Како су пред мојим очима са власти одлазили Вучић, Орбан и Ђукановић

Све смене власти личе једна на другу, али свака је изведена на свој начин.

Ова парафраза уводне реченице романа „Ана Карењина" Лава Толстоја затворила је мој круг извештавања са избора на којима су редом смењивани дугогодишњи режими земаља југоистока Европе.

Црногорци су се 2020. определили за три опозиционе колоне, Мађари 2026. године за снажног вођу и партијску организацију Петера Мађара и Тисе, а Србија исте јесени за студентски покрет без лидера и ранијих политичких партија.

Ипак, ова три кључна момента историје сваке од земаља повезује један, али важан изборни детаљ.

Крупним променама присуствовао сам када су на изборе бирачи излазили у огромном броју: од око 75 одсто у Црној Гори, преко готово 80 одсто у Мађарској, до за Србију незабележених 70 одсто.

Признајем, избори јесу посебна врста новинарске страсти и адреналина.

О изборима који мењају ток историје једног друштва да и не говорим.

А било је таквих и раније.

Србија, 2026.

Када је Борис Тадић 2012. године изгубио председничке изборе од Томислава Николића, стајао сам као новинар тадашње телевизије Б92 на неколико метара од лидера демократа док је изговарао реченицу „Видимо се у неком другом филму".

Добро сам упамтио тај тренутак.

Тешко је било и претпоставити да ће филм потрајати више од 14 година, а да ће у њему главни протагонисти долазити само из Српске напредне странке (СНС).

За нас је то, од покретања ББЦ News на српском у марту 2018, значило да нам се званичници ретко јављају на телефон, на питања упућена мејлом одговори често нису стизали.

Ништа другачије није било ни у кампањи за ове изборе: на позиве врху напредњака на интервју Александра Вучића, Милоша Вучевића или Ане Брнабић за ББЦ, сиве квачице на Воцапу постајале су плаве, али одговора није било.

Две године протеста студената и грађана после пада надстрешнице у Новом Саду, из којих је настала Студентска листа, промениле су ритам политичког живота у Србији, али и редакције ББЦ News на српском.

Ипак, оно што се није променило је адреналин и динамика изборног дана и ноћи.

Када је Александар Вучић, кандидат за премијера СНС-а, објавио сопствени изборни пораз, Наташа, Милена, Милица, Стефан, Марко, Теодора и ја, у изненада потпуно необичној тишини редакције, разменили смо погледе који су проверавали да ли смо сви заиста чули исто.

Добро сам упамтио и тај тренутак.

Ипак, најтеже је извештавати о изборима у сопственој земљи.

Породица, пријатељи, познаници питаће вас да им откријете све тајне „шта се крије иза кулиса политичке сцене" за које су сигурни да их знате.

А тек ако ослушнете очекивања корисника на друштвеним мрежама, преплавиће вас захтеви да коментаришете, промовишете, фаворизујете, подржите, јавно се изјасните и саопштите мишљење и став (које, свакако, имате).

Баш све оно што једноставни и јасни ББЦ водич за понашање новинара на друштвеним мрежама никако не одобрава.

„Они који раде за ББЦ имају обавезу да осигурају да се уредничке одлуке ББЦ-ја не сагледавају као да су донете под утицајем било каквог личног интереса или пристрасности.

„Морамо да сачувамо поверење публике и очувамо репутацију и непристрасност ББЦ-ја."

Од поштовања ових принципа, испоставиће се да ми је било теже да пронађем ноћни превоз у три сата ујутру у изборној ноћи или будем бар близу победе на интерној редакцијској кладионици.

Првих пет листа са процентима освојених гласова, заокружено на до две децимале - правила веома јасна.

Иако је радила на пројекту Досије кладионице: Србија.бет који говори баш о опасној свеприсутности ове врсте коцкања у друштву, Теодора нас је убедљиво победила изузетно прецизним погоцима за готово све листе.

Стиснуо сам јој руку, на млађима свет остаје. И у овом случају.

Мађарска, 2026.

У Будимпешту сам дошао два дана пре избора на којима се одлучивала судбина Виктора Орбана и његовог Фидеса после 16 година владавине.

Одмах по доласку у град, било ми је јасно како би избори могли да се заврше.

Док су присталице Петера Мађара испуњавале Трг хероја у фестивалској атмосфери очекујући гласање, права мисија било је проналажење неког скупа подршке Орбану, па чак и његових присталица.

Јесте главни град ове земље две године раније на локалним изборима убедљиво одабрао Орбанове противнике, али повученост чланова Фидеса била је више него знаковита.

Ипак, градом су колале приче да се дотадашњи премијер неће повући са власти без борбе свим средствима.

Бројна ББЦ екипа у предизборном дану ковала је планове где бисмо нашли стабилан интернет ако би везе биле преоптерећене, а где се можемо склонити ако ситуација на улицама измакне контроли.

Нису баш сви гласачи били одушевљени што је читава Европа пажљиво пратила изборе у њиховој земљи.

Када сам пробао да га после гласања упитам зашто су избори важни, један мушкарац, погледа заклоњеног иза наочара за сунце, оштро ме питао:

„Шта радиш ти овде? Ово није твоја земља. Зашто извештаваш одавде?"

Није да се са тим питањима нисмо и раније срели, не само у Мађарској.

Ипак, једино што је на крају заиста измакло контроли био је изборни резултат странке Виктора Орбана.

Погледајте видео: Славље после победе Тисе у Мађарској

Био сам баш у седишту Фидеса када је Орбан, раширених и подигнутих руку, као да се предаје, саопштио да је убедљиво поражен.

Не знам ни реч мађарског, осим можда гулаш и лангош, али је израз лица и неочекивана зимска хладноћа у априлу била довољна да разумем шта је Мађарска одлучила.

Као што сам могао добро да схватим поруке о Мађарској у Европи које су десетине хиљада људи недуго затим певале до дубоко у ноћ.

За разлику од београдског превоза, будимпештански метро те ноћи био је мој савезник.

Црна Гора, 2020.

Када је Црна Гора 30. августа 2020. године излазила на парламентарне изборе, читаве генерације бирача цео живот провеле су под влашћу Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.

Иако је за тих 29 година изгледало да су постојали моменти када је ДПС био надомак пораза, предизборне карте у добитну комбинацију подељене су тек након вишемесечних протеста који су уследили због доношења Закона о слободи вероисповести и његовим последицама за Српску православну цркву.

Пажљиво расподељене у три предизборне колоне, опозиционе странке успеле су оно што им готово три деценије није полазило за руком - да се не посвађају.

Помало скривени иза маски против вируса корона на лицима, бирачи су одлучили тако да је ДПС остао „кратак" за одлучујући мандат.

Ђукановић се у изборној ноћи појавио озбиљан, са надом да ће пребројавање последњих гласова можда окренути ствари у његову корист, али не дозвољавајући новинарска питања.

Ефекат хладног туша био је веома видљив на лицима људи који су до тада читаву каријеру провели на владајућим позицијама.

Аутомобилско славље на улицама Подгорице, заштитни знак овог града када се одушевљени победници возе булеварима машући заставама и трубећи, могло је да почне.

Кључне позиције у држави заузели су чланови влада које су се смењивале као на траци, али Црна Гора није чинила кораке уназад.

На коначни и тада већ неминовни пад Мила Ђукановића са председничке функције чекало се још две и по године, када га је на изборима савладао Јаков Милатовић.

Није увек преломно, али буде узбудљиво.

Много пута се дешавало да у изборним ноћима у региону победи очекивани фаворит или неко ко је тек неколико година на власти, али никад ми се није десило да током гласања дословно сретнем кандидата за председника, као у Румунији.

Он увече није победио, а мени је хотел био довољно близу да стигнем пешке.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk