Рекордна цена нафте: Како ланчана реакција погађа свакодневни живот

Цена нафте достигла је највиши ниво од почетка рата у Украјини 2022. године, изазвавши нову забринутост у свету због навода да ће америчка војска поднети рапорт председнику Доналду Трампу о новим опцијама за акцију против Ирана.

Према информативном порталу Аксиос, америчка Централна команда израдила је планове за талас „кратких и моћних“ удара са циљем покретања са мртве тачке у преговорима са Техераном.

ББЦ је контактирао Пентагон и Белу кућу тражећи коментар.

Али потенцијални утицај одлази много даље од цене горива.

Стручњаци кажу да је механизам ланчана реакција: кад цена нафте скочи, последице се шире на читаву светску економију.

Скок цене нафте „има домино ефекат не само на нафту, већ и на нафтне деривате, инфлацију и практично сваки фактор наших свакодневних живота“, каже Навин Дас, старији аналитичар нафте на платформи за податке и аналитику Кплер.

„Могли бисмо видети више наслова о покушајима поновне деескалације“, додаје он.

1. Нафта постаје скупља

Ово је почетна тачка.

Цена сирове нафте расте због забринутости око снабдевања, геополитичког сукоба или тржишних спекулација.

Цена Брент сирове нафте је накратко скочила за скоро седам одсто на више од 126 долара по барелу, пре него што се вратила на око 116 долара у европском трговању.

Цене су скочиле ове недеље кад су пропали напори за постизање мира, а Ормуски мореуз остао практично затворен, дижући цену горива власницима аутомобила.

Пре него што је отпочео америчко-израелски напад на Иран, цена Брент сирове нафте била је око 70 долара по барелу - или 80 одсто мања од врхунца у четвртак.

Сирова нафта је кључна компонента у бензину и дизелу, што значи да се виша малопродајна цена осећа на бензинским пумпама.

Актуелни термински уговор за Брент за јунску испоруку истиче у 23:00 часова по Гриничу у четвртак, док је активније трговани јулски уговор око 110 долара по барелу.

Термински уговори су споразуми за куповину или продају средстава по фиксној цени за неки будући датум.

2. Раст цене нафтних деривата

Нафта се не користи само за гориво, већ кључно утиче на широк распон производа.

Као последица тога, виша цена сирове нафте преноси се на веће производне трошкове у свим индустријама као што су авионско гориво, пластика и амбалажа, баш као и хемикалије и вештачко ђубриво.

Владе су упозориле да би домаћинства могла да се суоче са вишим рачунима за енергију, већом ценом хране и авионских карата као последице сукоба.

Неке авио-компаније су већ почеле да дижу цене карата или укидају руте.

Цена вештачког ђубрива је већ у порасту, што ће се на крају одразити на вишу цену хране.

Сузана Стритер, главна стратешкиња за инвестициону консултантску фирму Велт клаб, каже да би трошкови могли остати повишени и у следећој години.

„Пошиљке урее, која се користи за ђубриво, блокиране су, а трошкови су скочили у небеса за фармере широм света који нису купили залихе унапред“, каже она.

„Влада забринутост да ће ови трошкови да се одразе на ланце снабдевања, дижући цену свакодневне робе касније ове године и у следећој години.“

3. Транспорт је скупљи

Будући да скоро све зависи од транспорта – храна, потрошачка роба и сирови материјали – виша цена горива директно повећава трошкове превоза.

Кад поскупи пребацивање робе у свету, компаније обично те трошкове пребацују на потрошаче, вршећи додатни притисак на малопродајне цене.

4. Инфлација расте

Ови нарастајући трошкови акумулирају се у читавој светској економији.

Како енергија постаје све скупља, компаније се суочавају са већим оперативним трошковима, од вођења фабрика до грејања зграда и превоза робе.

Цена хране такође скаче, зато што земљорадња, амбалажа и дистрибуција зависе од горива и ђубрива повезаних са нафтом.

Свакодневни производи, од обуће до електронике, слично постају скупљи за производњу и испоруку.

Како се овај раст шири у више секторе одједном, тако притисци цена постају распрострањенији и упорнији.

Кад се овај образац временом настави уместо да буде само краткорочни скок, економисти то описују као инфлацију - општи, непрекинути раст трошкова живота.

„Читав свет се суочава с овим, неке земље више, неке друге мање“, каже Андре Перфеито, бразилиски економиста који води консултантску фирму АПЦЕ.

„Бразил много пати, на пример“, додаје он, истичући да је последњих месеци инфлација остала упорно изнад циљаног распона централне банке.

Пошто је достигла врхунац изнад пет одсто средином 2025. године, годишња инфлација Бразила постепено је попустила, али је остала повишена, крећући се око 4,3 одсто до 4,4 одсто почетком 2026. године, и даље близу горње границе циљаног распона од три одсто.

Сада се очекује да годину оконча на 4,86 одсто, према најновијим предвиђањима централне банке земље, због сукоба на Блиском истоку.

Велики број других земаља следио је сличан образац.

5. Како се одржава на свакодневни живот

За домаћинства ово се на крају одражава у свакодневном животу на мноштво начина.

Расту рачуни из самопослуге, путовање на посао је скупље и скаче цена режије.

Како трошкови живота расту, радници би могли да траже повећање плате да би то издржали, што може да изврши додатни инфлаторни притисак.

Као одговор на то, централне банке би могле да повећају каматне стопе, да би довеле инфлацију под контролу, чинећи хипотеке и кредите скупљим и обесхрабрујући трошење и зајмове.

У неким земљама, као што су Пакистан и Бангладеш, влада је наложила школама да се затворе како би уштеделе гориво и смањиле трошкове.

„Све ово ствара простор за успоравање, глобалу рецесију“, каже Перфеито.

„Нема много начина да се размишља о краткорочном решењу. Не верујем да ће Трамп то ублажавати, макар не за сада“, додаје он.

У својим последњим Светским економским изгледима, Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорава да сукоб у Ирану ризикује да избаци економију „из колосека“, са продуженом ескалацијом која повећава ризик од глобалне рецесије.

Он такође позива централне банке да буду опрезне у вези са дизањем каматних стопа у одговору на раст инфлације.

Међутим, амерички министар финансија Скот Бесент рекао је за ББЦ њуз да је „мало економског бола недељама“ оправдано ако смањује ризик да Иран изради нуклеарно оружје.

„Мање ме брину краткорочне прогнозе зарад дугорочне безбедности“, рекао је он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk