Desetine pasa spašeno od zlostavljanja, osumnjičeni uhapšen u Ugandi posle BBC istrage

Pas sa krznom boje rođe leži kraj puta.

Deluje mirno, ali kako se snimak na TikToku prelazi sa njegove njuške na ostatak tela, postaju vidljive teške povrede na njegovim zadnjim nogama.

Pas ne odmara. On dahće, verovatno u jakim bolovima.

Tekst na snimku dugom 15 sekundi govori gledaocima da je pas bio „u saobraćajnoj nesreći“ i traži od njih da mu „spasu život“ dajući novac preko onlajn linka.

Za tri nedelje pošto je video prvi put objavljen 8. januara prošle godine, ovaj pas se pojavio u stotinama drugih kampanja za sakupljanje sredstava, na najmanje desetak naloga.

Korisnik društvenih mreža iz Velike Britanije nazvao je psa Raset, što se odnosi na boju njegovog krzna.

Za njegovo lečenje su bile sakupljene hiljade dolara.

Ali njemu nikad nije bilo bolje.

BBC Afričko oko otkrilo je da je ovaj pas u Ugandi bio objekat za prevaru kojom se izvlači novac za životinje u nevolji, što je deo skrivene industrije koja profitira od svireposti.

Nemoguće je definitivno zaključiti šta je izazvalo Rasetove povrede, ali novinari Svetskog servisa BBC-ja uspeli su da sastave deliće priče, koja sugeriše da je dugo patio, nevezano za uzrok.

Ova priča povezuje grad u Ugandi sa ljubiteljima životinja udaljenim hiljadama kilometara.

Njih navode da se oproste od novca putem emotivnih slika, laži i eksploatacije zapadnih stereotipa u Africi, kao što su endemsko siromaštvo i široko rasprostranjena neosetljivost za dobrobit životinja.

Ali psi kao što su Raset su oni koji plaćaju najvišu cenu.

On je snimljen u Mitjani, trgovačkom centru oko 70 kilometara od Kampale, glavnog grada Ugande.

Grad je postao ozloglašen među onlajn aktivistima za spasavanje životinja širom sveta po jednoj stvari - lažnim azilima za pse.

Uganđanski prevaranti shvatili su koliko su psi popularni u Evropi, Severnoj Americi i Australiji, i koliko lako opsesija psima na društvenim mrežama može da se pretoči u novac.

„Ima mladih ljudi na selu u Ugandi koji neprestano traže šta bi mogli da rade na internetu“, kaže za BBC Bart Kakuza, predsednik ugandanskog Društva za zaštitu i negu životinja.

„S druge strane, u zapadnom svetu, ljudi su veoma strastveni u vezi sa životinjama. Ovi mladi ljudi su shvatili da mogu da zarade novac na tome ako nabave psa.“

Nemoguće je reći koliko naloga sa društvenih mreža radi iz Mitjane.

Ali kolektivno gledano, oni su preplavili Instagram, TikTok, Fejsbuk i Jutjub video snimcima životinja koje deluju jadno, uglavnom pasa i mačaka, čak i zečeva, uz komentare u kojima se moli za novac kako bi životinje bile smešene u azil, nahranile i izlečile.

Nedugo posle istrage i teksta BBC-ja, policija i organizacije za zaštitu životinja u Ugandi spasile su desetine pasa zatočenih u lažnim skloništima za životinje i korišćenih za onlajn prevare.

Osumnjičeni je uhapšen nakon što je policija izvršila raciju u dva susedna skloništa.

Za još dvojicom osumnjičenih se traga, kažu aktivisti za prava životinja.

Oven Godfri Membe se izjasnio da nije kriv po optužbi za okrutnost prema životinjama i zadržan je u pritvoru do 27. maja.

Membe je optužen za „ubistvo životinje na nepotrebno okrutan način“ prema Zakonu Ugande o životinjama (sprečavanje okrutnosti).

Membeovi psi i oni koji pripadaju obližnjoj operaciji ostaće u skloništima, ali su sada pod brigom Alijanse za dobrobit životinja Ugande, mreže lokalnih i međunarodnih aktivista koji se bore protiv organizovane eksploatacije životinja.

Organizacija, u kojoj su i kvalifikovani veterinare, saopštila je da je obezbedila zemljište gde se gradi hitno sklonište za prijem pasa.

Kako je tekla istraga i šta je sve otkrio BBC?

Na uobičajenom snimku vidi se čovek koji prikazuje pse u priručnoj građevini zajedno sa porukama kao što su „naši psi su gladni“ ili „još jedan dan bez hrane u azilu“ i „molim vas, pomozite nam“.

Snimci često iskorišćavaju ono što tvorci sadržaja misle da će izazvati reakciju gledalaca sa već postojećom percepcijom o Africi, opisujući je kao mesto gde je hrane malo, a mladi ljubitelji pasa moraju da se bore sa raznim izazovima kako bi zaštitili životinje od društvenog neprijateljstva i zapostavljanja.

Analiza podataka koju je izvršilo BBC Afričko oko sugeriše da su ovi video snimci efikasni u pretvaranju pregleda u donacije.

Proteklih pet godina, naše istraživanje pokazuje da je sakupljeno više od 730.000 dolara za azile za životinje u Ugandi preko stotine akcija za sakupljanje sredstava objavljenih na platformi za donacije GoFundMe.

Skoro 40 odsto svih tih akcija koje je analizirao BBC bilo je povezano sa Mitjanom.

U samom gradu, poslovanja sa lažnim azilima za pse je javna tajna.

Nekoliko stanovnika je reklo za BBC da je lako prepoznati prevarante.

„Kad vidite mladića kako vozi subaru [automobil koji je statusni simbol u ovoj oblasti], vi prosto znate da je on prevarant“, kaže jedan.

„Prevaranti su najpoštovaniji ovde u Mitjani“, dodaje drugi.

Ali tek poneki stanovnik je bio spreman da otvoreno govori o konkretnim operacijama po azilima jer su strahovali od odmazde.

BBC je odlučio da pošalje tim sa lažnim identitetom u Mitjanu.

Novinari su se predstavili kao novajlije koje žele da uđu u posao onlajn sadržaja sa azilima za pse.

Oni su otkrili da se neki lokali u oblasti izdaju većem broju autora ovakvih sadržaja.

Azili naplaćuju ulaz za snimanje sa vlasnikovim psima.

Snimci su potom objavljivani na nalozima društvenih mreža prevaranata i povezani su sa onlajn akcijama sakupljanja sredstava, obično preko linkova na GoFundMe ili PejPalu.

To znači da se isti fizički azili i isti psi koriste na više različitih naloga za iznuđivanje novca.

BBC-jev tim je dobio pristup jednom od tih azila, koje vodi mladi čovek koji se predstavio kao Čarls Lubadža.

U azilu, novinari su pronašli 15-ak u istom kavezu, ležeći u vlastitom izmetu.

Mnogi su delovali neuhranjeno i letargično.

Lubadža kaže novinarima u tajnoj istrazi da ovaj azil prevashodno postoji da bi zaradio novac od korisnika društvenih mreža iz inostranstva lažnim predstavljanjem.

On je dao neke savete kako povećati prihode i otkrio je neke trikove među kojima su:

„Kad dobijete novac preko GoFundMe, iskoristite ga da kupite kola ili izgradite kuću“, kaže Lubadža dok je bio sniman u tajnosti.

„Kad nađete belca davaoca, ne ponašajte se prema njemu kao prema bratu.

„Morate da ga iscedite, da ga potpuno.“

Ali dok se lažne operacije kao što je Lubadžina šire internetom, sve veći broj davalaca je shvatio da su prevareni.

Pojavile su se inicijative za zaustavljanje prevaranata.

Taktike aktivista, između ostalog, jesu širenje svesti među potencijalnim davaocima i imenovanje i posramljivanje naloga za koje se veruje da su najteži prekršioci.

Onlajn aktivisti rekli su za BBC i da se u azilima Mitjani dešava više od običnog zapostavljanja, u šta spada i namerno povređivanje životinja.

Kampanja koja je uzela maha zbog njenog agresivnog stila je „Nećete nas prevariti“ (We Won't Be Scammed), čiji nalog na Instagramu ima više od 20.000 pratilaca.

Na snimku napravljenim u tajnosti, Lubadža pominje kampanju i kaže da je „najveći problem“ prevaranata.

Ono što Lubadža verovatno nije znao jeste da nalog vodi 49-godišnja žena koja živi nekih 10.000 kilometara dalje u Jorkširu, na severu Engleske.

Nikola Berd, osnivačica inicijative „Nećete nas prevariti“, na ratnoj je stazi.

„Prema prevarantima osećam samo mržnju“, kaže ona za BBC.

„Oni su otelotvorenje zla.“

Kao i drugi u njenoj mreži od 20 aktivista, Berd je nekada bila žrtva.

Ona je slala novac čoveku u Mitjani koji je tvrdio da njegovom psu treba operacija posle saobraćajne nesreće.

Kad je dobila fotografije i video snimke navodne operacije na psu, Berd je počela da sumnja da tu nešto nije u redu.

Veterinari kojima je pokazala slike potvrdili su da to više izgleda kao zlostavljanje nego kao veterinarska nega.

„Tad sam pomislila: 'Oh Bože, omogućila sam zlostavljanje.'

„I tad je to postala moja prava strast za zaustavljanje zlostavljanja jer sam se osećala kao da zlostavljaju mog psa Sebija - zlostavljaju deo moje porodice.“

Ovo iskustvo uverilo je Berd da su povrede na životinjama na video snimcima na društvenim mrežama, među kojima su opekotine, posekotine i čak odsečeni udovi, namerno nanete.

Isti stav imale su druge onlajn grupe aktivista koje nadziru naloge povezane sa Mitjanom.

Lubadža je potvrdio novinarskom timu na tajnom zadatku da je bilo slučajeva kad su prevaranti namerno povređivali pse.

„Kad im je ponestalo sadržaja, neki ljudi su počeli da seku pse i traže novac“, kaže on.

Ali, dodaje, eskalacija im se obila o glavu kad su neki davaoci prozreli zlostavljanje i upozorili druge.

„Prevaranti više ne seku pse, zato što su izgubili novac kad su belci shvatili o čemu se ovde radi.“

Berd priznaje da se taktika prevaranata promenila zbog sve veće pažnje koju su dobili, ali ostaje pri tome da pse i dalje namerno povređuju i da su i dalje u opasnosti.

„Sav taj bol se nanosi samo zbog šačice donacija“, kaže ona.

„Nijedna životinja ne bi smela da prolazi kroz ovo.“

„Nećete nas prevariti“ i drugi onlajn aktivisti misle da su Rasetu, psu koji je snimljen kraj puta i koji je u desetinama video snimaka za sakupljanje sredstava, noge bile namerno slomljene.

Pogledajte video: Oko 4.000 biglova spašeno od kliničkih ispitivanja

Priča o psu Rasetu

Tokom tajnog snimanja, Lubaždi je pokazan snimak Raseta i on ga je identifikovao kao jednog od njegovih pasa.

Kada su ga novinari pritisli da otkrije više detalja, rekao je da je pas bio žrtva saobraćajne nesreće ispred azila.

Ali možda nije bilo tako.

Posle njegovog prvog pojavljivanja na društvenim mrežama, Rasetova slika je postavljena na nekoliko različitih naloga, naizgled dok je bio prosleđivan od jedne grupe prevaranata do druge.

Oko tri nedelje kasnije, britanski korisnik društvenih mreža i davalac, koji je želeo da ostane anoniman, uspeo je da u ispregovara sa preverantima da puste Raseta u veterinarsku kliniku u Kampali.

Doktor Isa Lutebemberva otišao je u Mitjanu da pokupi psa i odveo ga na kliniku, a lečenje je finansirao davalac iz Velike Britanije.

Prema Lutebembervavinom mišljenju, šanse da su Rasetove povrede nastale u saobraćajnoj nesreći veoma su male.

„Kad pogledate ove kosti, videćete da su sve slomljene gotovo u istom položaju.

„Ako želite da slomite kost, to je položaj koji biste odabrali, jer je tad kost najslabija“, rekao je, videvši rendgenski snimak Rasetovog donjeg dela tela.

Lutebemberva je operisao Raseta.

Preživeo je operaciju, ali je uginuo nekoliko dana kasnije.

„Čim pogledate njegovo lice, vidite da je pretrpeo mnogo patnje“, kaže Lutebemberva za BBC.

„Imajući u vidu kroz šta je sve prošao, nije zaslužio da umre.

„Raset mi je pokazao kakav sve bol pas može da istrpi tamo negde.“

BBC je kontaktirao Lubadžu, koji je rekao novinarima na tajnom zadatku da je bio vlasnik Raseta, tražeći njegov komentar o nalazima istrage.

Kad su mu poslate slike Raseta sa optužbama, rekao je da ne prepoznaje psa i negirao je da povređuje životinje.

Potvrdio je da autori sadržaja plaćaju da bi snimali u njegovom azilu.

Pogledajte video: Majmunica Mini na slobodi posle istrage BBC-ja

Lutebemberva i drugi aktivisti za prava žvotnja u Ugandi, kao što je Kakuza, delimično krive međunarodne davaoce za patnju pasa u azilima Mitjane, rekavši da oni često doniraju impulsivno i bez mnogo razmišljanja.

„Ljudi koji daju novac izazivaju problem surovosti prema životinjama ovde, zato što je uporno potpiruju, oni raspiruju vatru“, kaže Kakuza.

Berd je saglasna da su donacije nenamerno nanele štetu.

„Lekcija koju moramo da izvučemo iz Rasetovog zlostavljanja jeste da je donacija produžile njegovu patnju.

„Da ljudi nisu davali novac, Raset ne bi patio toliko dugo.“

Većina aktivista za prava životinja u Ugandi i izvan nje, misli da bi veća svest među korisnicima društvenih mreža i potencijalnim davaocima smanjila priliv donacija u azile Mitjane.

To bi umanjilo prihode prevaranata i privlačnost ovog posla među mladima, i dovelo do toga da se manje novih pasa hvata za prevare.

Međutim, malo njih može da ukaže na konkretna rešenja za pse koji su trenutno u azilima.

Policija iz Mitjane je rekla za BBC da su u operaciji iz 2023. spasena 24 teško povređena psa držana u lošim uslovima u lažnom azilu u gradu i prebačeni u Kampalu na lečenje.

Trojica osumnjičenih uhapšenih u operaciji optuženi su za svirepost prema životinjama pre nego što su pušteni.

Njihov slučaj je kasnije bio zaključen, a oni su dobili upozorenje.

Sada međunarodna koalicija aktivista, među kojima je i Kakuza, pokušava da koristi privatne tužbe za rešavanje ovog problema.

Jedna je već u toku.

„Nadamo se da će ovaj slučaj poslužiti kao odvraćanje za mnoge ljude koji žele i dalje da se bave ovim ilegalnim poslom“, kaže on za BBC.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk