Otkazi zbog veličanja Ratka Mladića na društvenim mrežama

Smrt Ratka Mladića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske (VRS) osuđenog za najteže ratne zločine u Bosni i Hercegovini (BiH), uz velike napetosti na Balkanu izaziva i - otkaze.

Najmanje petoro ljudi ostalo je u BiH bez posla posle veličanja ili odavanja počasti Mladiću na društvenim mrežama, koje su pune njegovih slika i oproštajnih poruka.

„Ne mogu reći da je bio otkaz, pošto sam radio honorarno, ali sporazumno smo raskinuli odnos“, kaže 41-godišnji hirurg Đoko Novaković, do pre nekoliko dana saradnik Kantonalne bolnice u Orašju, na severu BiH, za BBC na srpskom.

„Odao sam počast generalu crno-belom slikom, uz (emodži) goluba i crno srce, ništa više“, dodaje Novaković, inače zaposlen u bolnici i Fudbalskom klubu Radnik u rodnoj Bijeljini, a koji je ujedno i aktivista Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika.

Upravo su protiv Dodika, dugogodišnjeg političkog predstavnika bosanskih Srba, ali i još nekoliko političara iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta BiH, podnete krivične prijave Tužilaštvu BiH zbog izjava koje su dali posle Mladićeve smrti.

Zakon o zabrani veličanja genocida i ratnih zločinaca u BiH usvojen je 2021. godine, ali su po njemu do sada donete samo dve pravosnažne presude.

„U Federaciji se otkazi smatraju opravdanim jer je reč o krivičnom delu za koje je predviđena najmanja kazna od tri godine zatvora i nijedna ozbiljna kompanija ne želi da ima takve osobe u okruženju“, kaže Ivana Marić, politička analitičarka iz Sarajeva, za BBC na srpskom.

„U RS to smatraju napadom na ljudska prava i slobodu izražavanja, ali nije sloboda izražavanja kada veličate ratne zločince odgovorne za smrt tolikog broja ljudi - postoje ograničenja.“

Mladić je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osuđen na doživotni zatvor zbog, između ostalog, progona Hrvata i Bošnjaka u BiH, opsade Sarajeva i ubistva više od 8.000 ljudi u Srebrenici, što je u više presuda označeno kao genocid.

„I jedna i druga strana imaju vojskovođe koji toj strani odgovaraju, a drugoj smetaju“, smatra Novaković.

„Kao demokratsko društvo valjda možemo da izjavimo i odamo počast nekome - u našem narodu je uvek važilo 'o pokojniku sve najbolje' - ali pomalo je sve otišlo predaleko.“

Posle svega se, kako kaže, oseća „prazno i razočarano", a napetosti posle Mladićeve smrti vidi kao „bespotrebne“.

Iz Kantonalne bolnice u Orašju do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom, kao ni na pozive za izjavu.

Na Novakovićevu objavu prethodno je reagovalo Udruženje veterana HVO Bosanske Posavine, saopštivši da je „neprihvatljivo da u Orašju radi osoba koja veliča Mladića, pod čijom komandom su počinjeni ratni zločini na području Posavine“.

HVO je Hrvatsko vijeće odbrane - oružana formacija iz vremena rata u BiH.

Zbog toga su od bolnice zahtevali prekid saradnje, a od nadležnih sankcionisanje.

„Mnogi političari u Republici Srpskoj su svesni da je reč o krivičnom delu i većina podršku izražava dvosmisleno, bez direktnog spominjanja Mladića, upravo da bi izbegli kaznu, ali građani uglavnom ne poznaju te finese“, kaže Marić.

„Osim ako ne dokažu da im je neko hakovao profil, a nemoguće da je bio toliki broj hakovanih profila, tužilaštvo bi moglo da pokrene postupke, jer ne poznajem pravni sistem da je neko pošteđen zato što je bio veliki broj prekršaja.“

Ostali slučajevi

„Počivaj u miru generale“, objavila je na društvenim mrežama doktorka Doma zdravlja u Tomislavgradu, na jugozapadu Bosne i Hercegovine.

I dobila otkaz, a slučaj je prijavljen policiji, prenelo je 30. avgusta sarajevsko Oslobođenje.

Njen identitet nije poznat, objavljeni su samo inicijali J. J.

Iz Doma zdravlja u Tomislavgradu do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom, kao ni na pozive za izjavu.

Slučaj je istovremeno poslužio i za međusobne optužbe vladajućih i opozicionih hrvatskih stranaka u Tomislavgradu, prenose mediji.

Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine (HDZ BiH), uz otkaz doktorki, tražila je i odgovornost direktorke Ivanke Živković, kao i Upravnog odbora Doma zdravlja.

„U Domu zdravlja Tomislavgrad nema i neće biti mesta za veličanje ratnih zločina, širenje mržnje i postupke koji vređaju žrtve te narušavaju poverenje pacijenata u našu ustanovu", izjavila je Živković za lokalne medije.

Disciplinskim postupkom je, kaže, utvrđeno da se doktorka zaista oglasila na društvenim mrežama u vezi sa Mladićem i zbog toga joj je uručen otkaz ugovora o radu.

Akademija Fudbalskog kluba Sarajevo prekinula je 31. avgusta saradnju sa mladim golmanom Veljkom Vučetićem, piše Oslobođenje.

Odluka je usledila pošto su se na društvenim mrežama pojavile objave njegovog oca koje su izazvale brojne reakcije javnosti, dodaju.

„Hvala za sve, generale“, objavio je je Vučetićev otac, uz Mladićevu fotografiju, što je izazvalo reakcije navijača Sarajeva, preneli su brojni mediji u BiH.

Iz FK Sarajevo za BBC na srpskom kažu da interne procese kluba, među kojima su odnosi sa igračima, ne komentarišu javno, osim kada za to postoji opravdan razlog.

Zbog toga ne žele da „ulaze u pojedinosti slučaja mladog golmana, kao ni da komentarišu informacije koje su se pojavile u javnosti".

„Možemo, međutim, istaći da delovanje temeljimo na jasnim vrednostima, odgovornosti, poštovanju svih zakonskih i društvenih normi, kao i na principima koji su u skladu sa istorijskim nasleđem Sarajeva i vrednostima koje naš klub predstavlja", naveli su u pisanom odgovoru.

Hajp (Hype) produkcija prekinula je saradnju sa glumicom Lidijom Vukićević zbog objave posvećene Ratku Mladiću.

„Bilo ko, ko na bilo koji način vređa narode u kojima poslujemo neće više sarađivati s nama“, izjavio je na društvenim mrežama Saša Mirković, vlasnik i direktor produkcije.

„Zato smo odlučili da se dotičnoj osobi zahvalimo na saradnji.“

Vukićević, najpoznatija po ulozi u seriji Bolji život, sa kraja 1980-ih, u Sarajevu je radila na projektu Bos ili Hadžija.

Nekadašnja je članica Srpske radikalne stranke, a poslednjih godina česta gošća na mitinzima vladajuće Srpske napredne stranke.

Njena objava izazvala je pozive na bojkot serije, pa i podnošenje krivičnih prijava.

„Ostajem ono što jesam, Srpkinja koja žali Ratka Mladića - u hotelskoj sobi sam, nek dođu slobodno da me uhapse", izjavila je Vukićević iz Sarajeva za provladin tabloid Informer.

Milenko Parović iz Nevesinja, koji je radio u Mostaru, dobio je otkaz u firmi za obezbeđenjeSEC ONE zbog fotografije i poruke posvećene Mladiću na društvenim mrežama, preneli su mediji.

Slučaj je, navode, izazvao reagovanja i na interneta i među njegovim kolegama, od kojih su „pojedini tražili da bude sankcionisan“.

Iz firme SEC ONE su naveli da će u toku dana odgovoriti na pitanja BBC-ja na srpskom.

Prethodno su za lokalni portal Hercegovinainfo potvrdili da je zaista došlo do otkaza i naveli da „u poslovanju dosledno primenjuju visoke etičke standarde" i poštuju sve „zakone BiH, međunarodne propise i odluke merodavnih institucija".

'Treba im oduzeti radne dozvole'

Marko Potrebica, predsednik Gradskog veća Dubrovnika, predložio je da se onima koji veličaju Ratka Mladića oduzmu radne dozvole u Hrvatskoj.

Potrebica je to napisao na društvenim mrežama povodom skupova u Mladićevu čast u obližnjem Trebinju, u Bosni i Hercegovini.

Veliki broj ljudi iz Trebinja radi na hrvatskom primorju.

„I da ne bude nikakve zabune, ovo nije poruka protiv ljudi iz Trebinja, niti protiv bilo koga samo zbog toga odakle dolazi, jer dobrodošao je svako ko dolazi u Dubrovnik pošteno da živi i radi, te poštuje Hrvatsku, njen Ustav i zakone", napisao je Potrebica.

„Ali onima koji veličaju Ratka Mladića i njemu slične, i odlaze na događaje organizovane njima u čast, a rade kod nas, treba hitno oduzeti radnu dozvolu."

Trojica državljana BiH su na sudu u Dubrovniku prvostepeno proglašena krivim i kažnjena novčano zbog veličanja Mladića na društvenim mrežama, saopštila je 3. septembra dubrovačko-neretvanska policija, a prenela Beta.

Biće im ukinute i dozvole za boravak i rad uz tromesečnu zabranu ulaska u Hrvatsku.

Zbog istog prekršaja, policija je prijavila još jednog državljanina BiH i državljanina Hrvatske.

Prethodno je 43-godišnji državljanin BiH kažnjen 2. septembra uslovnom kaznom od 15 dana zatvora u Korenici, nedaleko od granice sa Bosnom, jer je na društvenim mrežama veličao Mladića, prenela je Hrvatska radio-televizija.

Napetosti i skupovi

Ratko Mladić je i dalje glavna tema na Balkanu, danima posle njegove smrti u zatvorskoj bolnici u Hagu.

Dok mu se u Republici Srpskoj u mnogim gradovima odaje počast, u Federaciji traže kazne za one koji negiraju genocid i veličaju ratne zločine.

Na velikom skupu u Banjaluci 1. septembra uveče, okupljeni su nosili transparente „Poslednja komanda: Svi na izvršenje!", „Komandante, hvala ti za sve", „Heroji ne umiru", kao i baklje, cveće i upisivanje u knjigu žalosti, prenela je Radio-televizija Republike Srpske.

Prethodnih dana, slični skupovi u Mladićevu čast održani su na Palama, Zvorniku i Višegradu.

Bilo je najava da će okupljanja biti i u Srebrenici, gde su snage Vojske Republike Srpske u Bosni ubile hiljade muslimana - najpre onih koji bi da odaju počast Mladiću, a potom i onih koji se tome protive - ali je je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske zabranilo sve skupove.

U Bratuncu, mestu svega nekoliko kilometara udaljenom od Srebrenice, ipak se okupila grupa maloletnika u crnoj odeći, sa likom Ratka Mladića na majicama ili zastavi, koji su skandirali ime nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske.

U vreme rata 1990-ih, Srebrenica je bila enklava pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija, a danas je na teritoriji Republike Srpske.

Pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je uspostavljen mir u BiH, Mladić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti u BiH, civilnog stanovništva i za držanje pripadnika mirovnih snaga za taoce.

Druga optužnica stiže krajem 1995. godine, a tereti ga za genocid i zločine na području Srebrenice.

Na kaznu doživotnog zatvora pravosnažno je osuđen 2021. godine.

Od 2024. godine, odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 11. jul proglašen je Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk