'Ужарени бетон и тропске ноћи': Београдска острва топлоте

Поред речних и некадашњих острваца Панонског мора, на територији Београда постоје и острва топлоте.

Не могу да се спазе голим оком, али не значи да не утичу на људе и да они нису укључени у њихово формирање.

Острва топлоте су климатски феномен где је температура ваздуха у одређеним деловима града виша него у околини, мање урбанизованој или природној средини.

„Урбано острво топлоте настаје као последица изградње града и загађења, односно присуства гасова и честица који задржавају топлоту", објаснио је Владан Дуцић, редовни професор Географског факултета у Београду за ББЦ на српском.

Оно може да се мери на разне начине, а један од бољих је кроз такозване тропске ноћи (температура се тада не спушта испод 20 степени Целзијуса).

Колико ће топлотно острво бити изражено, а колико ће један град имати „вишка" тропских ноћи зависи од природних, али и од људских фактора, пре свега карактера урбаног простора, односно земљишта.

Овај климатски феномен присутан је у свим светским метрополама.

Више од 50 одсто људи на свету живи у градовима, а процена Уједињених нација је да ће се тај број повећати до 68 одсто до 2050. године.

Центар против периферије

Београд је пун ових острва, а једно од њих је у градском језгру, на потезу Трг Републике -Теразије - Славија.

Последњих година ефектима топлотног острва погођен је и већи део Новог Београда, посебно његова шира централна зона (подручје између Булевара Николе Тесле и Булевара Милутина Миланковића), извештава портал Клима011.

Услед све већег „инвеститорског урбанизма" на Новом Београду нестаје зеленило у новоизграђеним блоковима, што само доприноси ефекту топлотног острва.

Неколико је разлога за појаву острва, међу њима су бетонске грађевине и тротоари који упијају сунчеву светлост и високе зграде које блокирају струјање ветра.

Најтоплија зона ужег центра града, према писању Климе011, јесте подручје омеђено Душановом улицом, Џорџа Вашингтона и Булевара Деспота Стефана до Панчевачког моста.

Томе је допринело присуство некадашње железничке мреже, много индустријских и лучких постројења уз марину Дорћол и луку Београд.

Овај климатски фонемен погађа и подручје Савског амфитеатра, посебно од када је изграђено луксузно насеље „Београд на води", са објектима различитих висина, густо (али и готово насумично) распоређених.

Директно су им супротстављени Кошутњак, Баново брдо и Топчидер, делови града где острва топлоте практично нема „јер су под травним и шумовитим покривачем".

У оазе хлада убрајају се и парк Ушће, Калемегдан и Ада Циганлија, због густе вегетације које смањују загађење.

„У центру је најинтензивније јер је највише изграђен. Бетон се лети више загрева, док је зими због загађења слабије хлађење, тако да је и зими и лети топлије", објашњава Дуцић.

Дуцић је са асистентом, сада професором Гораном Анђелковићем почетком 2000-тих истраживао острва топлоте у Београду од 1891. до 1990. године.

Запазили су да је Београд топлији за око један степен Целзијуса него пре 100 година.

До пораста температуре дошло је због „интензивне изградње и развоја Београда", наводи Анђелковић у раду.

Овај феномен је посебно примећен после Другог светског рата услед „експанзије социјалистичке привреде, нагле урбанизације и индустријализације".

На тај начин, створена је подлога за даљи развој урбаних острва топлоте, који је и данас присутан.

Слична ситуација је и у Нишу, највећем граду на југу Србије.

Ужарено острво је у ужем центру града на Нишави, пре свега Трг краља Милана, заједно са улицом Вожда Карађорђа, где и сатима после заласка сунца исијава топлота, указује истраживање нишког Грађевинско-архитектонски факултета Научно-технолошкг парка.

На острва топлоте у Новом Саду, другом највећем граду у Србији, годинама упозоравају и научници.

Ипак. нема јасно побројаних градских зона, јер појаве зависе од периода године.

Топлотно острво се више осећа зими, него лети.

Израженије је ноћу, него дању.

Какве везе има са загађењем?

Када је време мирно, без ветра - на овим местима се таложи загађење јер нема шта да га растера.

Разлог су антициклони - поља високог ваздушног пристиска.

„Такво стање - стање мировања, без ветра, погодује загађењу.

„Гасови и честице које се емитију у урбаној средини се тешко распршују и остају унутар градског језгра, па је зато загађење веће него на периферији", додаје професор Дуцић.

Природни чистачи топлотних острва су ветар, киша и падавине.

Погледајте видео о топлотном таласу у Европи

Има ли везе са климатским променама?

Глобално загревање нема директне везе са овом појавом.

„Температура расте последњих деценија, то нема никакве сумње, али глобално загревање није узроковало топлотна острва.

Уочен је тренд раста температуре и у Србији од средине 1980-тих.

Израженији је у градовима, него у центрима који „нису или су мање урбани".

„То је једино битно у целој причи", нагласио је професор Дуцић.

Утичу ли на људе?

„Само у оној мери у којој повишена температура има утицаја на људе", рекао је Дуцић.

„Сама температура не би требало да има неког ефекта, а лети би могла да буде евентуални ризик за кардиоваскуларне болеснике. Мада, и то је велико питање - то би требало доказати научним студијама".

Решење проблема је у „ономе о чему се прича деценијама" - у више зелених површина, на уштрб оних под бетоном, као и смањењу саобраћаја у центру града, указао је Дуцић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk