Ко из Кијева стиже у Београд и какви су српско-украјински односи од почетка рата

Чак и они који о спољној политици Србије не знају ништа, могли би много тога да закључе у само неколико мајских дана.

Док се Александар Вучић, председник Србије, спрема за пут у Кину, једну од најмоћнијих земаља света, одмах после Владимира Путина, у Београд стиже висока делегација Украјине, која је више од четири године под руском инвазијом.

Србија тако наставља да балансира између Русије и Кине и западних сила Европе и Америке, као главним стубовима спољне политике.

Биће то тек друга званична посета украјинских високих функционера од фебруара 2022. Србији, јединој европској земљи уз Белорусију која није увела санкције Русији због напада на Украјину.

Посету ће 21. маја предводити Тарас Качка, потпредседник Владе за евроатлантске и европске интеграције, потврдили су из Амбасаде Украјине у Београду за ББЦ на српском.

„Главне теме разговора биће почетак припрема за закључивање Споразума о слободној трговини Украјине и Србије, као и међусобна сарадња у европским интеграцијама", кажу у писаном одговору.

Иако су неки медији пренели да би у српску престоницу могао да стигне и Владимир Зеленски, „посета председника Украјине је одложена на неодређено време", додају.

Вест о посети је „значајна и охрабрујућа", јер показује да се Србија „поред свих колебања оријентише ка Западу и Европи и да је, нарочито после искуства са Нафтном индустрије Србије (НИС), схватила да мора више да води рачуна о сопственим интересима", каже Бранка Латиновић, бивша амбасадорка Србије у ОЕБС-у, за ББЦ на српском.

Односи Кијева и Београда, додаје, „прилично су коректни и поред свих отежавајућих околности", попут рата Русије и Украјине, као и зависности и блиских односа Србије и Русије.

Србија је гласала за више резолуција Уједињених нација којима се осуђује руска агресија, од почетка рата примала је украјинске избеглице, слала финансијску помоћ, а посредно и оружје Украјини, због чега су у Кремљу били незадовољни.

Због позиције Србије у односу на Русију, у Кијеву су „свесни на колико могу да рачунају од Београда" и досад су показали разумевање, сматра Вук Вуксановић, предавач спољне политике и велике стратегије на Кингс колеџу у Лондону.

„За њих је у овом тренутку главна ствар муниција и претпостављам да ће то питање бити поново у центру разговора", каже Вуксановић за ББЦ на српском.

Вредност наоружања које Србија извози у Украјину преко посредника од почетка рата 2022. „приближно" износи 800 милиона евра, писао је лист Фајненшел тајмс у јуну 2024.

Агенција Ројтерс објавила је још у априлу 2023. да српско оружје завршава у Украјини, позивајући се на америчка документа.

Уочи посете, Вучић је са Зеленским имао „отворен и добар" телефонски разговор 20. маја 2026. о европским интеграцијама и унапређењу економске сарадње, саопштено је на Instagramу.

На Телеграм каналу Зеленског наведено је и да су „договорили да остану у контакту".

Ко је Тарас Качка који долази у Београд?

Пише: Евгенија Шидловска, ББЦ украјински сервис

Тарас Качка је високо рангирани званичник чије су уже специјалности трговина и европске интеграције.

У јулу 2025. именован је за заменика премијера Владе Украјине за европске и евро-атлантске интеграције.

То је био период највећих промена у влади од почетка руске инвазије на Украјину, а дугогодишњег премијера Дениса Шмигала заменила је Јулија Свириденко.

Али, рад у влади за Тараса Качку није новост, јер је од 2019. био заменик министра економије, а касније и представник у трговинским преговорима са другим земљама.

Пре него што је на почетку председничког мандата Владимира Зеленског дошао на високе позиције у влади, Качка је обављао различите функције у Министарству правде и Министарству пољопривреде.

Познат је и као професионални преговарач и стручњак за законодавство Европске уније.

Када је Украјина отпочела преговоре о придруживању ЕУ, улога Тараса Качке у влади постаје важнија.

Качка оцењује да би Украјина 2027. могла да потпише споразум о придруживању и његов посао је да то омогући.

Украјински медији су известили да ће он предводити делегацију земље приликом посете Србији, али без много детаља.

Поједини су брзо указали да Зеленски досад није посетио Србију, а да је српски председник Александар Вучић у Украјини био само једном од почетка руске инвазије.

Вучић је у јуну 2025. посетио Одесу поводом Самита Украјине и Југоисточне Европе, али је одбио да потпише заједничку декларацију којом се осуђује руска агресија.

Односи Србије и Украјине су напети и компликовани, те је мало вероватно да би једна званична посета могла да их промени.

Али би могла да одигра улогу у побољшању међусобног дијалога док Украјина наставља да се бори за опстанак у петој години рата.

Кијев и Београд: Од 'нелагоде' до 'разумевања'

У више од четири ратне године, односе Украјине и Србије обележила је „нелагода", пре свега због неувођења санкција Русији, каже Вуксановић.

„Од прве године рата до данас Београд и Кијев повезује принцип територијалног интегритета и паралеле између Косова, Крима и Донбаса, што је одржавало односе", додаје политиколог.

Од фебруара 2022. српски и украјински званичници су се више пута сусретали, углавном током међународних самита.

Директних посета на председничком или премијерском нивоу није било.

Вучић и Зеленски су разговарали на самитима у Кишињеву у јуну 2023, у Атини у августу 2023, у Гранади у октобру исте године, као и у Тирани у фебруару 2024. и Одеси у јуну 2025.

Прва Вучићева посета Украјини после 13 година, уследила је месец дана после одласка у Русију.

Вучић је тада домаћинима понудио помоћ у обнови ратом захваћених региона.

Доласком у Одесу, Србија није „издала Русију", поручио је.

Годину дана раније, у мају 2024. украјинска прва дама Олена Зеленска са шефом дипломатије Дмитром Кулебом посетила Београд.

А председница Скупштине Ана Брнабић у новембру прошле у Кијеву се састала са Зеленским.

„Углавном смо имали поруке пријатељства и подршке територијалном интегритету, најаве да би тај однос могао да буде бољи, али уз напомену да Београд то мора да балансира са односом са Москвом", каже Вуксановић.

Иако су односи „задовољавајући", а комуникација Вучића и Зеленског „солидна", приметно је да до директног састанка два председника још није дошло, напомиње Латиновић.

Једну од резолуција којима се осуђује руска инвазија и подржава суверенитет Украјине званични Београд је прво подржао, а онда променио став и током гласања у марту 2025. био је „уздржан".

Док је почетни став у УН у више наврата био доследан, тада је „дошло до колебања под утицајем Русије", каже Латиновић.

„Било је простора за јаче и динамичније агнажовање и мало већу доследност Србије у подршци Украјини на међународној сцени", додаје Латиновић.

Само два месеца касније Вучић је присуствовао и војној паради у Москви поводом Дана победе у Другом светском рату, што су критиковали из Брисела.

Тада није дошло до „сувише оштре реакције Украјине", јер Кијев схвата позицију Србије, каже политиколог Александар Ђокић за ББЦ на српском.

„Пошто сада Украјина није у тако лошој позицији у рату са Русијом као прошле године и делује да се вратила равнотежа, то може да буде један од разлога зашто Вучић ове године није отишао у Москву за Дан победе", додаје бивши професор Руског универзитета народног пријатељства (РУДН) у Москви.

Балансирање Београда, у Кијеву не наилази на оштре осуде и због чињенице да Србије нема велику геополитичку улогу.

„Није Украјина ни имала велика очекивања од Србије, јер она није интегрисана у ЕУ, нема глас, нема право вета, нема велики утицај.

„Није велики трн у оку Украјини и на неки начин је предност Србије што није много битна", додаје Ђокић.

Погледајте причу о историји односа Србије и Украјине:

Стидљива дипломатија и руски утицај

Србија је у октобру 2025. поново отворила амбасаду у Кијеву, чији је рад почетком рата премештен у Београд.

„Украјинци не знају за помоћ коју Србија шаље, али знају да неколико наших плаћеника ратује на другој страни.

„Апсолутно највећи приоритет амбасаде је да будемо видљиви", рекао је амбасадор Србије Андон Сапунџи за лист Блиц у марту.

Поред дипломатских односа које Украјина и Србија одржавају од 1994, често се током рата у Украјини посезало за меком дипломатијом, у којој су важне улоге имале Олена Зеленска и Тамара Вучић, супруге двојице председника.

Зеленска је 2024. разговарала са Вучићем и супругом у Београду, док је Тамара Вучић у септембру 2025. учествовала на Самиту првих дама и господе, који у Кијеву организује Зеленска.

И у мају 2026. две прве даме среле су се и у Лондону на скупу који је организовала Викторија Стармер, супруга британског премијера.

„Пријатељство српске и украјинске прве даме је започело пре рата и Олена Зеленска је започела нови облик окупљања, што подсећа на стару дипломатску праксу и то је позитивно", каже Латиновић.

Има и оних који сматрају да је Александар Вучић због „проруских наклоности супрузи доделио да она манифестује блискост са Украјином", како је то за описао Бошко Јакшић, новинар и спољнополитички аналитичар, за ББЦ на српском у време посете Зеленске Србији.

Сарадња Београда и Кијева у српским медијима није толико испраћена попут односа са Русијом или Кином.

Политиколог Ђокић примећује да српска власт, иако не потенцира односе са Украјином на домаћем плану, тако може да „заради неке поене у Бриселу, да докаже Западу да није баш отворено на страни Русије".

„Као дете које дође у школу, није научило градиво и жели да буде невидљиво, како га учитељица не би прозвала", сликовито ће Ђокић.

Важну улогу игра утицај Москве и симпатије које многи становници Србије имају према Русији, као и „опчињеност" њеним председником Владимиром Путином, кога многи у Србији виде као „недостижног идола", оцењује Латиновић.

„То је велики проблем" за садашњу власт, али и сваку следећу, закључује бивша дипломаткиња.

У Србији 71 одсто људи има позитиван став према Русији, подаци су Еуробарометра од 2026.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk