Трамп, Путин и Си: Шта би историјски састанак могао да значи за свет

трамп, си ђинпинг и путин
Потпис испод фотографије, Путин и Си Ђинпинг састали су се више од 40 пута, Трамп и Путин седам пута, а Трамп и Си Ђинпинг три пута, али ће им ово бити први трилатерални сусрет
    • Аутор, Григор Атанесијан
    • Функција, ББЦ руски сервис
  • Објављено
  • Време читања: 7 мин

Припреме за први трилатерални састанак лидера Кине, Русије и Америке у историји зазвониле су на узбуну у Европи, где неки виде паралелу са послератном поделом света на сфере утицаја.

Док је био у посети изложби у музеју Мањеж на Црвеном тргу са групом школске деце 4. новембра, руски председник Владимир Путин је застао испред велике скулптуре некадашњег британског премијера Винстона Черчила, америчког председника Френклина Д. Рузвелта и совјетског премијера Јосифа Стаљина на конференцији у Јалти фебруара 1945. године.

„Ово су били лидери три главне силе, који су се састали да би разговарали о томе како свет треба да буде организован после Другог светског рата“, рекао је Путин деци.

Дан раније, кинески министар спољних послова и Кремљ најавили су консултације за састанак Путина, америчког председника Доналда Трампа, и кинеског председника Сија Ђинпинга 18. и19. новембра, кад ће они бити на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње у Шенџену.

Портпаролка Беле куће Оливија Велс потврдила је одржавање састанка.

Кад су се средином октобра први пут појавили извештаји да Кремљ предлаже такав састанак, они су моментално изазвали забринутост у Европској унији и Украјини, подсетивши многе на састанак лидера антихитлеровске коалиције у бившем одмаралишту руских царева на Црном мору у Јалти.

У замену за Стаљинов пристанак да уђе у рат против Јапана после победе над Немачком, прихваћено је ширење совјетског утицаја на Источну Европу, а тајни јужноазијски споразум доделио је СССР-у јапанске територије јужни Сахалин и Курилска острва, повративши совјетску поморску базу у кинеског граду Порт Артур и специјалне економске интересе у Манџурији.

Од тада, у Источној Европи је Јалта често коришћена као симбол циничне погодбе између великих сила које деле свет на сфере утицаја не обазирући се на мале земље, међу њима и оне чије територије деле.

Црно-бела фотографија тадашњег премијера Велике Британије Винстона Черчила, у зимском капуту, који држи цигару, председника САД Френклина Д. Рузвелта, у тамном огртачу и светлом оделу, који пуши цигарету, и премијера СССР-а Јосифа Стаљина, у совјетској војној униформи, који се заједно осмехују на клупи на Јалтској конференцији у фебруару 1945. године. Осам униформисаних мушкараца стоји иза њих
Потпис испод фотографије, Већ 1950-их, Јалта је за неке постала синоним за 'уговор са ђаволом'

„Веома не желим да ово буде Јалта Два, Три или Четири, где се утицај напросто прерасподељује“, рекао је украјински председник Владимир Зеленски.

„После Аљаске, ово би била друга велика дипломатска победа за Русију ако се догађаји одвијају онако како руски званичници тренутно сугеришу у односу на њихову жељу за новом 'Јалтом'.“

Немачки канцелар Фридрих Мерц је изјавио да било каква расправа о окончању рата у Украјини мора да укључи Европу.

„Европа мора и жели да игра улогу у том процесу“, рекао је он.

„Кључна питања мировног договора, било да су санкције или будућа безбедносна архитектура, могу само да буде разрешена уз учешће нас Европљана и сви учесници то знају.“

'Необичан формат'

Али док би Путин стварно могао да покуша да осигура подршку за окончање рата у Украјини под условима који одговарају Русији, како је известио Волстрит џорнал, о чему тачно жели да разговара са Трампом и Сијем Ђинпингом остаје и даље нејасно.

„Украјина ће неизбежно искрснути као тема на овај или онај начин“, рекао је саветник руског председник Јуриј Ушаков.

Али је додао: „До сада, постоје само прелиминарни нацрти онога о чему би могло да се разговара на тако високом нивоу и у тако необичном формату.“

Трамп је негирао да је Украјина на дневном реду.

„Могли бисмо да се састанемо да причамо о нуклеарном оружју и нуклеарном разоружању“, рекао је амерички председник.

А Кина не жели да учествује у преговорима о Украјини из којих је искључена Европа, јер чини све што може да ослаби перцепцију да подржава Русију у рату, према Џозефу Ториџијану, доценту на Америчком универзитету у Вашингтону.

Иако је кинеска елита последњих година све више занемаривала Европску унију, њу и даље занима одржавање добрих односа са европским земљама као кључним трговинским партнерима.

Али и Пекинг је сумњичав у вези са преговорима о нуклеарном наоружању, истиче Ториџијан.

„Они сматрају да је, зато што имају мањи нуклеарни програм, једна од његових предности његова нетранспаретност“, каже он.

'Доношење мира'

Руски интерес у једном таквом сусрету је очигледан - искључити Европу из преговора о Украјини и демонстрирати, још једном, да Москва не може да буде изолована на међународној сцени.

Апел америчком лидеру је очигледан.

„Трамп је узбуђен око њега због спектакла и читаве атмосфере“, истиче Ториџијан.

„Моћи ће да прича како је дивно што су се ове велике силе састале и да је он био први који је то урадио и да доноси мир.“

Совјетски захтеви

Али за Пекинг, корист је много мање очигледна.

„Јалта није драга успомена за Кинезе“, истиче Ториџијан.

Они су били згранути што је Стаљин осигурао специјалне совјетске интересе у Манџурији.

„Чак је и Мао Цедунг, после комунистичке победе у Кини 1949. године, сматрао да је све што су Совјети тражили у Јалти и што су наставили да траже једна огромна болна тачка“, истиче Ториџијан.

А ови спорови делом објашњавају накнадни разлаз Кине и СССР-а.

Кад је у питању Источна Европа, историчари и даље расправљају до које мере је ширење совјетске сфере утицаја напросто било прихватање неизбежне реалности.

У фебруару 1945. године, Црвена армија је већ окупирала Румунију, Бугарску и велике делове Пољске, Мађарске и Чехословачке.

Али данас руска војска не контролише чак ни читаву територију у источној Украјини коју је Кремљ већ прогласио руском и, за разлику од 1945. године, само један од потенцијалних учесника самита директно учествује у рату.

Међународни престиж

Русија је једина и даље заинтересована за јасну поделу света на сфере утицаја, каже Ториџијан.

Упркос Националној безбедносној стратегији усвојеној под Трампом која описује Западну хемисферу као америчку сферу утицаја, САД није спремна да одустане од подршке Тајвану.

А кинеско присуство у Латинској Америци остаје важно за Пекинг.

Русија доживљава себе као суперсилу равну Америци и Кини - а званична кинеска саопштења често описују Русију као равноправну - „али иза затворених врата, ни кинески експерти ни кинеско руководство не сматрају Русију силом равној себи“, каже Марсин Кацмарски са Универзитета у Глазгову.

„Једина земља коју кинеско руководство и елита истински сматрају равној Кини су Сједињене Америчке Државе“, истиче он.

Трилатерални састанак би могао да појача међународни престиж Пекинга, каже Кацмарски, представивши Сија Ђинпинга као глобалног државника којем на ноге долазе шефови других великих сила.

Џорџ В. Буш рукује се са људима у литванској престоници Виљнусу 2002. године
Потпис испод фотографије, 'Неће бити нових Јалти', изјавио је амерички председник Џорџ Буш у Литванији 2002. године

Али Трампов положај на светској сцени постао је мање известан после убедљивог пораза републиканаца на изборима за амерички Конгрес.

А питање је да ли Кина жели да појача сопствени међународни положај, каже Кацмарски, додавши: „И даље сам веома несигуран у погледу овог сусрета.“

Током посета Источној Европи 2000-их, тадашњи амерички председник Џорџ В. Буш изнова је називао споразуме у Јалти историјски злим.

Биле су то опаске конкретно упућене Путину, према Њујорк тајмсу, поручујући му да Русија нема права да се меша у послове суседа и да мора да се извини за дела Совјетског Савеза.

„Неће бити нових Јалти“, изјавио је Буш у литванској престоници Виљнусу 2002. године.

Ако, скоро 25 година касније, Путин буде успео да обезбеди састанак са лидерима Америке и Кине у формату који и издалека подсећа на Конференцију у Јалти, биће то симболична победа за њега, чак и ако састанак не буде произвео никакве конкретне резултате.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk