Београд и политика: Шта је градски менаџер и која су његов задужења

Шта раде фудбалски, музички или менаџери продаје, углавном је познато, али менаџера са потпуно другачијим обавезама има и главни град Србије.

Александар Шапић, нови градоначелник Београда из редова Српске напредне странке, крајем прошле недеље представио је тим са којим ће водити престоницу, а међу њима и градског менаџера - Мирослава Чучковића.

„Доста је тешких речи изговорено у кампањи које су уносиле беспотребне поделе између људи из различитих насеља и делова Београда", наводи у писаном одговору нови градски менаџер за ББЦ на српском.

Циљ је, додаје, и сарадња са свим председницима општина на реализацији „свих важних ствари за грађане".

„Због различитости по степену развијености, различите су и теме, од основне линијске инфраструктyре до обданишта, путева и здравствених институција", закључује Чучковић.

Актуелни председник општине Обреновац биће „задужен за равномерни развој града", преносе Новости.

„Задужења градског менаџера су подстицање локалног економског развоја, пројектни менаџмент и слично.

„То јесте корисно, али је менаџерска улога много комплекснија и са тим не добијамо, на пример, борбу против корупције", каже професорка Факултета политичких наука Снежана Ђорђевић за ББЦ на српском.

Према члану 37. Закона о главном граду, за обављање послова помоћника градоначелника у области економског развоја у граду Београду поставља се градски менаџер.

Као и остале помоћнике градоначелника, највише њих пет, поставља га и разрешава управо градоначелник.

Градски менаџери и Београд

Избор градског менаџера у престоници привлачи пажњу јер је београдски буџет веома важан.

„Београд има највеће финансије и пројекте, то је озбиљна пара и велики посао, па је у том смислу занимљивије пратити шта се дешава и како се управља", објашњава професорка Снежана Ђорђевић.

Одборници Скупштине Града Београда крајем прошле године усвојили су буџет за 2022. у износу од 160,3 милијарди динара, односно 1,3 милијарде евра.

На месту Мирослава Чучковића раније је, између осталих, био и његов партијски колега Горан Весић из Српске напредне странке, док је градоначелник био Синиша Мали, а када је Београд као члан Демократске странке водио Драган Ђилас, функцију градског менаџера вршио је Александар Бијелић.

Међу првим градским менаџерима престонице из редова Демократске странке био је и Бојан Станојевић, кога је на то место поставио некадашњи градоначелник Ненад Богдановић.

У периоду од 2014. до 2018. на позицији градског менаџера Београда био је Горан Весић.

Он је са те функције тада, између осталог, обилазио месне заједнице, школе и прихватилишта за стара лица, најављивао расписивање тендера за управљање отпадом у Винчи и изградњу зона за кућне љубимце, али и отварао културне манифестације, попут Београдског џез фестивала и изложбе фотографија чувеног музичара Дејвида Боувија.

Међутим, организација Црта је 2018. упутила више пријава против Горана Весића Агенцији за борбу против корупције после београдских избора марта исте године, због кршења неколико закона јер је градски менаџер „на различите начине користио свој положај и резултате градских власти за промоцију листе око СНС".

Један од повода био је и обилазак Земунске гимназије са неколико кандидата за одборнике где је „говорио о будућим пројектима Београда, представљајући то као пројекте листе Александар Вучић - Зато што волимо Београд".

Према Закону о Агенцији за борбу против корупције, сваки функционер је дужан да експлицитно наведе да ли говори као представник власти или кандидат на изборима, писао је портал Истиномер.

„Агенција за борбу против корупције на ове пријаве је одговорила да Весић није јавни функционер, позивајући се на одлуку из 2015. године, према којој помоћник градоначелника (градски менаџер је помоћник градоначелника у области економског развоја) нема овлашћења руковођења и доношења одлука", наводи се у тексту Истиномера.

Међутим и Горан Весић је крајем 2018, тужио посланика Демократске странке Балшу Божовића „због повреде части и угледа изјавом о најскупљој јелци на свету", постављеној на Тргу републике у Београду уочи претходне Нове године.

Цена јелке која се помињала у јавности била је 83.000 евра, да би услед негативних реакција уговор о набавци раскинут, а фирма Keep light одлучила да поклони новогодишњи украс граду.

Горан Весић није одговорио на позиве ББЦ на српском да говори о искуству на месту градског менаџера.

Каква је пракса у Европи и на Балкану?

Снежана Ђорђевић је још 1997, са позиције саветнице за локалну самоуправу, предлагала тадашњем градоначелнику Београда, а касније премијеру Србије Зорану Ђинђићу да „уведе функцију градског менаџера".

„Рекла сам му да имају Румуни, па да можемо да видимо која су њихова искуства, причала му за Американце", објашњава професорка.

Овај модел је, каже, преузело доста европских држава, посебно земље Скандинавског полуострва које имају и градске и општинске менаџере.

„У Скандинавији имају слабог градоначелника, али су проценили да на модернији начин треба да управља администрацијом.

„Тамо менаџер запошљава људе, прима кадрове, управља њима, прави тимски дух и начин рада", истиче Ђорђевић.

Од суседних земаља, поред Румуније, позиција градског и општинског менаџера постоји још и у Црној Гори, као и у појединим местима Босне и Херцеговине, односно Републике Српске.

Функционери који се баве овим послом окупљени су у Међународну асоцијацију градских/општинских менаџера - International City/County Management Association.

Амерички модел на српски начин

Функција градског, односно општинског менаџера први пут је у Србији правно дефинисана Законом о локалној самоуправи из 2002. године.

Део тима који је радио на овом закону била је и професорка Снежана Ђорђевић чија је жеља била, каже, да понуди „најбољи могући модел за Србију".

Узор је нађен у америчком концепту градског менаџера који је уведен почетком 20. века у циљу спречавања корупције у градској управи.

„Увидели су да морају имати професионалца који је одговоран и који се бори за јавне интересе", истиче професорка Ђорђевић.

Градски менаџери у Сједињеним Америчким Државама, додаје, имају велика овлашћења и баве се „људским ресурсима, пријемом људи, тимским начином рада и мерењем тог рада на много модернији начин".

Обучавају се у посебним школама и факултетима, обично на политичким наукама и на другим местима где, између осталог, „уче како се засебно управља финансијама и буџетом".

Поред тога, каже, морају да имају и „одлично знање из информационих технологија".

Професорка Ђорђевић наглашава да ни у периоду када је предлагала овакво решење није наилазила на потпуно разумевање , те да су само неки њени предлози прихваћени.

„Речено ми је да то не може тако и да ставимо да менаџер буде онај што подстиче локални економски развој, а да администрацијом ипак управља начелник", наводи докторка политичких наука.

Каже да није имала проблем ни са тим да се начелник који „управља на старомодан начин", обучи за менаџера, али да за тако нешто „није било разумевања код власти од 2000. до данас".

Шта су говорили, а шта данас кажу закони?

У Закону о локалној самоуправи из 2002. године, у члану 55 писало је да се „статутом општине може, за вршење послова општине, предвидети коришћење услуга општинског менаџера", док се „услови и начин коришћења његових услуга утврђују уговором који за општину закључује председник општине са општинским менаџером".

У члану 56. истог закона писало је да општински, односно градски менаџер „у оквиру својих послова предлаже пројекте којима се подстиче економски развој и задовољавају потребе грађана и обезбеђује заштита животне средине".

Поред тога, у члану такође пише да је његов задатак да подстиче и „предузетничке иницијативе и приватно-јавна партнерстава", затим „координира инвестициона улагања и привлачење капитала" и „иницира измене и допуне прописа који отежавају пословне иницијативе".

Термина градски, односно општински менаџера у Закону о локалној самоуправи из децембра 2007. године више није било, а заменили су га помоћници председника општине и градоначелника за поједине области, између осталог, и економски развој.

Тако је и данас.

Међутим према члану 37, Закона о главном граду за помоћника градоначелника у области економског развоја поставља се управо градски менаџер.

На ту функцију га доводи, али и разрешава градоначелник, који може имати највише пет помоћника.

„У Америци га негде поставља градоначелник, негде скупштина, али су то просто сарадници грађана, људи који се боре за демократију, воде рачуна о јавном добру и не допуштају корупцију.

„Моја је амбиција била да се то тако ради", прича професорка Ђорђевић.

'Полууспешна прича'

Професорка Снежана Ђорђевић каже да је цео подухват био „једна полууспешна прича".

„Можда један део пројектног менаџмента смо извукли, али остало нисмо - око финансија, буџета или ИТ-ја", додаје Ђорђевић.

Није се, каже, много радило ни по питању образовања потенцијалних градских менаџера, а ни око програма на Универзитету, изузев појединих предмета на мастер студијама Факултета политичких наука.

Ипак каже да је „тај инструмент", напослетку „врло користан".

„На тој позицији, као и градоначелника - посебно када је директно биран, могу да се направе перфектне ствари за грађане, само је питање да ли систем тако навијен", закључује професорка.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk