно тужилаштво за спречавање корупције и организованог криминала (УСКОК) покренуло је истрагу тог посла.

У случају који је у Хрватској познат као „Афера зачин" приведени су бивши потпредседник хрватске владе Дамир Поланчец и Зоран Марковић, директор фирме Фима Ами.

Мимовић је у то време најавио Загребачкој берзи да ће уложити 240 милиона евра у Хрватској, позивајући се на капитал из Швајцарске и Италије.

Али, у време када је то говорио рачун фирме му је био блокиран дуже од 200 дана због дуга према банкама од 160.000 евра, писао је Вечерњи лист.

Хрватски медиј је тада известио и да његова компанија Фиа Инвест девет месеци не плаћа закуп канцеларија у београдском насељу Дедиње, због чега јој је тада претило исељење.

Мимовић на крају није постао мањински власник Подравке, у којој данас 49 одсто власништва имају хрватски пензиони фондови, а 25 одсто Република Хрватска.

Које је све фирме поседовао Мимовић?

Мимовић је, према писању Форбс Србија, био или је већински власник најмање девет компанија које послују или су пословале у Србији:

Осам фирми више не послује, једној од преосталих је привремено одузет порески идентификациони број (ПИБ), а другој блокиран рачун, додаје се.

Према писању словеначких медија, био је и власник компаније Patera, регистроване у Италији.

Пословала је и у Швајцарској, а преко ње је Мимовић 2012. купио словеначку грађевинску фирму ЦПЛ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk