Седам начина да у расправи препознате лош аргумент

Кад људи покушавају да вас убеде у нешто, понекад се служе прљавим триковима као што су „аргумент из незнања“ или „аштајесаизам“ да би деловали убедљивије.

Аманда Руџери објашњава како да препознате ове логичке грешке.

Скролујте по друштвеним мрежама, погледајте вести или напросто помените горућу тему познанику и у року од неколико минута велика је вероватноћа да ћете налетети на замку.

Те замке су толико излизане да датирају још из старе Грчке.

Једноставно речено, логичка грешка је грешка у расуђивању која, упркос томе што нема утицаја на стварну тежину тврдње, може - на веома збуњујући начин - да учини да та тврдња делује уверљивије.

Употреба логичке грешке не значи нужно да неко није у праву.

Она, међутим, може да укаже или на погрешно расуђивање или на мањкаву логику, ако се користи ненамерно, или на покушај манипулације истином да би се звучало уверљивије, ако се користи намерно.

У сваком случају, то је знак за узбуну који би требало да подстакне на даље преиспитивање и расправу.

Она, кључно, важи и за ваше властито расуђивање - баш као и аргументе са којима сте склони да се сложите.

Једном кад се упознате са логичким грешкама, почећете свуда их примећујете.

Зашто је ово важно?

Што увежбанији будете били да их уочавате, бољи ћете постати у препознавању мањкавости у размишљању људи и преусмеравању дијалога назад на стварну тежину аргумента.

Такође, и сами ћете постати бољи у критичком мишљењу.

Ево седам логичких заблуда на које треба да обратите пажњу.

Неке су грешке у логици (познате као „формалне“ заблуде ), док су друге злоупотребе језика и доказа („неформалне заблуде“ ) - али су последице увек погрешан аргумент

1. Аргумент из незнања

Ово је аргумент када се недостатак доказа тумачи као знак да је тврдња истинита - уместо да се терет доказивања пренесе на онога ко износи тврдњу.

То је заблуда која се често користи за поткрепљивање теорија завере.

На пример, затражите од једног од, како се процењује, више од 10 милиона људи који верују да светом владају гуштери да вам докаже његову тврдњу, а он би могао да вам одговори:

„Па ти гуштери су сувише паметни да оставе било какав доказ - то и чини ову ситуацију толико опасном! Како можете бити сигурни да то није истина?“

Можда ће вас та изјава натерати да се почешете по глави, али надамо се да то није зато што су вас убедили у то, већ зато што су вам поставили замку заблуде „аргумента из незнања“.

2. Ад хоминем

Ово је заблуда у којој се тврдња одбацује на основу аспекта нечијег карактера, идентитета, мотивације или чак односа који има са другима.

Сетите се само здравствених радника када су их оптуживали да препоручују вакцине зато што мора да раде за велике фармацеутске компаније или отписивања истраживања климатских научника на основу тога да морају бити идеолошки мотивисани.

Најочигледнија и (најапсурднија) врста ад хоминема, међутим, јесте она која не само да напада особу уместо да се бави њеним аргументом, већ се позива на нешто потпуно неважно за дату тему.

Као кад политички кандидат у телевизијској дебати каже да избор одеће противника, његова умешност у игрању голфа или фризура значе да он никако не може да буде добар вођа

3. Клизава низбрдица

Ово је аргумент да ће предузимање једног корака, или примена једне мере, неизбежно довести до све драстичнијих мера - попут предмета који се котрља низ клизаву низбрдицу.

Он се посебно често користи у политичким расправама.

Сетите се само аргумента који су неки противници истополног брака користили против његове легализације у САД или Европи.

Године 2016, истраживачи са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу открили су да су многи људи који се противе овој политици били убеђени у то аргументом да би то довело до већег сексуалног промискуитета у читавом друштву и угрожавања њиховог властитог начина живота.

Овај конкретан аргумент је погрешан зато што се, уместо да се расправља о самој промени политике (да ли треба легализовати истополни брак), предлог одбацује из страха од његовог предвиђеног исхода (распад традиционалног друштва).

4. Сламнато страшило

Овај аргумент поготово виђам све време на друштвеним мрежама.

Он је погрешно представљање аргумента друге стране да би деловао апсурдније и стога био лакши за побијање.

Сетите се само некога ко излаже сложени аргумент да прекомерни унос шећера може да повећа ризик од здравствених проблема као што су срчане болести.

Сламнати аргумент би био: „Шта сад, шећер убија свакога и треба га забранити? То је апсурдно!“

Ово извитоперује првобитни аргумент, чиме га је лакше побити - као страшило од сламе.

Један интригантан начин за борбу не само против оваквих склоности, већ и да бисте изоштрили властито расуђивање, јесте да искористите „лименка“.

То значи да представите аргумент вашег противника на најбољи могући начин (можда чак боље него што су то они сами) пре него што изложите зашто се не слажете с њим.

5. Позивање на ауторитет

Овај опасан аргумент тврди да нечији ауторитет, слава или репутација сами по себи доказују да он мора да је у праву.

Ако људи доживљавају некога као ауторитет, они имају урођену когнитивну пристрасност да претпоставе да он поседује стручност у свим областима (чак и на пољима у којима нема никакве квалификације).

Као и многе друге логичке заблуде, ова делује као да може, или би требало, да буде релевантна: ако неко има квалификације и стручност у одређеној области, зар не би његово мишљење у тој области требало да буде поузданије?

Да будемо отворени, требало би.

Оно што ово чини заблудом јесте кад неко прихвати аргумент искључиво због тога ко је особа, уместо због доказа аргумента или расуђивања.

Још проблематичнија је верзија позната као „позивање на лажни ауторитет“.

Наша склоност да верујемо у нешто само зато што то, на пример, тврди нека славна личност, чак и ако нема никакву стручност у датој области - класична је склоност у данашњем свету опседнутом утицајним особама.

Али „лажни ауторитети“ нису увек тако очигледни.

Узмите на пример аргументе у вези са климатским променама, кад се скептици позивају на некога као што је теоријски физичар као стручњака - упркос чињеници да уопштено гледано теоријска физика има врло мало везе са науком о клими.

6. Лажна дилема

Ово је представљање сложеног сценарија као да постоје само две 'или-или' опције често супротстављене - уместо више њих.

Сетите се само чувеног, често рециклираног и чак древног израза, који је славно употребио председник Џоржд Буш Млађи убрзо после догађаја од 11. септембра 2001. године: „Или сте са нама или сте против нас.“

Међународној заједници је имплицирано да има само две опције - да подржи Сједињене Америчке Државе у потпуности, па и њену инвазију на Авганистан, или да се сматра непријатељем.

У стварности је, наравно, постојао читав спектар других опција за које су земље могле да се одлуче и за врсте савезника (или непријатеља) које могу да буду.

7. „Аштајесаизам“ (wхатабоутисм, wхатабоутерy)

Понекад сматран типом „замене теза“ - логичке грешке која користи невезану информацију да преусмери пажњу са грешака аргумента - основна намера „аштајесаизма“ је да одврати пажњу.

Он се јавља кад, обично у нормалном одговору на оптужбу или питање, неко одговори властитом контра-оптужбом.

У расправи са партнером, на пример, могли бисте да кажете: „Повређена су ми осећања кад радиш то и то.“

Одговор „аштајесаизма“ могао би да буде: „Е, па ти никад не изнесеш смеће!“

У политици, један од најозлоглашенијих примера је кад је Русија била оптуживана за кршење људских права, а њени лидери би одговарали са:

„А шта је са Западом?“ .

Иако „аштајесаизам“ може да се користи да би се илустровало лицемерје, он у суштини скреће пажњу са првобитног аргумента.

Два лоша не дају једно добро, али „аштајесаизам“ може да учини да изгледа као да је управо тако.

Разумевање и примећивање логичких заблуда као што је ова може да буде заиста користан начин да почнете да размишљате критички о ономе што гледате или читате, и вратите (или одржите) разговор на правом колосеку.

Међутим, зато што смо започели ово разговором о нијансама, морамо посебно да нагласимо: ако неко користи логичку грешку, то нужно не значи да је његов закључак погрешан.

То би, заправо, била логичка грешка сама по себи, и можда моја најомиљенија - „заблуда заблуде“.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру,Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk