'Снимање албума је напор који може да буде пријатан': Краљ Чачка за ББЦ

Аутор фотографије, Ivan Grlić
- Аутор, Немања Митровић
- Функција, ББЦ новинар
- Објављено
- Време читања: 6 мин
Огрнут црним сакоом, карактеристичне фризуре и наочарима о које се преламају последњи трзаји сунчевих зрака, Краљ Чачка ужурбано улази у башту врачарског кафића у Београду, седа за сто и наручује кафу.
„Рано ми је за виски или пиво“, одговара конобару уз смех, док вади дуван и почиње да мота цигарету.
Ненад Марић, чачански кантаутор са пребивалиштем у Београду, долази из града на западу Србије који је домаћој сцени подарио више познатих музичара, али и легендарног српског песника - Владислава Петковића Диса.
„Као млађи сам волео Пијанство, а касније његову песму Наши дани, где је описао оно што се ни до дана данашњег није променило“, каже.
Недавно је, после осам година, издао нови, трећи студијски албум Добро јутро, људи, за хрватску издавачку кућу Croatia records, наследницу чувеног Југотона.
„Добро јутро, људи, наставља се рат, и у овом рату брата убија брат, пушке држе руке, новац на обарачу, добро јутро, људи, наставља се рат.“
Иако делује да су посреди антиратни стихови неког другог српског песника експресионисте, попут Душана Васиљева, написани пре једног века, ово је заправо рефрен насловне песме новог албума Краља Чачка.
„Антиципација константног стања једне константне друштвене ситуације у којој су људи у константном рату.
„Има тој песми више од десет година, али изгледа да се ствари понављају и да их уопште није тешко предвидети“, говори музичар и академски сликар за ББЦ на српском.
Двоструки албум чине 24 песме инспирисане „животом“ које су се „кувале" годинама, а жанровски су изузетно шаролике - од јасне блуз основе, преко џеза, кабареа и шансона, па до, такорећи, дечијих мелодија.
„Пролазио сам кроз разне фазе и те песме су само излазиле, па сам се трудио да их одржим у тим жанровима онаквима као када сам их правио“, каже Марић пред београдску промоцију албума.
'Најбољи је мртав уметник'

Аутор фотографије, Nemanja Mitrović
Иако је у музици више од деценије, после мноштва одржаних концерата у Србији и региону и три албума, Краља Чачка и данас неретко описују као „освежење на домаћој сцени“.
„То је доказ расцепљености друштва.
„Ово што радим дотиче одређени број људи који са тим могу да се идентификују, други, турбо-фолк и ружичаст део, њега то не дотиче, а то је, нажалост, већина јер се у то улагало деценијама“, сматра кантаутор.
Брине га „како (уметнички) преживети“ у таквим околностима, али рецепта за то - нема.
„Што рече један мој пријатељ: 'Ми смо лудаци, није нормално ово што радимо', и можда је у праву.
„Зато се ја и шалим - најбољи је мртав уметник, ништа не троши а приходује“, каже Марић.
Политичко-друштвене турбуленције у Србији које су букнуле после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду и смрти 16 људи 1. новембра 2024, посматра са скепсом, као „дежа ви“ (већ виђено).
Ипак, актуелна дешавања „могу да охрабре као још један покушај да се нешто промени набоље“.
„Али искуство поставља питање - да ли ће тако бити? Остаје ти само нада.
„Прошли смо депресивне епизоде без излаза, а заправо нисмо, упадамо и даље и стално се вртимо се укруг“, сматра Марић.
Од Диско клацкалице у Чачку, до кантаутора у Београду

Аутор фотографије, Ivan Grlić
Прве музичке кораке Краљ Чачка је начинио свирајући у локалном рок бенду Диско клацкалица, да би по доласку у Београд на студије сликарства 1998, „стидљиво“ почео са ауторским стваралаштвом.
„Можда сам се преварио, али музика ми је спасавала живот, док сам је слушао, скидао, свирао...
„Била ми је битна и даље ми је битна ствар у животу", открива Марић.
Тада је себи наденуо псеудоним под којим и данас наступа - из „клиначког бунта“ и како би одвојио „музику од сликарства“.
„Нисам монархиста, много ближе сам левим идејама него десним“, прича Краљ Чачка.
Уметничким именом је хтео да скрене пажњу на „ужасне 1990-те“ у завичају где се „све распадало“, повезујући га са једном од теорија да град носи име по смрзнутом блату.
„И онда као - владар блата илити овладати сопственим блатом. Касније се испоставило да смо заправо сви у блату“, каже Марић.
Прве демо песме јавно је представио тек 2004.
Снимљени материјал пустио је у етар преко Радио Харизме, ондашње интернет платформе која је, између осталог, служила и за представљање неафирмисаних извођача и група.
„Јавни простор после 1990-их као да се сужавао, иселио се у дигитално и ево шта смо добили данас - папазјанију.“
Претходнице Добро јутро, људи су албуми Земља снова и Спусти светлост на пут.
Краљ Чачка иза себе има и две збирке поезије, као и неколико изложби цртежа и сликарских радова.
Неретко ради и музику за позориште, а са братом Марком, продуцентом новог албума, коаутор је музике за филмове „Последња авантура Кактус Бате“ и „Реална прича“ од којег је направљена и серија „Мама и тата се играју рата“.
Снимање албума као 'сулуда ствар'
Иако је албум тек изашао, бројне песме публика већ добро зна јер су настале много раније и део су његовог концертног репертоара годинама.
„Неке нумере су писане пре 10,15 година и ништа се није променило, само је још интензивније - и криво ми је због тога“, каже кантаутор.
Снимити албум у Србији је „сулуда ствар“, сматра Марић.
„Тешко је све то организовати, наћи адекватан простор, сараднике са којима делиш сличан сензибилитет и можеш да радиш, да не правиш много компромиса.
„И са свим тим је напор који може да буде врло пријатан“, оцењује музичар, намештајући прстен са ликом Светог Ђорђа и аждаје.
На издању су, између осталог, песме Хеј, хеј мама, хеј, хеј тата, Шта се то десило са нама? и Поведи љубав са мном, као и композиције рађене за представу Михаел Колхас – Амнестија и Спаси нас од нас.
„Када сам кренуо да их изводим, помислио сам: 'Шта да певам о овоме, неће ваљда свет овако да изгледа?'
„Биће још горе“, додаје резигнирано, померајући интересантну наруквицу са плочицом око зглоба руке.
'Можемо даље'

Аутор фотографије, Nemanja Mitrović
Негде при почетку албума ушушкала се и песма „универзалне проблематике“ У свој родни крај, која говори о „искуству доласка из мањег места у већи град и напуштању породичног окружења у којем се одрастало“.
Један од стихова гласи: „У крају мом другачије је ненормално“.
„То је критика малограђанске свести која уопште не мора да буде везана за мало место, њу сам налазио и овде, а како време одмиче, још више је налазим“, објашњава Марић.
Ипак, Краљ Чачка је задовољан крајњим резултатом.
„Имам доста песама у фиоци које желим да снимим, очистио сам неки простор иза и поделио песме које су поједини људи из публике чекали.“
На београдском концерту ће промовисати нови албум.
„Биће лепо вече.
„А онда свирамо даље“.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk



































