'Пацови излазе из шатора': Кампови у Гази под инвазијом глодара који шире заразу

У Појасу Газе, опасност се више не своди на оно што пада са неба, већ и на оно што у тишини гмиже из земље.

Само 10 дана пре њеног венчања, Амани Абу Салмија седи у шатору у кампу Спортског клуба, у јужном делу Газе, гледајући шта је остало од њене невестине спреме - колекције одеће, постељине и других младиних предмета.

Требало јој је више месеци да их припреми.

„Показивала сам пријатељицама спрему... све је било прикупљено“, каже она за ББЦ на арапском.

„Наредног дана, чула сам пацове. И кад сам погледала, видела сам да је већина тканина поцепана и поједена.

„Губитак није био само материјалан, већ и емоционалан.

„Много сам радила на припремању ове спреме. И све је било скупо...

„Планирали смо да пребацимо то у моју кућу [шатор] да би младожењина породица могла да га види, али оно што се десило био је огроман шок.“

Упркос примирју из октобра 2025. године, скоро сваких осам од десет од 2,2 милиона становника Газе и даље је у камповима за расељене, према Уједињеним нацијама.

Многи домови су уништени, а око половина територије остаје под израелском војном контролом.

Шатори би требало да пруже привремено уточиште, али сам терен на којем су постао је извор свакодневне претње, са до сада невиђеним ширењем глодара и инсеката у нарушеном и пренасељеном окружењу.

„Пре неког времена, опсели су на пацови“, каже Амани за ББЦ њуз на арапском.

„Слагали смо цигле и дрво целе ноћи, али су се пацови ипак увукли.“

Расељен из града Беит Лахије, близу границе са Израелом, Басел Ал Дахнун, има бубрежну инсуфицијенцију и дијабетес тако да није осетио да му пацов гризе прст на нози све док га његова жена није пробудила када је приметила да му крв тече из стопала.

„Дијабетесном стопалу је потребна нега, али услови су изузетно тешки“, каже овај 47-годишњак за ББЦ на арапском.

„Пацови и комарци су свуда, а опасност се повећава како се ближи лето.

„Услови у шаторима су неиздрживи. Глодари и пацови нас непрестано нападају.

„И моја деца проведе ноћи у страху, гледајући како стоноге гамижу свуда.

„Ситуација је опасна зато што ови глодари могу да пренесу озбиљне болести.

„Патим од тешких алергија и веома слабог имуног система.“

Почетком априла, палестински министар здравља Маџед Абу Рамадан упозорио је да широко распрострањено присуство глодара у Појасу Газе изазива све већу здравствену кризу и позвао Светску здравствену организацију да хитно обезбеди материјале за контролу глодара.

Гомилање отпада и крша довело је до множења мишева и пацова, додало је министарство, повећавајући вероватноћу од ширења озбиљних болести - преко угриза, мокраће, измета и паразита, као што су буве и крпељи.

Међу најпроминентнијим од ових болести су:

• хеморалгична грозница

• куга

• грозница од уједа пацова

• салмонела

А глодари нису једини ризик.

Како се лето приближава, примећени су чак и опаснији рептили, као што змије и шкорпије.

А у кампу Шалетс, у централном граду Гази, инфекција коју је вероватно изазвао ујед неидентификованог инсекта изазвао је високу температуру једној од младих девојака.

„Лекари су ми рекли да је то вирус и да би могао да потраје 30 дана“, каже њена мајка Ум Рамез.

„Била је 17 дана у таквом стању, препуштена божјој милости.

„Дала сам јој лек само да бих јој ублажила бол, али и даље спава са високом температуром.“

Њена ћерка се пробудила вриштећи, прича она.

„Кад смо се пробудили, открили смо да је инсект био веома велик - као велика торба.

„Провели смо читаву ноћ у страху. Немамо чак ни батеријску лампу да видимо шта је око нас или шта спава са нама.

„Страхујемо 24 часа дневно. Нисмо безбедни чак ни у шатору.

„Шатор је поцепан и у фронцлама. И сваки пут кад га закрпимо, он не издржи.“

'Права претња'

Доктор Мухамед Абу Афеш, директор Палестинског друштва за медицинску помоћ у Појасу Газе, каже за ББЦ на арапском да се ситуација сада погоршава.

„Размножавање глодара постало је огроман терет и права претња по јавно здравље, нарочито кад допру до хране и воде унутар шатора“, каже он.

„Забележени су случајеви повређивања и доспели су до болница и здравствених центара. Иако још не постоји прецизна статистика, дошло је до очигледног повећања броја случајева, који упозорава на катастрофу ако не дође до брзе реакције.

„Приметили смо и типове глодара који нису били уобичајени пре и, у огромним бројевима, који су права претња и могу чак до доведу до напада у неким камповима.“

Контрола штеточина је готово непостојећа, каже Абу Афеш.

Уништење инфраструктуре, ограничени капацитет локалних власти за формирање ефикасних теренских тимова и забрана уласка пестицида у Газу створили су идеално окружење за размножавање глодара - и настанак епидемије.

И он позива на хитну интервенцију међународних тела и притисак да се омогући улазак инсектицида и токсичних мамаца, као и горива неопходног за функционисање санитетско-здравствених мера и услуга дезинфекције.

За сада, неки млади људи покушавају да користе методе као што су прскање пољопривредних пестицида, постављајући просте замке унутар шатора и уклањање отпада из стамбених области.

„Трудимо се да се боримо против глодара и инсеката простим материјалима“, каже творац садржаја за друштвене мреже Махмуд Ал-Амави из града Газе.

„Било шта је боље него ништа.“

Али рат је оставио Газу прекривену са више од 68 милиона тона рушевина и крша, међу њима четири милиона тона опасног отпада, према УН, што је 13 пута теже од највеће египатске пирамиде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk