'Мундијал није наш, већ њихов': Навијачи који не могу да добију америчку визу

Ирачки навијач Абдула Аднан није успео да добије визу за путовање у САД како би гледао утакмице своје репрезентације.

Аутор фотографије, Abdulla Adnan

Потпис испод фотографије, Ирачки навијач Абдула Аднан није успео да добије визу за путовање у САД како би гледао утакмице своје репрезентације.
    • Аутор, Надија Хураими
    • Функција, ББЦ на арапском
  • Објављено
  • Време читања: 9 мин

Кад се фудбалска репрезентациј Ирака крајем марта квалификовала за Светско првенство, Абдула Аднан је купио карте за утакмице против Норвешке и Француске, које ће се овог месеца играти у Бостону и Филаделфији.

„Отићи на утакмицу, на стадион, видети масу, навијање и гледати мој тим - за мене је то све на свету“, каже он.

„То је осећање са којим не може да се упореди ниједно друго.“

Ово је тек други пут да се Ирак квалификовао за Светско првенство у фудбалу - први пут је било 1986. године.

Али показало се да добијање визе није нимало лако.

А Аднан у томе није био усамљен.

Навијачи више од четвртине земаља које учествују на Светском првенству суочавају се са забраном путовања или значајним препрекама за добијање виза, показује анализа података о путовањима ББЦ Светског сервиса.

Међутим, Иран није на Трамповом списку забране путовања, тако да је у Аднановом случају препрека била сасвим неочекивана.

После избијања америчко-израелског рата са Ираном, Америка је укинула рутинске конзуларне услуге у Ираку због забринутости за безбедност у региону.

То значи да не постоји место у овој земљи на ком Аднан и други ирачки навијачи могу да добију визе, јер морају да обаве тај разговор лично.

И зато је Аднан одлучио да отпутује у суседни Јордан како би покушао да добије визу у тамошњој америчкој амбасади.

Али кад је стигао на заказани разговор, особље му је саопштило да зато што није држављанин Јордана, амбасада не може да му изда визу.

Карте за утакмице и путовање до Јордана коштали су га око 1.800 долара.

Размишљао је да проба са америчком амбасадом у Турској, али будући да нема гаранција успеха, а процес би могао да потраје и две недеље, одустао је, пошто није био у могућности да проведе толико времена ван куће.

Мушкарац у наранџастој мајици, бејзбол качкету и белој јакни гледа у камеру. Има наочаре и кратку браду. Три жене стоје поред њега, такође у наранџастим поло мајицама.

Аутор фотографије, Julien Kouadio Adonis

Потпис испод фотографије, Џулијен Коуадио Адонис, на слици са члановима навијачког удружења Обале Слоноваче, каже да су ограничења путовања „облик сегрегације“

Навијачи из других земаља рекли су за ББЦ да друге препреке такође изазивају широко распрострањен бес и узнемирење.

Једна од баријера је списак председника Трампа са забранама и ширим ограничењима за одређене земље, међу којима су четири које се такмиче на Светском првенству – Хаити, Иран, Сенегал и Обала Слоноваче.

То значи да је њиховим држављанима забрањено да добију ону врсту визе за посетиоце какву америчке власти препоручују навијачима.

Џулиен Коуадио Адонис из удружења навијача Обале Слоноваче, Националног савета за подршку Слоновима, каже: „То је облик сегрегације које не сме тако да се назове, али докази су ту.“

„Ниједна европска земља се није суочила с овом врстом ограничења. Зашто Африка?“

Његово удружење обично шаље на Светско првенство групу навијача, али је одлучило да се не труди чак ни да отпутује у САД због важећих прописа.

Иако осећа олакшање што ће избећи „претеране“ цене карата за које је видео да варирају од 300 до 5.000 америчких долара, Адонис верује да земљи која не жели да угости навијаче квалификованих тимова не би смело да се дозволи да буде домаћин Светског првенства.

„Фудбал је спектакл, а спектаклу су потребни људи који га гледају“, каже он, додавши да је Америка потпуно „промашила поенту“.

Човек у шареној жутој, црвеној и зеленој мајици са шеширом у одговарајуц́им бојама гледа у камеру. Има дугу косу. На десној страни слике налази се велика реплика лавље главе са огољеним зубима и жутим очима.

Аутор фотографије, Aliou Ngom

Потпис испод фотографије, Сенегалски навијач Алиоу Нгом сматра да нема смисла чак ни подносити захтев за визу да би гледао како његов тим, познат као Лавови Теранге, игра у САД

Четрдесет две имућније земље имају користи од програма изузећа од визе, где се пријаве врше онлајн преко америчког Електронског система за одобрење путовања (Еста).

Ово кошта око 40 долара.

На том списку нема афричких земаља.

Људи којима је потребна виза морају да плате 185 долара, оду на разговор уживо и докажу намеру да напусте САД после путовања и/ли способност да плате све трошкове боравка.

Међутим, у мају су САД најавиле да ће одустати од захтева за депозит који је ишао и до 15.000 долара за људе из земаља које су се квалификовале за Светско првенство као што су Алжир, Зеленортска Острва, Обала Слоноваче, Сенегал и Тунис, под условом да имају важеће карте за утакмице на првенству.

Навијачи из Сенегала и Обале Слоноваче морали су да обезбеде визе пре децембра.

Сенегалски навијач Алиоу Нгом био је на последња два Светска првенства, у Катару и Русији.

За њега, једна од најважнијих ствари на турниру је видети „културе из читавог света како се сусрећу“.

Неколико играчица сенегалског женског кошаркашког тима није добило америчке визе прошле године, и, попут Адониса, Нгом сматра да нема много смисла пријављивати се за визу као навијач.

ББЦ анализа података америчког Стејт департмента показала је да стопа одбијања виза за држављане 11 од 48 земаља које су се квалификовале за Светско првенство премашује 40 одсто.

У то спадају подносиоци захтева свих врста, не само они који желе да гледају Светско првенство.

Поређења ради, просечна стопа одбијања захтева за пословне визе Б1 и туристичке визе Б2 – тип препоручен за навијаче који иду на овај турнир – из свих земаља је 34 одсто.

Подаци покривају период од октобра 2024. до краја септембра 2025, тако да не обухватају фудбалске навијаче који су се пријавили у последњих осам месеци.

Тих 11 земаља су Еквадор, Египат, Хаити, Алжир, Узбекистан, Зеленортска Острва, Јордан, Иран, Демократска Република Конго, Гана и Сенегал.

Уз високу стопу одбијања, навијачима из ових земаља је тешко да знају да ли да ризикују и скупо плате карте за утакмице пре него што поднесу захтев за визу, коју би могли да не добију.

Ако купе карте директно од ФИФА, могу да их препродају на сајту ове организације ако морају и да користе систем пропусница ФИФА Пас да убрзају процес подношења захтева за визу.

„ФИФА Пас је позитиван корак зато што се труди да убаци власнике карата у приоритетне заказане разговоре за визу“, каже Селин Аталах, која води имиграциону адвокатску канцеларију надомак Бостона, у Масачусетсу.

Али она додаје да иако то убрзава процес, не чини ништа вероватнијим да ће виза бити одобрена.

„Визни систем је невидљиви чувар двери Светског првенства“, каже Аталах.

„ФИФА може да прода карту, али америчка влада одлучује ко добија визу, а ЦБП [Царинска и гранична заштита] одлучује ко заправо може да уђе.“

Чак и са визом, сваком ко путује у САД није загарантован улазак по доласку, јер гранична полиција и даље може да врати људе.

Абу Кас је вођа навијачког удружења из Јордана, земље у којој је 57 одсто захтева за визу за САД било одбијено за годину дана до краја септембра 2025.

„Одбијају све људе у последња три до четири месеца“, каже он, додавши да не зна ни за једног навијача који је добио визу.

Из јорданског удружења навијача у САД рекли су за ББЦ да знају за само једног човека који је добио визу.

Кас каже да је понео са собом више од 42 документа на заказани разговор за визу у јорданској престоници Аману, где је његов захтев био одбијен.

САД не дају разлог кад одбију да издају визу.

„Светско првенство није наше“, каже Кас.

„Ово Светско првенство није за Арапе, оно је за њих. Ако је шеф удружења навијача био одбијен, ко ће онда бити прихваћен?“

Америчке власти кажу да њихов имиграциони систем мора да буде строг и ригорозан због изазова са којима се суочавају у управљању огромним приливом људи који прелазе границу земље.

Министарство за унутрашњу безбедност САД саопштило је да је било више од 538.000 „случајева останка по истеку визе“ од људи који су били на привременим визама између октобра 2023. и септембра 2024.

А Истраживачки центар Пју процењује да је 2023, пре него што је председник Трамп покренуо кампању против илегалних миграната, њих 14 милиона живело у САД.

Портпарол Стејт департмента рекао је за ББЦ да је администрација била „спремна да прими посетиоце из читавог света за највеће и највеличанственије Светско првенство у историји“.

Додали су да „већина страних навијача није морала да користи ФИФА Пас зато што су били држављани Канаде или једне од 42 земље које су се квалификовале за безвизна путовања“ или су већ имали визу.

Рекао је да ће „они посветити време неопходно да би били сигурни да подносилац захтева не представља ризик по безбедност и сигурност Сједињених Америчких Држава“.

„Процењујемо сваки захтев за визу појединачно, од случаја до случаја, после ригорозног прегледа и одобрења како би одредили да ли је појединац подложан за добијање визе по америчким законима“, додао је.

Насмејани мушкарац у црвеној мајици помаже жени обученој у црно. Она држи нешто што изгледа као лична карта са привезицом. Зид иза мушкарца је јарко црвен.

Аутор фотографије, AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Сервисни центар Хаја у Дохи 2022. године - Катар је саопшђтио да се више од 1,5 милиона људи пријавило за њену Хаја пропусницу

Земље које су биле домаћин последња четири Светска првенства организовале су специјалне визне системе за навијаче, мада одобрење путних докумената и даље није било загарантовано.

Године 2022, власти у Катару су издале Хаја картицу која је служила истовремено као обавезна идентификација навијача и улазна виза током трајања турнира.

Сви захтеви су се подносили онлајн.

Иако је за многе навијаче систем био згодан, мали број се пожалио да су наишли на техничке проблеме, а неки јеменски навијачи су рекли да су картице биле отказане без упозорења, према Блискоисточном оку.

На Светском првенству 2018. године у Русији, био је активиран сличан систем.

Навијачи са картама који су се регистровали за програм Фан ИД добили су идентификациони документ који им је омогућио да уђу у земљу без визе.

То није захтевало лично подношење захтева.

А на турнирима у Бразилу 2014. и Јужноафричкој Републици 2010. године уведене су специјалне категорије виза како би се олакшао процес навијачима.

Иако су Канада и Мексико заједнички домаћини турнира, 78 од 104 утакмице, међу њима и финале, играће се у градовима широм САД.

Имиграционе и визне шеме Канаде и Мексика разликују се од оних у САД.

Ниједна од две земље није увела забране путовања за одређене земље, мада је Канада, баш као и САД, недавно увела ограничења уласка земљама погођеним скорашњом епидемијом еболе у Африци, што обухвата квалификовану земљу за турнир Демократску Републику Конго.

Канада тражи од људи да поднесу биометричке податке на захтевима за визу, а постоје две земље које су се квалификовале за Светског првенство, Иран и Зеленортска Острва, у којима Канада нема објекте у којима би људи могли бити скенирани.

Канада не разврстава стопу одбијања захтева по типовима виза или земљама, али њена укупна стопа за 2025. годину била је 54 одсто.

Мексико не објављује податке о одбијању захтева за визу.

Он захтева од подносилаца захтева да се пријаве лично у амбасади или конзулату.

Од земаља које су се квалификовале за Светско првенство има их осам – Зеленортска Острва, Демократска Република Конго, Обала Слоноваче, Сенегал, Узбекистан, Босна и Херцеговина, Тунис и Ирак – код којих Мексико нема дипломатско представништво у које људи могу да оду.

Додатно извештавање: ББЦ њуз Африка

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk