Руски 'Иљушин' и хеликоптери ЕУ гасе пожаре у Србији, хоће ли коначно киша

Домаће ватрогасне екипе, као и из Русије и Европске уније (ЕУ) гасе пожаре на неколико места у Србији, а најтеже је и даље на планини Столови код Краљева и у Делиблатској пешчари.

Руски 'Иљушин' је распоређен и на гашење пожара на Столовима, где је и средњевековна тврђава Маглич, саопштио је министар унутрашњих ослова Србије Ивица Дачић.

У Делиблатској пешчари, великом природном резервату, на око 70 километара североисточно од Београда, већ 20-ак дана се гаси ватра, а, према извештајима са терена, ситуација је нешто боља.

Ватра је до сада уништила хиљаде хектара шума и земљишта, а на руку ватрогасцима не иде ни топло време и суша која данима траје, уз тек повремене капи кише.

Током посете Делиблатској пешчари, председник Србије Александар Вучић рекао је да „становништво није било угрожено ни једног секунда" и обећао да ће „држава обновити комплетан екосистем у овом подручју".

Вучић је најпре хеликоптером обишао угрожен велики природни резерват, оценивши да су „размере уништења растиња и шуме велике, мање него што сам очекивао, али свакако велике", пренела је Радио-телевизија Србије.

„Све је чудно, некако тачкасто распоређено... све је нормално зелено и онда опет нека тачка, све од гара црно и баш онако чудно. Да је човек блесави теоретичар завере, свашта би могао да помисли", рекао је Вучић у разговору са ватрогасцима.

Ватра у Делиблатској пешчари почела је да тиња 21. јула, да би се распламсала 5. августа, од када траје велика борба ватрогасаца, добровољаца и мештана села да обуздају пожар.

ББЦ новинарке Јелена Субин и Ива Гајић посетиле су угрожена места у Делиблатској пешчари, њихову репортажу прочитајте ОВДЕ.

Осим руског 'Иљушина', у гашењу пожара учествују и четири хеликоптера из Чешке, Румуније и Словачке, као и групе ватрогасаца из Немачке и Румуније, распоређене кроз европски механизам цивилне заштите.

Пре неколико дана, пожари у Србији однели су и прву жртву.

У Смедереву је погинуо 70-годишњи мушкарац, саопштио је Давор Видовић, помоћник начелника Управе за Ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације.

Шта је све рекао Вучић?

Он тврди да је Србија, пропорционално њеној величини, „европска велесила" када је реч о опремљености летелицама које гасе пожаре.

„Што се тиче оруђа и опреме, ми смо европски гигант. Хеликоптери које смо добили за гашење пожара из Европе су слабији од наших, имају мању носивост него наши", рекао је Вучић током посете Делиблатској пешчари.

Тврдио је и да ниједан објекат није био захваћен ватром, а да је троје ватрогасаца било у опасности пошто је преко њих прошла пожарна олуја.

„Само један пољски тоалет је изгорео од објеката, није тачно да су нам изгорели објекти.

„Набавили смо више опреме за последњих девет него што је купљено за претходних 30 година", рекао је Вучић.

Као „лажи" је окарактерисао неке тврдње да је пожар у Делиблатској пешчари намерно изазван зато што су наводно на том подручју пронађени нафта и гас.

Волео бих да су нафта и гас пронађени, и чак су ми из хеликоптерских јединица дали извештај да је немогуће да ватра тако избија и да мора да негде постоје подземна гасна поља, али од гаса ни од нафте нема ништа, тврди Вучић.

„Ни мој кум никада није планирао посао, нити било ко други. Све су лагали и измишљали из једног разлога - не могу да верују да постоје поштени које не занимају паре", каже он.

'Мало смо размазили људе'

Лука Чаушић, шеф Сектра за ванредне ситуације, додатно је распирио ватру, изјавом да су „можда мало размазили грађане у последњих пет година, гасећи сваки пожар у року од пар сати или пар дана".

Одгаварајући на неке критике око трајања пожара у Делиблатској пешчари, Чаушић је рекао да његов сектор дневно гаси „стотине и стотине" пожара.

„Ми све пожаре у Србији решавамо, као што ћемо да решимо и овај. Нажалост, терен је такав да просто не можете да приђете.

„Заштитићемо куће, трудимо се, надамо се, али ћемо дати све од себе и дајемо све од себе да овај пожар што пре локализујемо", рекао је Чаушић, пренела је агенција Бета.

До пре неколико дана, власти у Србији одбијале су понуде других земаља да помогну у гашењу пожара.

Два дана пошто је букнула ватра у Делиблатској пешчари, министар унутрашњих послова Ивица Дачић рекао је да „док друге земље зову у помоћ српске ватрогасце, ми се сами сналазимо, ни од кога никад нисмо тражили помоћ".

Вучић је 16. августа изјавио да ЕУ и Русија јесу понудиле помоћ, али и да „за сада није потребна".

Међутим, два дана касније из Русије је стигао авион 'Иљушин', а руска амбасада је саопштила да су се српске власти обратиле Русији са молбом за помоћ „због критичног погоршања ситуације са пожарима и угрожености насељених места".

Руским авионима је забрањено да лете изнад европског ваздушног простора према санкцијама уведеним због инвазије на Украјину 2022. године, али је хуманитарна помоц́ изузета.

На путу ка Србији, руски авион је прешао ваздушни простор Бугарске, чланице ЕУ и НАТО-а, на захтев Београда, објавила је новинска агенција БТА, позивајуц́и се на саопштење бугарског Министарства саобрац́аја и комуникација, преноси Ројтерс.

Тек после реаговања Брисела, Србија се обратила Европској унији за помоћ у гашењу пожара и активирала ЕУ Механизам цивилне заштите.

Пре активирања ЕУ механизма, Србија је од Брисела затражила и добила другу врсту помоћи - обезбеђивање сателитских снимака програма Коперникус као подршку локалним ватрогасцима.

Погледајте шта је екипа ББЦ-ја на српском затекла у Делиблатској пешчари

Одговарајући на неке критике да се касно обратила и да је помоћ каснила, Вучић је током посете Делиблатској пешчари рекао да је Србија добила помоћ и од Русије и од ЕУ чим ју је затражила.

Професионалци (ватрогасци) су тражили авион са већом тонажом који Европа нема, тврди Вучић.

У Бриселу су претходно критиковали одлуку Београда да се за помоћ обрати Русији која је годинама под опсежним санкцијама ЕУ због њене инвазије на Украјину, која траје од фебруара 2022.

Србија је, уз Белорусију, једина европска земља која до данас није увела неки облик санкција Русији.

Како је гашење пожара распалило ватру геополитике прочитајте у посебном тексту ОВДЕ.

Колика површина је до сада изгорела у Делиблатској пешчари?

Делиблатска пешчара, позната и као 'Европска Сахара', највећа је пешчана површина у Европи и дом за многе животиње и више од 900 врста биљака, од којих су многе ретке и ендемске.

Подручјем управља Јавно предузеће Војводинашуме, а један од највећих пожара био је 1996. када је изгорело скоро 7.000 хектара.

Према последњим званичним подацима, до сада је изгорело више од 4.000 од укупно 35.000 хектара, мада се сматра да је захваћена много већа површина.

ББЦ на српском приредио је мапе и анализу до сада изгорене шуме и земљишта у пожарима на Балкану овог лета - погледајте ОВДЕ.

Погледајте фотографије из Делиблатске пешчаре

У Делиблатској пешчари угрожене су и разне животиње, па су отворене капије ловишта у оквиру резервата како би се склониле од ватре и обезбеђена су додатна појилишта, рекао је извршни директор за шумарство у „Војводинашумама" Марко Маринковић за ББЦ на српском.

Еколошка штета је велика, и уништена су одређена станишта, као и заштићене и ретке врсте биљака и инсеката.

„Крупнији сисари су се повукли. У односу на фонд дивљачи, тамо је матични фонд од 800 јединки јелена, 250 дивљих свиња и 300 јединки срнеће дивљачи.

„Предузели смо мере како бисмо животиње заштитили од пожара", додао је Маринковић.

Погледајте снимке из ваздуха: Пожар у Делиблатској пешчари опустошио шуме

Зашто пожар у Делиблатској пешчари још није угашен?

Војводинашуме, које газдују овим подручјем, у писаном одговору за ББЦ на српском, кажу да је први пожар забележен 21. јула, али су локализовани и гашени све до 5. августа када је ватра измакла контроли.

Из овог јавног предузећа одбацују критике да је правовремена превенција изостала.

Кажу и да су дежурне екипе уочиле нови пожар 5. августа и да су одмах почели да га гасе, али да је јак веома брзо подигао и проширио ватру.

„Ширење је било условљено екстремним условима због којих није било могуће сузбити пожар. Од тада до данас, непрестано се гаси ватра.

„Више од 350 људи, са опремом, и са земље и из ваздуха гасе пожар. Јасно је колико су тешки услови када још није угашен", додају из Војводинашума.

Сателитски снимци пожара у насељу Дубовац у Делиблатској пешчари

Погледајте још фотографија из Делиблатске пешчаре

Притвор за осумњичене за подметање пожара у Задру

У Хрватској је у току истражни поступак против четворо осумњичених за намерно изазивање пожара на подручју Задра, града на обали Јадранског мора.

Иако за сада није откривен идентитет ухапшених, хрватски медији јављају да тројица мушкараца од 42, 45 и 46 година имају хрватска држављанства, а један од њих и српско, док 33-годишња жена има држављанство Пољске.

За сада се терете за кривично дело против опште безбедности, али није искључено и да буде преиначено јер се испитују и 'терористички мотиви', рекао је државни тужилац Иван Турудић, преноси Хрватска телевизија.

Осумњичени, којима је одређен једномесечни притвор, делимично су признали изазивање пожара у Задру и на ширем подручју овог града, а тројица мушкараца су у време извршења кривичног дела били под јаким утицајем алкохола, рекао је истражни судија у Задру Хрвоје Висковић.

Истражни затвор им је одређен због опасности од утицаја на сведоке, као и опасности од понављања дела, као и бекства, рекао је Висковић.

Хапшења због пожара у Хрватској, међу осумњиченима и држављанин Србије

Према досад познатим информацијама, осумњичени су обичним упаљачем палили суву траву уз пут, јавља ХРТ.

Са кривичним делом повезује се и полуаутоматска пушка коју је полиција пронашла и одузела током претраге.

Хрватска телевизија јавља да су неки од осумњичених од раније познати полицији.

Један је осуђиван због крађе, док је против другог у току кривични поступак такође због крађе.

За директно изазивање пожара предвиђена је новчана казна од 2.000 до 20.000 евра или казна затвора до 60 дана.

Према законима у Хрватској, ако је пожар проузроковао већу материјалну штету или угрозио људске животе, запрећена је казна затвора до 15 година.

Пожар у хрватском Омишу: Неки су изгубили све

Омиш, познати туристички град на ушћу реке Цетине у Јадранско море, полако се опоравља од пожара 13. августа, који се описује као један од најтежих у историји Хрватске.

У пожару у Омишу погинула је држављанка Босне и Херцеговине која је била на сезонском раду, а седморо тешко и десетине људи је лакше повређено.

Међу повређенима су и тројица ватрогасаца, а евакуисано је око 2.500 људи, известила је Хрватска ватрогасна заједница.

У ватреној стихији у далматинском месту, 40-ак километара јужно од Сплита, изгорело је око 900 хектара.

Један од ватрогасаца у Омишу описао је ватрену стихију као „Армагедон".

У пожару је потпуно изгорело 28 кућа, седам привредних објеката, међу којима три угоститељска, као и 106 возила и 48 чамаца и бродића, кажу локалне власти.

Још 43 куће су делимично изгореле, додају.

Штета се процењује на најмање 110 милиона евра, рекао је градоначелник Омиша Хрватској телевизији, називајући пожар „тероризмом најгоре врсте".

На омишком подручју живи око 15.000 становника, а у тренутку пожара тамо је боравило и око 12.000 туриста, због чега је пожар угрозио подручје са великом концентрацијом људи, рекао је председник хрватске владе Андреј Пленковић новинарима.

Ситуацију је додатно отежао оркански ветар, додао је.

Погледајте фотографије из Омиша

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk