'Бизарно': Одговор из кабинета Зеленског о захтеву смењеног министра одбране о изборима

Доскорашњи министар одбране Михаило Федоров позвао је на расписивање председничких избора у Украјини, што многи виде као највец́и изазов за председнички мандат Владимира Зеленског од избијања рата са Русијом у фебруару 2022. године.

„Демократија не може да буде талац Русије и рата“, рекао је 35-годишњи Федоров у видеу објављеном на Јутјубу 18. августа.

„Боримо се (у рату) управо зато што желимо да останемо слободна европска држава“, поручио је.

Од почетка руске инвазије, Украјина је у ратном стању, а то значи и да су суспендовани сви изборни процеси.

Федоров, који није директно поменуо Зеленског у видеу, неочекивано је смењен са места министра одбране крајем јула, само шест месеци по именовању.

Та одлука Зеленског, који се за сада није огласио о видеу Федорова, изазвала је талас протеста широм земље.

Извор из председничког кабинета рекао је за ББЦ да је „веома бизарно планирати изборе док лете ракете и дронови".

„Ово показује потпуни недостатак реализма“, додао је тај извор, пише Ден Џонсон, ББЦ дописник из Кијева.

Зеленски, некадашње телевизијско лице и забављач, изабран је за председника Украјине 2019. године после кампање у којој се представљао као борац против естаблишмента и корупције.

Петогодишњи председнички мандат Зеленског завршен је у мају 2024, али према украјинском уставу, избори не могу да буду одржани док је на снази ратно стање.

Уз то, власти кажу да је немогуће и небезбедно одржавати изборе на целој територији, поготово на оним које контролишу руске и проруске снаге, што је тренутно петина Украјине, рачунајући и полуострво Крим које је Русија анектирала 2014.

Руски председник Владимир Путин више пута до сада је одбијао могућност сусрета са Зеленским, говорећи о њему као нелегитимном председнику јер не организује изборе.

Када је амерички председник Доналд Трамп прошле године сугерисао да Кијев „користи рат“ да би избегао изборе, Зеленски је рекао да је Украјина „спремна" да организује гласање у року од 60-90 дана ако њени савезници помогну у гарантовању безбедности.

Одржавање фер и безбедног гласања представљало би значајне изазове за земљу која је под сталним руским бомбардовањем, а многи Украјинци су Трампове коментаре протумачили као понављање Путинових речи да Зеленски није легитимни лидер.

Током обављања функције министра одбране, Федорову се приписују заслуге за промене у министарству, вођење борбе против корупције, коришц́ење података за анализу и покушај побољшања учинка на првој линији фронта.

Одлука о његовом смењивању била је резултат напетости и неразумевања са главним војним командантом Александром Сирским.

Под притиском демонстрација, Зеленски је потом сменио и Сирског.

Федоров није дао никакве назнаке о његовим политичким плановима у видеу на Јутјубу, вец́ је говорио о потреби за „легалним, безбедним и реалистичним механизмом који ц́е омогуц́ити Украјини да обнови потпуни демократски процес чак и усред дуготрајног рата“.

Украјина се суочава са „системском кризом управљања и плаши се промена“, рекао је Федоров.

Указао је на корупцију у Украјини као једну од ствари које штете ратним напорима земље.

Дан пошто је Федоров објавио видео обраћање, две украјинске агенције за борбу против корупције саопштиле су да спроводе специјалну операцију усмерену на садашње и бивше посланике, као и на неименованог званичника у председничком кабинету.

Неколико сати касније, кабинет Зеленског је саопштио да је његова заменица Ирина Мудра смењена, усред извештаја локалних медија о рацији у њеном кабинету.

После смењивања Федорова, Зеленски је 17. јула за вршиоца дужности министра одбране именовао Јевгенија Хмару, каријерног обавештајног службеника.

Месец дана касније, Скупштина Украјине је огромном већином гласова потврдила одлуку Зеленског, именујући Хмару за новог министра одбране.

Федорову су понуђене и друге позиције у администрацији Зеленског, између осталог и позиција заменика премијера за војне иновације, али је 35-годишњак рекао да ц́е се вратити само као министар одбране.

Док је водио ресор дигиталне трансформације, Федоров је у првим данима рата основао добровољачку „ИТ војску Украјине“ како би покренула сајбер нападе на Русе.

Касније је водио успешну кампању прикупљања средстава названу „Армија дронова“ и унео елементе „гејмификације“ у рат, направивши систем који је украјинским војним јединицама додељивао кредите за погађање руских циљева.

Као министар одбране, пажњу је и даље усмеравао на дронове, високотехнолошко ратовање и набавке, и затражио је од Илона Маска, оснивача компаније Спејс Икс, да спречи Русију да користи Старлинк сателите за нападе дроновима.

Захваљујући томе, значајно су ометене руске војне операције и напредак на бојишту.

Убрзо после смењивања, Федоров је на Фејсбуку набројио властита достигнућа као министра одбране и поручио да ц́е „наставити... да побеђује непријатеља иновацијама и снагом организације“.

Последњих недеља, Украјина је појачала нападе дугог домета широм Русије, лансирајуц́и стотине дронова на нафтне рафинерије и складишта највећег трговачког онлајн ланца Вајлдбериз (Wилдберриес).

Протеклог викенда, Украјина је извела један од најмасовнијих напада дроновима на Москву, руску престоницу.

Регионални гувернер Андреј Воробјев рекао је да је на Москву лансирано око 600 дронова.

У најновијим украјинским нападима широм Русије девет људи је погинуло, а 23 рањено, међу којима и дете, саопштили су локални званичници.

Премијер Велике Британије Енди Барнам поново је потврдио пуну подршку Украјини након што је Москва упозорила на „последице“ после потврде да су дронови британске производње коришц́ени у украјинским ударима у Русији.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk