'У Србији 1.300 стогодишњака': Између дуговечности и економских изазова

Када су се они родили, телевизор је био научна фантастика.

Преживели су глобалне пандемије, светске ратове и прелазак из аналогног у дигитално доба, попут легендарног природњака Дејвида Атенбороа који је прославио 100. рођендан.

Стогодишњаци нису само сведоци историјских тренутака, већ група људи која се из године у годину повећава готово у свакој држави, подаци су организације World Population Review (WPR).

Највише их је у Јапану - око 120.000, а у врху су и Сједињене Америчке Државе (САД), Кина, Индија, Француска.

Економско стање, побољшани здравствени услови и исхрана су међу главним факторима који утичу на повећање броја стогодишњака, објашњава Горан Пенев, демограф.

„Њихов број расте јер су и услови бољи, а оно што се не мења јесте максимална дужина животног века - у просеку живе између 117 и 119 година", каже за ББЦ на српском.

Њихов број се повећава и у Србији, а колико их има одговорила је Снежана Пауновић, министарка државне и локалне самоуправе, реагујући на тврдње неких опозиционих политичара да је „међу бирачима стотине хиљада старијих од 100 година".

„У бирачком списку је 1.343. људи старијих од 100 година", прецизирала је.

Али Пенев упозорава да међу подацима из Србије има много грешака и да их треба узети са резервом.

Подаци последњег пописа из 2022. показују да у Србији живи 11.839 старијих од 85 година.

Нема података колико је тачно стогодишњака.

Према америчком WПР, у Србији има 1.000 стогодишњака, а исто толико их је и у Босни и Херцеговини (БиХ), Хрватској, Словенији, Румунији и Мађарској.

Подаци показују да је у готово свим земљама међу стогодишњацима највише жена.

Францускиња Жана Калман је умрла 1997. у 122. години.

Званично је једина особа која је живела дуже од 120 година, а пушила је и таманила је чоколаду.

Друга страна дуговечности

Док неки политичари, попут руског председника Владимира Путина и његовог кинеског колеге Сија Ђинпинга, покушавају да пронађу начин којим би се продужио животни век, економисти упозоравају на негативну страну дуговечности.

Повећање животног века одражава се на социјалне политике, јер када човек има више од 100 година, тешко да може самостално да брине о себи, указује Горан Пенев.

„Ту је већ потребна институционална подршка, јер животне трошкове не може да покрије сам", додаје.

У Србији је све мање радно активних, а све више пензионера.

Погледајте видео: Човек који троши милионе да би се подмладио

Пензионо питање је све акутнији проблем широм света, због негативних демографских трендова, указује Никола Стакић, економиста.

„Имате различите врсте пензионог система - код нас је и даље обавезно пензионо осигурање, док је у неким државама које су нама у комшилуку обавезно и приватно.

„Стање у Србији јесте боље што се тиче пуњења пензионог фонда, јер се до пре неколико година 50 одсто средства потребних за фонд дотирало из државног буџета", објашњава Стакић за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Дејвид Атенборо прославио 100. рођендан

У Србији је према попису из 2023. било 2,4 милиона запослених, а скоро 1,6 милион пензионера, подаци су Републичког завода за статистику.

У развијеним државама тренутни запослени (будући пензионери) сами проналазе додатне начине како би уплаћивали приходе за пензионо и здравствено.

„Индикатори нису ипак добри јер је однос примаоца пензија и запослених сада изједначен.

„Ако остане садашња финансијска архитектура, овај пензиони систем је неодржив на дужи рок", упозорава економиста.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk