Нобелова награда за хемију: Научници открили загонетку асиметрије живота

Златна нобелова награда
    • Аутор, Викторија Гил
    • Функција, ББЦ, наука
  • Објављено
  • Време читања: 3 мин

Нобелова награда за хемију додељена је француском научнику Анрију Б. Кагану и јапанском Кенсу Соаију за проналажење одговора на хемијску загонетку асиметрије живота.

Истраживачи су открили како природа ствара искључиво исправну верзију молекула уместо његовог одраза у огледалу.

На пример, молекули аминокиселина, градивних елемената протеина, постоје у два облика који представљају међусобне одразе у огледалу.

Међутим, живи организми на Земљи функционишу користец́и само један од тих облика.

Ови нобеловци су одговорили на питање: зашто живот даје предност једном од та два молекула-одраза у односу на други?

У органској хемији ово својство је познато као „хиралност", па тако хирални молекули имају и десни и леви облик.

Можете их замислити као наше шаке - нису идентичне, али је свака одраз оне друге.

И док природа готово искључиво производи верзију потребну за функционисање, хемијске реакције у лабораторији обично стварају мешавину састављену од 50 одсто левих и 50 одсто десних молекула.

Ово је посебно важно када је реч о производњи лекова, јер се свака верзија понаша другачије приликом интеракције са нашим телом.

Тако једна верзија може користити за борбу против болести, док друга не делује или чак може бити штетна.

Пример за то је развој лека талидомид.

Педесетих година прошлог века он је преписиван трудницама које су патиле од јутарњих мучнина.

Међутим, реч је о хиралном молекулу: десна верзија је ефикасан лек, док је лева токсична.

Првобитно је давана комбинација та два облика, а касније је откривено да тело може да претвори један облик у други.

Резултат је био тај да су хиљаде деце, чије су мајке узимале тај лек, имале тешке инвалидитете.

У телефонском укључењу на конференцији за новинаре поводом доделе Нобелове награде јутрос, Кенсо Соаи је изјавио да му је ово „један од најузбудљивијих дана у мом животу."

Како до Нобелове награде?

Нобелове награде су установљене тестаментом шведског проналазача и предузетника Алфреда Нобела, који је богатство делимично стекао проналаском динамита, подсећа агенција Ројтерс.

Први пут додељене 1901. године, награде одају почаст достигнуц́има у науци, књижевности и миру, док је признање за економију касније додала шведска Централна банка.

Физика је заузимала истакнуто место у Нобеловом тестаменту и награда остаје једно од највиших признања у овој дисциплини.

Међу досадашњим добитницима су неки од најславнијих научника, попут Алберта Ајнштајна, Марије и Пјера Кирија, Макса Планка и Нилса Бора, чији је рад помогао у постављању темеља модерне физике.

Ово је трећа овогодишња Нобелова награда, после признања за достигнућа у медицини и физици.

Нобелове медаље добитницима уручује шведски краљ Карл Густав на церемонији у Стокхолму 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.

После доделе награда следи раскошан банкет у градској куц́и Стокхолма.

Награда за мир, једина Нобелова награда која се не додељује у Шведској, уручује се одвојено на церемонији у Ослу, главном граду Норвешке.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk