Тајна мрежа кријумчари Старлинкову технологију у Иран како би победила блокаду интернета

Саханд каже за ББЦ Светски сервис да шаље сателитске интернет терминале у Иран да би помогао да се прикаже „права слика“.

„Чак и ако једна особа више успе да приступи интернету, мислим да је то онда успело и да је вредело“, каже Саханд.

Иранац је видно нервозан, говорећи за ББЦ изван Ирана, док пажљиво објашњава како је део тајне мреже кријумчара сателитске интернет технологије – што је илегално у Ирану – у ову земљу.

Саханд, чије име смо променили, страхује за чланове породице и друге контакте унутар земље.

„Кад би ме идентификовао ирански режим, могли би да натерају оне са којима сам у контакту у Ирану да плате велику цену“, каже он.

Иран је у дигиталном мраку већ више од два месеца док влада одржава једну од најдужих националних интернет блокада икада забележених у свету.

Тренутна блокада је започела након што су Америка и Израел покренули ваздушне нападе на земљу 28. фебруара.

Пре тога, приступ интернету био је делимично враћен само месец дана после претходне дигиталне блокаде у јануару, уведене током смртоносног режимског гушења националних протеста.

Више од 6.500 демонстраната је убијено, а 53.000 ухапшено, према америчкој Новинској агенцији активиста за људска права (ХРАНА).

Званичници кажу да је влада увела блокаду интернета током рата из безбедносних разлога, сугеришући да је циљ спречавање надзора, шпијунаже и сајбер-напада.

Старлинкови уређаји које Саханд шаље Ирану један су од најпоузданијих начина да се премости блокада.

Пљоснати бели терминали, упарени са рутерима, омогућавају приступ интернету повезивањем са мрежом сателита у власништву компанија Спејс Икс Илона Маска, омогућавајући корисницима да потпуно заобиђу ирански строго контролисани домаћи интернет.

Према Саханду, неколико људи може да се повеже са сваким терминалом истовремено.

Он каже да их он и други у овој мрежу купују и „кријумчаре преко границе“ у „веома сложеној операцији“, мада је одбио да пружи детаље.

Саханд каже да их је од јануара послао десетине у Иран и да „ми активно тражимо друге начине да их прокријумчаримо још више“.

Организација за заштиту људска права Витнес проценила је у јануару да у Ирану има најмање 50,000 Старлинкових терминала.

Активисти кажу да је тај број у међувремену вероватно порастао.

ББЦ је контактирао Спејс Икс тражећи више детаља о употреби Старлинка у земљи, али није добио никакав одговор.

Прошле године, иранска влада је усвојила закон према ком је коришћење, куповина или продаја Старлинкових уређаја кажњива и са до две године затвора.

Затворски казна за дистрибуцију или увоз више од 10 уређаја може бити и до 10 година.

Државни медији извештавају о више случајева хапшења људи за продају и куповину Старлинкових терминала, међу њима четворо људи – двоје страних држављана – ухапшених прошлог месеца за „увоз сателитске интернет опреме“.

Они такође јављају да нека од хапшења подразумевају оптужбе за поседовање илегалног оружја и слање информација непријатељу.

Међутим, тржиште за терминале у Ирану и даље живи, међу њима путем јавног канала на персијском на Телеграму званом НасНет.

Волонтер повезан са овим каналом изван Ирана рекао је за ББЦ да је у последње две и по године преко њега продато отприлике 5.000 Старлинкових терминала.

Иран има дуги историјат контролисања информација, истовремено гурајући властите анти-америчке и анти-израелске наративе преко државних медија и ограничавајући извештавање о репресивним мерама које режим користи против критичара.

А опет током јануарских протеста, чак и са блокираним интернетом, појавили су се извештаји и видео докази вансудских убистава, хапшења и премлаћивања.

Већи део ових информација познато је или потекло од људи који су приступили друштвеним мрежама преко Старлинка, верују организације за борбу за људска права.

Иранска актуелна интернет поставка описује се као „степенаст систем“.

Сви Иранци имају приступ државним домаћим мрежама на којима функционишу услуге као што су банкарство, наручивање такси вожњи и испорука хране, баш као и држани медији.

Пре блокада, Иранци су такође могли да приступе светском интернету.

Али многи интернет сајтови и сервиси као што су Instagram, Телеграм, Јутјуб и Воцап су блокирани, а влада је одредила веће цене за приступ њима него за домаћу мрежу.

Многи Иранци заобишли су ограничења користећи виртуалне приватне мреже (ВПН), које повезују кориснике са интернет страницама преко далеких сервера, скривајући њихове локације.

Претплате за њих су такође подигле трошкове.

Сада, под блокадом, само одабрана неколицина званичника и других појединаца, међу којима су новинари који раде за државне медије, имају неспутани приступ интернету користећи оно што је познато као „бела сим картица“.

Године 2022, Илон Маск је саопштио да ће активирати Старлинк у Ирану после строгих интернет ограничења током протеста које је изазвала смрт Иранке Махсе Амини у полицијском притвору.

Од тада је његова употреба само порасла, нарочито током блокада.

Сада када се власти све више посвећују лову на Старлинкове терминале, Саханд и његова мрежа саветују кориснике да користе ВПН-ове са сателитском технологијом да би остали неоткривени.

Али многи људи не могу да га приуште, нарочито у време економске кризе.

Саханд је један од троје људи са којима је ББЦ разговарао који тврде да учествује у кријумчарењу Старлинкових уређаја.

Он каже да операцију у којој учествује, укључујући куповину терминала, финансирају Иранци из иностранства и други који желе да помогну онима у земљи.

Он каже да не добијају средства од било које државе.

Терминали се шаљу људима за које верују да ће их искористити да поделе информације са светом.

„Људима је потребан интернет да би могли да поделе оно што се дешава на терену“, каже Саханд.

„Ми верујемо да би ови терминали требало да су у рукама оних којима су стварно потребни да би довели до промене.“

Група за заштиту дигиталних права, која је тражила да остане анонимна, рекла је за ББЦ како процењује да је најмање 100 људи ухапшено због поседовања терминала.

Саханд каже да такође познаје људе који су били ухапшени због приступа терминалу или његовог поседовања – али нико од њих га није набавио преко њега.

Јасмин, Американка иранског порекла чије име смо такође променили, рекла је за ББЦ да је један мушки члан њене породице ухапшен у Ирану и оптужен за шпијунажу због поседовања Старлинковог терминала.

ББЦ је питао иранску амбасаду у Лондону зашто само неколицина људи има приступ интернету у Ирану и зашто су казне за коришћење Старлинка толико строге, али није добио никакав одговор.

Иранска влада је, међутим, признала да је блокада тешко погодила неке фирме, кад је министар изјавио у јануару да сваки дан блокаде интернета кошта привреду најмање 50 билион риала (35 милиона долара).

Она је недавно покренула програм зван „Интернет Про“, који омогућава неким компанијама известан приступ светском интернету.

Један човек који ради за компанију у Ирану рекао је за ББЦ да је добио приступ преко ове иницијативе.

Портпаролка владе Фатемех Мохаџерани рекла је да је намера да се „очува пословна конективност током кризе“.

Она је такође рекла да је влада „потпуно против комуникационе неправде“ и да чим се ситуација врати у нормалу, „ситуација са интернетом ће се такође променити“.

„Блокаде комуникације су очигледна кршења људских права и никада не могу бити оправдане“, рекла је за ББЦ Светски сервис Марва Фатафта, директорка регионалне политике и заступања у Ексес Нау, групи за заштиту дигиталних права, поводом Светског дана слободе штампе 3. маја.

Она упозорава да блокаде интернета постају „нова норма“.

Према Ексес Нау, 2025. године их је било 313 у 52 земље, што је највећи број у свету откако је почела да их прати 2016. године.

Грађани из Мјанмара, Индије, Пакистана, Русије и Ирана доживели су највећи број интернет блокада прошле године, према групи за заштиту дигиталних права.

Извршни директор Центра Абдорахман Бороуманд за људска права Роја Бороуманд каже да информациони вакуум у Ирану „омогућава држави да емитује властити наратив, представљајући демонстранте као насилне актере или стране агенте, док су њихове жртве, међу којима и оне осуђене на смрт, и информисани извори ућуткивани.

То је велика мотивација за Саханда.

„Ирански режим је показао да током блокаде он може да убије“, каже он.

„Од изузетне је важности за Иранце да могу да представе реалну слику ситуације на терену.“

Он каже да су они који се добровољно пријаве да помогну са кријумчарењем „свесни ризика“.

Али он додаје да је то „борба“ и да „ми осећамо да некако морамо да интервенишемо и помогнемо“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk