Како је 'Ћациленд' правно опстајао
Данас је већ познато како је Ћациленд завршио, али једно питање вапи за одговором.
Како је било ко могао годину и по дана да заузима централни градски парк?
Постоји ли икакав правни основ за то?
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је у пар наврата говорио да је да је скуп у Пионирском парку пријављен.
То је најпре учинио вођа 'студената који желе да уче' Милош Павловић 6. марта.
Али Ћациленд убрзо драстично шири границе, до саме Народне Скупштине.
Двадесетак шатора који ће ту задржати месецима, постављени су на истом месту где је одржан сабор напредњака „Не дамо Србију“.
Тај догађај пријавио је Дарко Глишић, председник Извршног одбора СНС-а и тадашњи министар за јавна улагања.
Новинари Н1 и листа Недељник су објавили документа у којима се наводи да су оба скупа била пријављена 'до испуњења захтева'.
Правници су то оценили као злоупотребу Закона о јавном окупљању, јер јавни скуп не може бити пријављен на неодређено време.
Градске службе и званичници су махом ћутали или се проглашавали ненадлежним.
Цели видео о бурној историји Ћациленда погледајте на нашем Јутјуб каналу - ОВДЕ.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk









