Како је изгледао Нагатитан? Научници на Тајланду открили фосил нове врсте диносауруса

Откривена је досад непозната врста дуговратог диносауруса на основу остатака које су научници пронашли на Тајланду.

Нагатитан, највећи диносаурус који је досад пронађен у Југоисточној Азији, био је тежак 27 тона, колико и девет одраслих јединки азијског слона.

Био је дугачак 27 метара, што је више од познатог дуговратог диносауруса диплодокуса, који је живео у Северној Америци.

Попут њега, и нагатитан припада породици дуговратих сауропода који су били биљождери.

Група истраживача из Велике Британије и Тајланда утврдила је идентитет животиње на основу фосила пронађених на североистоку Тајланда пре једне деценије.

Откриће пружа увид у то како су климатске промене у праисторији допринеле развоју џиновских диносауруса, кажу научници.

Стручни назив ове животиње је Nagatitan chaiyaphumensis: „нага" се односи на гмизавца заступљеног у култури Југоисточне Азије, „титан" је алузија на грчку митологију, а chaiyaphumensis значи да потиче „из Чијапума", тајландске регије где су остаци пронађени.

Диносаурус је живео у периоду од пре 100 милиона до 120 милиона година, што је око 40 милиона година пре тироносауруса рекса, од којег је био око два пута већи.

Предводник истраживања био је Титивут Сетапаничсакул, студент докторских студија на Универзитетском колеџу у Лондону.

Истраживачи описују животињу као „последњег тајландског титана", јер су остаци пронађени у најскорије насталим стенама које садрже остатке диносауруса, каже он.

„Млађе стене које су настајале пред крај ере диносауруса носе мању шансу да ће садржати њихове остатке, јер је овај регион тада већ прекривало плитко море.

„Због тога је ово можда последњи или најмлађи велики сауропод кога ћемо пронаћи у Југоисточној Азији", додаје.

Сетапаничсакул је „као дете обожавао диносаурусе" и сада је „испунио обећање себи из детињства да ће дати име једном диносаурусу", наводи се у саопштењу Универзитетског колеџа.

Нагатитан је 14. диносаурус који је именован на Тајланду.

Азијска земља поседује велики диверзитет фосила тих животиња, по чему је „можда на трећем месту у Азији", каће палеонтолошкиња Сита Маниткун са Универзитета Махасаракам.

Нагатитан је ходао Земљом када је ниво угљен-диоксида у ваздуху растао услед високих температура.

Диносауруси из породице сауропода су прилично нарасли у том периоду, каже професор Пол Апчурч са Универзитетског колеџа, који је учествовао у истраживању.

„Чини се помало чудним што су сауроподи били способни да се носе са вишим температурама", јер велики организми задржавају топлоту и теже се хладе, оценио је за Националну географију.

„Вероватно су високе температуре имале утицај на вегетацију која је важна за сауроподе, биљоједе огромних тела", закључио је у изјави за Ројтерс.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk