'Гурнути у мрак': Од Мјанмара до Венецуеле борбе против блокада интернета

Мин се спрема да отвори његов мали киоск од бамбуса у Мјанмару.

Разбацани каблови повезују соларне панеле, који нису прикључени на електромрежу, са утичницама.

Пластичне столице чекају муштерије, а на јеловнику, исписаном руком, су месне грицкалице и салате.

Мин, чије име је промењено ради његове безбедности, зна да ће се његови гости дуже задржати.

Долазе из једног разлога - због интернета.

Каже да његов кафић сваког дана посети око 30 људи.

Када га је отворио пре више од две године, каже да су овакви кафићи били реткост и да је дневно долазило између 300 и 400 људи.

„Потражња је била огромна", каже он.

Ово је једно од подручја у којем војна хунта, која влада Мјанмаром, спроводи блокаде интернета откако је преузела власт војним ударом 2021. године.

Уследио је петогодишњи грађански рат, током којег прекиди комуникација широм земље некада трају данима, а некада месецима.

Стручњаци Уједињених нација (УН) су 2022. године саопштили да су гашења интернета усмерена на области у којима се хунта суочава са снажним отпором опозиционих група.

Мин нуди начин да се блокаде избегну употребом Старлинка, система који омогућава повезивање на интернет преко мреже сателита у власништву компаније Спејс Икса (СпацеX) милијардера Илона Маска, чиме се заобилази домаћа интернет инфраструктура.

Његова радња ослања се на равну, правоугаону „антену", која је купљена на црном тржишту на Тајланду, прокријумчарена преко границе и постављена на таласасти метални кров киоска.

Скровита места

Мин каже да му посао ствара губитке, јер наплаћује 1.000 кјата по сату (0,25 америчких долара), што је приступачна цена за расељене људе и локалне становнике којима жели да помогне.

Али вођење оваквог кафића је опасно.

Војне власти не дозвољавају рад оваквих објеката, а власници ризикују да буду ухапшени или да им се опрема заплени.

Кафић ради само три сата дневно, делимично и због ограниченог снабдевања електричном енергијом.

Иако ову област контролише група отпора, Мин страхује да би његове соларне панеле или Старлинк антену могли да примете из ваздуха владини авиони када надлећу то подручје.

Страхујући да ће бити откривен, кафић је већ два пута премештао, сваки пут на скровитије место.

Од фебруара 2021. године, организација за дигитална права Интернет пројекат Мјанмара (МИП) забележила је више од 450 гашења интернета у различитим деловима земље, чиме је било погођено више од 20 милиона људи.

Организација примећује повезаност између гашења интернета и напада хунте.

„Према нашем истраживању, скоро 90 одсто гашења интернета повезано је са бомбардовањима.

„Желе да спрече људе да међусобно комуницирају да би могли да униште подручје", каже Њан, што није њеогово парво име, који је аналитичар за дигитална права у организацији МИП-у.

Хунта спроводи строги надзор.

Становницима Мјанмара забрањено је да без дозволе војне владе користе и пружају услуге виртуелне приватне мреже (ВПН).

ВПН-ови се већ дуго користе широм света за заобилажење интернет ограничења, јер преко удаљених сервера прикривају ИП адресе и локације корисника.

И оружане групе отпора повремено ометају приступ интернету у Мјанмару, или увођењем привремених забрана коришћења Старлинка у областима које контролишу из страха за сопствену безбедност, или нападима на комуникациону инфраструктуру.

Број гашења интернета расте

Минов подухват је мали, али је он један од све већег броја појединаца и група који раде на заобилажењу ограничења приступа интернету која спроводе неке од најрепресивнијих влада на свету.

У извештају међународне организације за дигитална права Access Now наводи се да број гашења интернета широм света расте још од 2020. године.

Према њиховим подацима, нови рекорд је достигнут 2025. године када је забележено 313 прекида интернета у 52 земље.

У Мјанмару их је било највише, чак 95.

Организација наводи и да је током 2025. године широм света забележила 94 блокаде платформи, међу којима су Фејсбук, Вотсап, Телеграм, и мрежа Икс (X), што је троструко више него 2016. године, када је почела да прати ове податке.

Хиљадама километара далеко од Мјанмара, у Мадриду, Андрес Азпуруа води тим добровољаца који је направио апликацију за заобилажење блокада интернета због цензуре у његовој родној Венецуели.

Медијски простор у Венецуели у великој мери обликује држава.

Многи независни домаћи медији су блокирани, а повремено се уводе и ограничења за приступ међународним платформама, међу којима су Икс и Фејсбук, као и информативним сајтовима попут Волстрит журнала (Wалл Стреет Јоурнал).

Апликација Нотициас Син Филтро (Нефилтриране вести), коју је развио тим Азпуруа, бесплатна је за коришћење, обједињује независне венецуеланске и међународне изворе вести и има уграђену ВПН технологију.

Азпуруа каже да апликација чини да употреба ВПН-а буде доступнија људима у Венецуели.

„Не морате да се пријављујете, не морате да правите налог, не морате ништа да плаћате, видите само вести", каже он.

Наводи да је апликација, покренута непосредно пред председничке изборе у јулу 2024. године чији резултати су широко оспоравани, преузета 140.000 пута.

Касније те година, Азпуруа, активиста за дигитална права који често јавно говори против цензуре, побегао је из земље страхујући да би могао да буде ухапшен.

„Све је указивало на то да покушавају да открију где се налазим и да ме ухвате", каже он.

Када су раније ове године САД су ухапсиле бившег председника Николаса Мадура, многи Венецуеланци су славили, верујући да се назире политичка промена.

Међутим, под влашћу његове наследнице Делси Родригез у земљи се мало шта променило у погледу цензуре медија и интернета, каже Азпуруа.

Наводи да су апликацију за вести углавном развили добровољци, а да се велики део осталих трошкова покрива донацијама.

„То је начин подршке остваривање људских права, која подразумевају право на приступ информацијама и слободу изражавања", каже он.

'Велики заштитни зид Кине'

Земљу на другом крају света, такође је напустио борац против цензура.

Еко, што није његово право име, је један од многих програмера који покушавају да надмудре другачији систем цензуре интернета, познат као Велики заштитни зид Кине.

У Кини су блокирани многи међународни информативни сајтови, друштвене мреже, интернет претраживачи, и платформе за стриминг.

Уместо њих, корисници могу да приступе апликацијама које су под строгим надзором државе, као што су Вичет (WeChat) и Вејбо (Weibo).

Еко, бивши радник у сектору информационих технологија који је напустио Кину пре три године, суоснивач је сервиса који користи софтвер треће стране да људима у Кини омогући приступ блокираним сајтовима, међу којима су Гугл, Јутјуб и Фејсбук.

Каже да сарађује са пословним партнером у Кини и да раде веома опрезно да не би били откривени.

„У Кини, ако вас открију да покушавате да помогнете људима да слободно приступају интернету, бићете ухапшени", додаје он.

Еко каже да његов сервис корисницима у Кини нуди бесплатне претплате, док трошкове покрива продајом напреднијих, плаћених пакета услуга.

Наводи да тренутно живи од његове уштеђевине.

Ситуацију у Кини види као непрестану борбу против цензуре.

„Понекад су у предности програмери попут нас, а понекад нису".

Еко такође нуди бесплатне претплате корисницима у Ирану, где су власти гасиле интернт током протеста у јануару, као и сада током рата са САД-ом и Израелом.

Међународна организација за људска права Артицле 19 (Члан 19), чије седиште је у Уједињеном Краљевству (УК), описала је неколико начина на које, како тврди, Иран користи кинеске технологије и тактике за контролу дигиталног простора.

Владе Мјанмара, Венецуеле и Кине нису одговориле на упит ББЦ-ја о ограничењима приступа интернету.

Раније су као разлоге наводиле безбедност и очување стабилности.

Хунта у Мјанмару је 2021. године саопштила да забрањује Фејсбук да би спречила ширење „лажних вести и дезинформација".

Док је био на власти, Мадуро је тврдио да се поједине друштвене мреже користе за ширење „мржње", док је кинески председник Си Ђинпинг изјавио да „хаос" на интернету „штети јавном интересу".

У Мјанмару, корисници кафића као што је Минов кажу да су последице гашења интернета веома озбиљне.

„Погођен је скоро сваки део живота - свакодневица, локална економија, образовање, и комуникација са породицом", каже 27-годишњакиња из средишњег дела Мјанмара, коју зовемо Кин.

Када је први пут угашен интернет, каже да није имала никакав начин да ступи у контакт са члановима породице који живе далеко, у области где телефонске везе нису поуздане.

„Потпуно смо изгубили контакт", каже она.

Додаје да понекад мора да пешачи сат времена да би могла да се повеже на интернет.

Неј, 25-годишња студенткиња чије име је такође промењено, редовно путује више од два километра да би стигла до кафића који има Старлинк везу.

„Ми, млади… морамо да радимо на развоју нашег региона.

„Сада, уз гашење интернета, не можемо ништа да урадимо".

Каже да се будућност младих људи попут ње „гура у мрак".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk