Договор с Ираном приводи крају рат који је оголио границе америчке доминације: ББЦ уредник

Овај рат је највећи спољнополитички промашај председника Доналда Трампа - до сада.

Он отежава Сједињеним Америчким Државама да у будућности одврати властите непријатеље.

Оштетио је њена савезништва са заливским арапским монархијама које производе нафту - за обнављање њиховог пословног модела као острва стабилности у турбуленцијама Блиског истока биће потребне године и године.

Приватно, њихови званичници већ говоре о диверсификацији оданости и о потреби за проналажењем начина живота уз Иран, њиховог суседа са друге стране Залива.

Кина је пажљиво посматрала шта се дешава док су Сједињене Државе трошиле тешко замењиве залихе оружја.

Споразум, под претпоставком да неће бити више спотицања у задњи час, окончава рат заснован на погрешној процени Америке и Израела о снази њиховог непријатеља у Техерану.

То ће довести до огромног олакшања међу свима којима је рат окренуо живот наглавачке, почев од цивила.

Споразумом ће поново бити отворен Ормуски мореуз, тврди Трамп, попустивши притисак са светске привреде и животе стотина милиона људи широм света.

На Блиском истоку су погинуле хиљаде људи.

Домови и послови су уништени.

Утицај на производњу вештачког ђубрива, која је зависила од снабдевања кроз мореуз, могао би да значи да ће сиромашне земље гладовати касније током године. Посебно Африка јужно од Сахаре.

Овај договор није мировни споразум.

Његов комплетан текст, за који преговарачи кажу да садржи 14 тачака на две стране, још није објављен.

Поред поновног отварања мореуза, меморандум о разумевању проширује примирје и укида америчку блокаду иранских лука.

Међутим, он заобилази најнезгоднија питања будућих преговора.

Тај дневни ред ће обухватити будућност иранског нуклеарног програма и степен укидања санкција у замену за уступке.

Црта је, макар, подвучена испод рата који су Америка и Израел започели 28. фебруара.

Сада вратимо мало сат на 27. фебруар, кад су се америчке и израелске снаге спремале да ударе, наоружавајући авионе и дронове, обавештавајући посаде о циљевима и бирајући мете за њихове пројектиле.

У Женеви, Иран и САД су учествовали у, како је свету речено, кључним преговорима са циљем контролисања иранских нуклеарних планова.

Бројни извори рекли су мени и другима да су ирански преговарачи чврсто веровали да се налазе усред озбиљног процеса и да су на сто поставили уступке једнако као и захтеве.

На улазу у Залив, Ормуски мореуз је био проходан, омогућавајући пролаз за око 20 одсто светског потраживања нафте и природног гаса, баш као и нуспроизвода петрохемијске индустрије који су постали виталне компоненте савременог живота, међу њима пољопривредна вештачка ђубрива и полупроводнике.

Меморандум о разумевању утире пут ка наставку нуклеарних преговора и проласку бродова кроз мореуз.

Тачно су се у тој тачки они налазили 24 сата пре него што су Америка и Израел пошли у рат.

У првом од низа разорних изненадних напада, Израел је убио врховног вођу Ирана, ајатолаха Алија Хаменија и његове најближе саветнике.

Негде у исто време, у америчком удару је сравњена са земљом школа у Минабу, у јужном Ирану, показале су бројне истраге.

Погинуло је више од 150 цивила, међу њима најмање 120 школске деце, углавном девојчице млађе од 12 година.

И Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху огласили су се у видео обраћањима на почетку рата изражавајући веровање да ће он бити кратак, оштар и победнички.

Била је то запрепашћујућа грешка у процени.

Њихови говори су предвиђали пад режима у Техерану.

Уместо тога, опстанак је само додатно учврстио режим.

Његова најгора ноћна мора била је сконцентрисани покушај смене режима од САД и Израела.

Он се десио и није успео.

Моћници из Техерана који су га преживели сада су само охрабрени.

Хамнеи и његови саветници су замењени по хитном поступку, са његовим сином Моџтабом као врховним вођом и млађом генерацијом команданата, којима управљају виши лидери Исламске револуционарне гарде.

Они су једнако идеолошки настројени као и стара гарда, али мање опрезни, спремни на ризике у ономе што су сматрали, исправно, да је борба за опстанак исламског режима у Ирану.

Гурали су до крајњих граница у добро планираној стратегији затварања Ормуског мореуза и нападајући арапске суседе Ирана, баш као и америчке снаге, базе и сам Израел.

Ратоборна реторика америчког министра за одбрану Питера Хегсета, у којој је тврдио да је америчка сила осакатила иранске оружане снаге, показала се преувеличаном и нетачном.

Израел је био потпуни партнер Америке у рату.

Али је био искључен из преговора о Меморандуму о разумевању и гледа на тај договор са незадовољством.

Нетанјаху је изјавио 28. фебруара како је чекао читав политички живот за прилику да уништи Исламску Републику, коју доживљава као најопаснијег непријатеља Израела.

Сада је на мети напада политичких противника зато што је угрозио безбедност Израела.

Нетанјаху ће морати да изађе на крај са оптужбама и последицама до све ближих општих избора, заказаних за крај октобра.

Потенцијални камен спотицања је израелска декларисана решеност да настави да заузима широке појасеве територије у јужном Либану, одакле је протерао цивиле и где је уништио хиљаде зграда.

Израелски министар одбране рекао је да ће наставити са окупацијом територија Либана, Сирије и Газе на „неодређено“.

Нетанјаху је под притиском тврде струје у кабинету и политичких противника да организује више офанзива на Либан.

Неки позивају на анексију југа земље.

Он ће морати да одваже да ли сме себи да приушти ризик наношења још штете израелском савезу са Америком отказивањем послушности Трампу, који је изразио незадовољство Нетанјахуом у низу интервјуа у САД.

Израелски ваздушни напад на јужно предграђе Бејрута у недељу био је очигледан покушај саботирања преговора у критичном тренутку.

Уместо тога, изгледало је као да их је само убрзао, јер је изгледало да време за преговоре рапидно истиче.

Сада ће наступити пауза када ће сви моћи да дођу до даха.

Прерано је закључити да Меморандум о разумевању може да се прошири у значајан договор између САД и Ирана.

Такав један споразум могао би да трансформише Блиски исток.

Али идеологија и потпуно одсуство поверења чини то пустим сновима.

Ово је била једна жалосна операција за све укључене.

Ирански народ, којем је Трамп обећао визију слободе 28. фебруара, још увек се налази под владавином свирепог режима који је у јануару убио хиљаде суграђана зато што су демонстрирали на улицама.

Америка задржава огромну економску и војну силу.

Међутим, Трампова импулсивна одлука да пође у рат против Ирана изгледа као поступак суперсиле која има проблема да сачува доминацију у свету који се мења.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk