Чернобиљ и област између две Кореје постале у рај за дивље животиње

Амазонска прашума, Велики корални гребен и национални паркови попут Јелоустона и Јосемитија могу вам пасти на памет када размишљате о уточиштима за дивље животиње.

Мало је вероватно да ц́ете одмах помислити на зону искључења Чернобиља или демилитаризовану зону (ДМЗ) између Северне и Јужне Кореје.

Али управо су то постали. У подручјима где људима није дозвољено да живе, дивље животиње напредују.

Да ли би ово случајно врац́ање дивљих животиња могло бити лекција о очувању природе?

Више од 70 година без људи

Слободно путовање између Северне и Јужне Кореје постало је немогуц́е 1953. године, након што је преко Корејског полуострва постављена демилитаризована зона дуга 248 и широка четири километра.

Активности у демилитаризованој зони су веома ограничене, а подручје је прекривено минама.

Али то не одвраћа животиње и биљке.

Јужнокорејски национални Институт за екологију каже да у демилитаризованој зони живи 6.168 врста дивљих животиња, укључујуц́и 38 одсто угрожених врста полуострва.

Подручје је имало врло мало утицаја човека више од 70 година и сада је дом врстама као што су сури орлови, планинске козе и јелени.

Подручје је такође дом многих ендемских биљака за Кореју, што значи да се не налазе нигде другде на Земљи.

Сеунг-хо Ли, председник Форума демилитаризоване зоне (ДМЗ), организације која се залаже за заштиту природе у зони, рекао је да је природа „случајно заштиц́ена примирјем“.

„Природа је повратила своје власништво.

„Толико животиња, а посебно врста птица, [има] вец́и приступ том подручју, док је вец́ина људских активности нестала“, рекао је.

Многе врсте које тамо живе, рекао је, су глобално значајне, попут ждралова који живе у Демилитаризованој зони, али „лете по целом свету“.

Корејска демилитаризована зона није једино неочекивано уточиште за дивље животиње.

Дана 26. априла 1986. године, реактор у нуклеарној електрани Чернобиљ у бившем Совјетском Савезу - данашњој Украјини - експлодирао је, ослобађајуц́и опасне радионуклиде у атмосферу.

Радиоактивна контаминација проширила се на хиљаде квадратних километара, а стотине хиљада људи је евакуисано.

Око локације, која је и даље углавном ненасељена, успостављена је зона искључења.

Подручје је од тада проширено и сада покрива око 4.000 квадратних километара.

Према подацима Центра за екологију и хидрологију Уједињеног Краљевства, то је и даље једно од најконтаминиранијих места на свету.

'Црвена шума'

Одмах након експлозије, последице по животну средину биле су озбиљне, према речима Џима Смита, професора на Универзитету у Портсмуту у Великој Британији.

Дрвец́е је угинуло и постало „црвенкасто-смеђе“ у подручју које се сада назива Црвена шума, а дошло је и до штете по сисаре и водени свет, рекао је он.

Међутим, радиоактивни елементи емитовани из Чернобиља брзо су се распадали.

„Дозе зрачења су веома брзо опадале у тим данима и недељама након несрец́е, а у зони је остао хронично низак ниво зрачења током деценија“, рекао је он.

Ови нивои су небезбедни за дугорочно људско становање - али за животиње и биљке, то је друга прича.

„Дивљи свет напредује у Чернобиљу... без сумње, мислим да је зона искључења много еколошки разноврснија и богатија него што је била пре несрец́е“, рекао је он.

„Проучавали смо рибе у језерима, укључујуц́и и [нуклеарни] базен за хлађење...

„Проучавали смо водене инсекте и открили смо да су контаминиранија језера подједнако разноврсна и богата, као и неконтаминирана језера у том подручју.“

Чини се да се и сисари добро сналазе у зони искључења.

„Испитали смо разлику у популацијама сисара између више контаминираних и мање контаминираних подручја, и нисмо је нашли“, рекао је Смит.

„Једина разлика коју смо видели била је у популацији вукова, која је била седам пута вец́а у Чернобиљу него у другим резерватима природе у региону.“

'Пустите природу на миру'

Чињеница да би дивље животиње могле боље да се снађу у радиоактивној зони него ван ње може деловати изненађујуц́е, али ту постоји логика.

„То је огромно подручје, слободно за дивље животиње, без буке, без светла, без пестицида, без хербицида, без шумарства, без пољопривреде“, рекао је Херман Оризаола, ванредни професор зоологије на Универзитету у Овиједу у Шпанији.

„Људски притисак је много, много гори за природу од најгоре нуклеарне несрец́е икада.“

Смит се слаже.

„Оно што сам научио из Чернобиља јесте да... ми правимо штету окупацијом екосистема“, каже, додајуц́и да су друге ствари, попут загађења, важне, али „споредне“.

„[Чернобиљ] је снажан пример шта обнављање природе може да учини“, рекао је он.

Оризаола сматра да локација показује какве стратегије заштите функционишу.

„Често имамо ове резервате природе и националне паркове или шта год, али они некако постају мешавина туристичких атракција и делом људске експлоатације, и не функционишу за заштиту природе“, рекао је он.

„[Чернобиљ] је дивно место, заиста је невероватно место...

„Ако заиста желимо да сачувамо природу, најбољи рецепт је да смањимо притисак на земљиште и пустимо природу да буде природа“, закључује професор на Универзитету у Портсмуту у Великој Британији.

Погледајте видео о новим становницима Зоне искључења у Чернобиљу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk