'Више нисам сама': Жене које су одлучиле да заједно проживе позне године

„Није да не волим мушкарце“, каже Пет Дан, која је у познијим годинама изабрала да живи у искључиво женској заједници у Онтарију, у Канади.

„Али желим властито племе. Желим моје пријатељице око мене. И ону врсту подршке коју жене пружају другим женама.

„Иако сам то учинила из очаја, драго ми је што сам то урадила“, објашњава.

Дан је пензионисана медицинска сестра и део је популарне организације живота која се шири светом и нуди друштво, подршку и осећање сигурности у познијој фази живота.

Познат и као повезани живот, учесници га воде свакодневно заједнички на „безбедном месту“ уместо да само живе у заједничком простору.

Дан је почела да истражује заједнички живот након смрти мужа, кад су станарине почеле да скачу у небеса.

„Нигде нисам могла да живим сама“, каже она.

„Била сам уплашена. Мој новац је почео веома брзо да се осипа.“

Ожалошћена и забринута, присетила се Златних девојака, америчке телевизијске серије о старијим женама које деле дом и одлучила да отвори Фејсбук групу како би пронашле друге жене у сличним животним околностима.

Очекивала је да ће се пријавити тек шачица жена, али се прве недеље јавило њих 50, а до краја првог месеца имала је 200 чланица.

Неке су поделиле потресне приче о животу у аутомобилима или суочавању са сиромаштвом без игде икога.

„Ако будем радила једну једину ствар до краја живота, биће то помагање овим женама“, каже она.

То је прерасло у непрофитну организацију Старије жене живе заједно.

Ова организација помаже женама у Онтарију да пронађу друге жене са којима могу да деле дом и нарасла је до више хиљада чланица.

Сама Дан сада живи са две жене које није познавала пре него што је основала групу.

Једна је живела сама већи део живота, друга је била удата неколико пута, али није имала децу.

Будући да никад није живела ни са ким ко није био члан њене породице, Дан је морала неко време да се навикава на нове животне околности.

„Требало нам је свима шест месеци да подесимо све ситнице баш како треба“, каже она.

„Нико не жели да хода као по јајима у властитом дому. И зато морате да будете искрени и да разговарате о томе.“

Њена организација не упарује жене једне са другима, али је место за повезивање и пружа платформу и смернице за свакодневне проблеме: кување, спремање, плаћање станарине, одржавање граница и планирање заједничког старења, у шта спадају болест или пресељење у старачки дом.

Повезани живот преко граница

Живећи у Финској, Хане Нутенен је била суоснивачица Ла Јоие Хомебасе, која нуди заједнички простор за живот женама, често на привременој бази.

Приступ Нутенен је проистекао из њених искустава самохране мајке која ја живела и радила у три земље.

Желела је свакодневну подршку и заједничка искуства.

„Обично од 50. године па надаље – то уме да буде половина нашег живота и прилично дуг период. Нормално смо до тог времена већ искусили живот и формирали се и знамо шта желимо и ко смо. Желимо да будемо она особа коју желимо да будемо.“

Ла Јоие Хомебасе је започела рад у јужној Француској, а сада функционише у Италији, Шпанији и Мароку, нудећи смештај од више недеља до више месеци уместо стални боравак.

„То је огромна компанија“, каже она.

„У наредних неколико деценија, биће 2,1 милијарда људи старијих од 60 година. Широм света жене деле слична интересовања у овој фази живота. То заиста говори о економији дуговечности.“

Групе су мале, а становнице се усмеравају кроз очекивања, правила заједнице и онлајн састанке пре него што крену са таквим животом.

Домаћин помаже да се очува добра атмосфера и разреше сви сукоби.

Становнице задржавају приватне собе, али деле свакодневни живот, у који спада кување, спремање и разне активности.

Обе жене истичу да су њихове заједнице за жене које умеју да се старају о себи уместо да им је потребна помоћ у животу.

Дан описује властити модел као „више намерно одабран“, са заједничким циљевима и договорима.

Нутенен каже да је суштина у заједничком животу, не само у дељењу зграде, у безбедном окружењу.

„Осећате се на сигурном, безбедном месту ментално и физички у том смислу. А то што имате те жене око себе је изузетно, јер се осећате као међу пријатељима.“

Понуда и потражња

Одрасла деца Пет Дан подржавају њену одлуку, мада каже да се нека можда брину, нарочито ако се родитељ одсели или ако се од деце очекује да одиграју неку улогу у том новом аранжману.

Нутенен каже да је њена ћерка тинејџерског узраста повремено остајала у домовима током породичних догађаја и уверила се из прве руке да су они безбедни и пуни подршке.

Потражња за заједничким становањем је значајна.

Дан каже да само у Онтарију има најмање 150.000 старијих жена које су саме и живе у сиромаштву.

Глобално гледано, број људи старијих од 60 година је пројектован за нагли скок, а жене чине његову већину.

Она додаје да су политичари, градитељи и станодавци све заинтересованији за такве заједнице као практична и јефтина решења за становање.

„Ми смо истински јефтино решење за њих“, каже Дан.

Обе оснивачице кажу да је ово искуство преобратило њихове властите животе.

Нутенен каже да јој је оно омогућило да живи на међународном плану, ради у различитим земљама и прихвати другачије културе.

Дан каже да јој је донело безбедност и друштво других после периода ожалошћености и усамљености.

„Од осећања очајничког страха да ћу остати без крова над главом стигла сам до безбедног дома са предивним женама“, каже она.

„Од тога да сам усамљена 24 часа дневно стигла сам до тога да више никад нисам сама.“

Ове заједнице нуде другачију визију познијег живота: изграђену на избору, повезаности и заједничкој подршци међу женама које излазе на крај са сличним стадијумима живота.

Засновано на емисији Разговор на ББЦ Светском сервису, додатно извештавање: ББЦ Глобално новинарство

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk