'Као мултинационалне корпорације': О балканском картелу, мрежи криминалних група

Док на Балкану постоје непрестана међудржавна и међунационална спорења, на једном пољу сарадња никада није престајала - у криминалу.

Криминалне групе често се сврставају под исти кош - балкански картел што је погодан опис, али није реч о јединственој организацији, указује Антонио Никасо, италијански стручњак за организовани криминал.

„Реч је о многобројним независним мрежама које сарађују када им одговара, посебно код великих пошиљки дроге, али у основи су одвојене организације.

„Криминалне групе функционишу као мултинационалне корпорације. Постоје посредници, координатори транспорта, финансијери и локални оперативци", објашњава у писаном одговору за ББЦ на српском.

'Балкански картел' поново је завладао медијском сценом после недавне велике међународне акције када је у Црној Гори ухапшено 11 људи, међу којима и наводно „један од његових вођа".

Међутим, Европска полицијска служба (ЕУРОПОЛ) га не назива „једним од вођа", већ каже да је реч о „особи од великог значаја" за криминалну мрежу.

„Такви људи и њихове организоване криминалне активности представљају ризик по две или више држава чланица ЕУ.

„Он може да игра кључну улогу у операцијама криминалне мреже, не нужно као вођа, али може, на пример, да буде логистичар, финансијер или 'перач новца'", објашњава Томас Кирхбергер, портпарол ЕУРОПОЛ-а, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Криминалну групу чини троје или више људи који делују током одређеног временског периода, починивши једно или више тешких кривичних дела како би директно или индиректно стекли финансијску корист, дефиниција је Конвенције Уједињених нација против међународног организованог криминала.

Чланови криминалних мрежа повезаних са регионом Западног Балкана пореклом су из бивших југословенских република: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе, и веома су присутни у Латинској Америци, указује Кирхбергер.

„Тамо користе могућност за корупцију у кључним лукама и бродарским компанијама и тако потпуно контролишу снабдевање кокаином.

„Неке од ових група су специјализоване и/или у великој мери укључене у прекомерно насиље, професионалне отмице и погубљења, корупцију, прање новца, трговину оружјем и експлозивом и фалсификованим документима", пише Кирхбергер у одговору.

Ратови 1990-их, корупција, економске и политичке санкције, умешаност званичника у илегалне активности и одсуство транспарентности и сарадње међу локалним и светским институцијама претвориле су Балкан у један од најважнијих епицентара међународног организованог криминала, пише политиколог Душан Станковић у студијиМала црна књига о организованим криминалним групама на Западном Балкану.

Погледајте видео о хапшењу осумњичених чланова 'балканског картела' у Црној Гори

Моћ, домет и отпорност

Најутицајније криминалне групе данас раде глобално, контролишу кључне руте и чворишта, брзо се прилагођавају после хапшења или губитака, ослањајући се на поуздане мреже и често корупцију, објашњава професор Никасо.

„Група која је добро повезана, финансијски јака и тешко ју је разбити сматра се великом", каже Никасо, који годинама истражује деловање две озлоглашене италијанске мафијашке организације - Ндрангета и Коза Ностра.

Кључни играчи у трговини кокаином широм Европе су чланови криминалних мрежа, пореклом са албанског говорног подручја, које контролишу испоруку дроге на улицама многих градова и достављају пошиљке из Латинске Америке до лука попут Антверпена и Ротердама, указује Никасо.

„Широко је распрострањено веровање да су албанске криминалне мреже попуниле празнину коју је оставила такозвана Мокро мафија, холандско криминално подземље којим владају људи пореклом из земаља Магреба у Африци", додаје.

После пада комунизма, „Албанија је, заједно са земљама бившег Совјетског Савеза, доживела драматичан пораст организованог криминала", објашњава Алесандро Форд, истражитељ стручне групеИнсигхтЦриме.

„Албански криминални кланови су шверцовали све", од хероина и оружја до цигарета и људи, указује он.

У протекле две деценије и више, Албанци су успоставили контакте и са картелима и групама за трговину дрогом у латиноамеричким земљама попут Колумбије, Еквадора, Мексика и Перуа, каже Форд.

Шарић, Беливук, Шкаљарски и Кавачки клан, Тито и Дино

Не може се са сигурношћу рећи колико је криминалних група на Балкану јер нису фиксне, већ променљиве структуре које се развијају, указује Никасо.

„Балкански Ел Чапо".

Тако је аргентински портал Инфобае још 2014. године описао Дарка Шарића, упоредивши га са злогласним мексичким криминалцем Хоакином Гузманом, познатијим као Ел Чапо, који служи доживотну казну затвора.

Откако се Шарић, којег медији описују као „једног од највећих нарко босова на Балкану", предао српским властима 2014, против њега се води неколико судских поступака, а донета је и једна правоснажна пресуда.

Шарић је негирао све оптужбе, а тренутно издржава 15-годишњу казну затвора.

Још једна криминална група коју су у Србији, како наводи тужилаштво, предводили Вељко Беливук и Марко Миљковић, терети се за седам убистава, отмице, трговину дрогом, силовање, незаконито држање и ношење оружја.

Сви оптужени су негирали кривицу, сем тројице осумњичених чланова који су раније признали злочине у замену за статус сведока сарадника и блажу казну.

Поступци су и даље у току.

Најдуговечнији, вероватно и најмоћнији клан са Балкана, чији чланови више од две деценије шверцују кокаин из Јужне Америке у Европу јесте 'Група Америка', о којој се и данас мало зна, писао је истраживачки портал КРИК.

У Србији и Црној Гори, али и другим европским земљама, већ више од деценије траје брутални сукоб Шкаљарског и Кавачког клана, названих по насељима у црногорској општини Котор, удаљених тек неколико километара.

У протеклих годину дана у Шпанији је ухапшено више држављана Србије, чланова различитих криминалних група, а заплењене су велике количине дроге, оружја и новца.

Процењује се да у овој бившој југословенској републици делује око пет до 10 криминалних група, а најчешће се у медијима помиње клан Тито и Дино.

Његов наводни вођа Един Гачанин Тито је у Холандији у одсуству осуђен на седам година затвора за шверц две и по тоне кокаина и производњу око 400 килограма синтетичке дроге.

У марту 2025. ухапшен је у Дубаију, али према писању КРИК-а још није изручен холандским властима.

Клан је, према подацима ЕУРОПОЛ-а, до 2020. годишње у Европу слао 50 тона кокаина, купујући дрогу у Перуу и у другим земљама Јужне Америке.

„Кључно је да (ове криминалне групе) преживе поремец́аје - када ухапсе вође, организација се прилагођава и наставља даље", указује професор Никасо.

Изазови у ери друштвених мрежа

Напредак технологије донео је нове методе комуникације криминалних група, али у корак их следе и они који их гоне.

Апликација Скај омогућава само пошиљаоцу и примаоцу да прочитају садржај размењених порука, али су српске безбедносне службе ушле у траг овој комуникацији и дешифровањем садржаја, ухапсили припаднике Беливуковог клана.

„Истражитељи могу да искористе дигиталне трагове, али најсофистицираније мреже су прешле на шифроване платформе и кодирану комуникацију.

„Многе кључне одлуке се и даље доносе офлајн, а технологија је повећала улог обема странама", објашњава Никасо.

Чак и када дође до хапшења, мреже су често нетакнуте, јер је прекидање финансијских токова једнако важно као и пресретање дроге, а далеко сложеније, указује.

„Заплене на терену могу да зауставе пошиљку, а прац́ење и расклапање илегалног капитала захтева мотрење новца кроз слојеве лажних компанија, оф-шор рачуна и професионалних посредника осмишљених да прикрију његово порекло.

„Корупција остаје главна препрека, слабец́и институције изнутра", упозорава Никасо.

'Корупција омета борбу против криминала'

Процена претње од тешког и организованог криминала (SOCTA - Serious and Organized Crime Threat Assessment) у Србији се ради последњих десетак година у оквиру процеса придруживања ЕУ.

На основу процене се доносе релевантне стратешке и логистичке одлуке како би се унапредили капацитети безбедносних и правних служби у спровођењу закона.

Иако је уочен напредак држава Балкана у сарадњи са европским агенцијама кроз заједничке операције, корупција и институционални недостаци и даље ометају сузбијање криминала, упозорава Никасо.

Србија је на 41. месту од 44 анализиране европске државе, показује извештај о Глобалном индексу организованог криминала за 2025. годину..

„Кључну улогу у пејзажу организованог криминала имају државни актери, а корупција унутар државних институција олакшава и незаконите финансијске трансакције и штити криминалне послове", указују аутори извештаја о нивоу криминала и отпорност на организовани криминал.

Србија остаје једно од главних чворишта кријумчарења на Западном Балкану, а високи државни званичници повезивани су с озлоглашеним фигурама из света организованог криминала", тврде они.

Само су Русија, Украјина и Италија лошије рангиране од Србије, Босна и Херцеговина је на 6. месту, а Црна Гора на десетом.

„За криминалне мреже, финансијски системи су и штит и мотор: они омогуц́авају да се профит поново уложи, пере и реинтегрише у легалну економију, што знатно отежава њихово откривање и разбијање", указује Никасо.

Стога је циљање имовине често најефикаснији, али и најзахтевнији фронт у борби против организованог криминала.

„У Европи се заплени мање од један одсто илегално стечене имовине.

„Борба се наставља, али је победа још далеко", закључује италијански стручњак.

Погледајте видео о рекордној заплени наркотика у Србији крајем јануара 2026.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk