Десетине паса спашено од злостављања, осумњичени ухапшен у Уганди после ББЦ истраге

Пас са крзном боје рође лежи крај пута.

Делује мирно, али како се снимак на ТикТоку прелази са његове њушке на остатак тела, постају видљиве тешке повреде на његовим задњим ногама.

Пас не одмара. Он дахће, вероватно у јаким боловима.

Текст на снимку дугом 15 секунди говори гледаоцима да је пас био „у саобраћајној несрећи“ и тражи од њих да му „спасу живот“ дајући новац преко онлајн линка.

За три недеље пошто је видео први пут објављен 8. јануара прошле године, овај пас се појавио у стотинама других кампања за сакупљање средстава, на најмање десетак налога.

Корисник друштвених мрежа из Велике Британије назвао је пса Расет, што се односи на боју његовог крзна.

За његово лечење су биле сакупљене хиљаде долара.

Али њему никад није било боље.

ББЦ Афричко око открило је да је овај пас у Уганди био објекат за превару којом се извлачи новац за животиње у невољи, што је део скривене индустрије која профитира од свирепости.

Немогуће је дефинитивно закључити шта је изазвало Расетове повреде, али новинари Светског сервиса ББЦ-ја успели су да саставе делиће приче, која сугерише да је дуго патио, невезано за узрок.

Ова прича повезује град у Уганди са љубитељима животиња удаљеним хиљадама километара.

Њих наводе да се опросте од новца путем емотивних слика, лажи и експлоатације западних стереотипа у Африци, као што су ендемско сиромаштво и широко распрострањена неосетљивост за добробит животиња.

Али пси као што су Расет су они који плаћају највишу цену.

Он је снимљен у Митјани, трговачком центру око 70 километара од Кампале, главног града Уганде.

Град је постао озлоглашен међу онлајн активистима за спасавање животиња широм света по једној ствари - лажним азилима за псе.

Уганђански преваранти схватили су колико су пси популарни у Европи, Северној Америци и Аустралији, и колико лако опсесија псима на друштвеним мрежама може да се преточи у новац.

„Има младих људи на селу у Уганди који непрестано траже шта би могли да раде на интернету“, каже за ББЦ Барт Какуза, председник уганданског Друштва за заштиту и негу животиња.

„С друге стране, у западном свету, људи су веома страствени у вези са животињама. Ови млади људи су схватили да могу да зараде новац на томе ако набаве пса.“

Немогуће је рећи колико налога са друштвених мрежа ради из Митјане.

Али колективно гледано, они су преплавили Instagram, ТикТок, Фејсбук и Јутјуб видео снимцима животиња које делују јадно, углавном паса и мачака, чак и зечева, уз коментаре у којима се моли за новац како би животиње биле смешене у азил, нахраниле и излечиле.

Недуго после истраге и текста ББЦ-ја, полиција и организације за заштиту животиња у Уганди спасиле су десетине паса заточених у лажним склоништима за животиње и коришц́ених за онлајн преваре.

Осумњичени је ухапшен након што је полиција извршила рацију у два суседна склоништа.

За још двојицом осумњичених се трага, кажу активисти за права животиња.

Овен Годфри Мембе се изјаснио да није крив по оптужби за окрутност према животињама и задржан је у притвору до 27. маја.

Мембе је оптужен за „убиство животиње на непотребно окрутан начин“ према Закону Уганде о животињама (спречавање окрутности).

Мембеови пси и они који припадају оближњој операцији остаће у склоништима, али су сада под бригом Алијансе за добробит животиња Уганде, мреже локалних и међународних активиста који се боре против организоване експлоатације животиња.

Организација, у којој су и квалификовани ветеринаре, саопштила је да је обезбедила земљиште где се гради хитно склониште за пријем паса.

Како је текла истрага и шта је све открио ББЦ?

На уобичајеном снимку види се човек који приказује псе у приручној грађевини заједно са порукама као што су „наши пси су гладни“ или „још један дан без хране у азилу“ и „молим вас, помозите нам“.

Снимци често искоришћавају оно што творци садржаја мисле да ће изазвати реакцију гледалаца са већ постојећом перцепцијом о Африци, описујући је као место где је хране мало, а млади љубитељи паса морају да се боре са разним изазовима како би заштитили животиње од друштвеног непријатељства и запостављања.

Анализа података коју је извршило ББЦ Афричко око сугерише да су ови видео снимци ефикасни у претварању прегледа у донације.

Протеклих пет година, наше истраживање показује да је сакупљено више од 730.000 долара за азиле за животиње у Уганди преко стотине акција за сакупљање средстава објављених на платформи за донације ГоФундМе.

Скоро 40 одсто свих тих акција које је анализирао ББЦ било је повезано са Митјаном.

У самом граду, пословања са лажним азилима за псе је јавна тајна.

Неколико становника је рекло за ББЦ да је лако препознати преваранте.

„Кад видите младића како вози субару [аутомобил који је статусни симбол у овој области], ви просто знате да је он преварант“, каже један.

„Преваранти су најпоштованији овде у Митјани“, додаје други.

Али тек понеки становник је био спреман да отворено говори о конкретним операцијама по азилима јер су страховали од одмазде.

ББЦ је одлучио да пошаље тим са лажним идентитетом у Митјану.

Новинари су се представили као новајлије које желе да уђу у посао онлајн садржаја са азилима за псе.

Они су открили да се неки локали у области издају већем броју аутора оваквих садржаја.

Азили наплаћују улаз за снимање са власниковим псима.

Снимци су потом објављивани на налозима друштвених мрежа превараната и повезани су са онлајн акцијама сакупљања средстава, обично преко линкова на GoFundMe или ПејПалу.

То значи да се исти физички азили и исти пси користе на више различитих налога за изнуђивање новца.

ББЦ-јев тим је добио приступ једном од тих азила, које води млади човек који се представио као Чарлс Лубаџа.

У азилу, новинари су пронашли 15-ак у истом кавезу, лежећи у властитом измету.

Многи су деловали неухрањено и летаргично.

Лубаџа каже новинарима у тајној истрази да овај азил превасходно постоји да би зарадио новац од корисника друштвених мрежа из иностранства лажним представљањем.

Он је дао неке савете како повећати приходе и открио је неке трикове међу којима су:

„Кад добијете новац преко GoFundMe, искористите га да купите кола или изградите кућу“, каже Лубаџа док је био сниман у тајности.

„Кад нађете белца даваоца, не понашајте се према њему као према брату.

„Морате да га исцедите, да га потпуно.“

Али док се лажне операције као што је Лубаџина шире интернетом, све већи број давалаца је схватио да су преварени.

Појавиле су се иницијативе за заустављање превараната.

Тактике активиста, између осталог, јесу ширење свести међу потенцијалним даваоцима и именовање и посрамљивање налога за које се верује да су најтежи прекршиоци.

Онлајн активисти рекли су за ББЦ и да се у азилима Митјани дешава више од обичног запостављања, у шта спада и намерно повређивање животиња.

Кампања која је узела маха због њеног агресивног стила је „Нећете нас преварити“ (We Won't Be Scammed), чији налог на Instagramу има више од 20.000 пратилаца.

На снимку направљеним у тајности, Лубаџа помиње кампању и каже да је „највећи проблем“ превараната.

Оно што Лубаџа вероватно није знао јесте да налог води 49-годишња жена која живи неких 10.000 километара даље у Јоркширу, на северу Енглеске.

Никола Берд, оснивачица иницијативе „Нећете нас преварити“, на ратној је стази.

„Према преварантима осећам само мржњу“, каже она за ББЦ.

„Они су отелотворење зла.“

Као и други у њеној мрежи од 20 активиста, Берд је некада била жртва.

Она је слала новац човеку у Митјани који је тврдио да његовом псу треба операција после саобраћајне несреће.

Кад је добила фотографије и видео снимке наводне операције на псу, Берд је почела да сумња да ту нешто није у реду.

Ветеринари којима је показала слике потврдили су да то више изгледа као злостављање него као ветеринарска нега.

„Тад сам помислила: 'Ох Боже, омогућила сам злостављање.'

„И тад је то постала моја права страст за заустављање злостављања јер сам се осећала као да злостављају мог пса Себија - злостављају део моје породице.“

Ово искуство уверило је Берд да су повреде на животињама на видео снимцима на друштвеним мрежама, међу којима су опекотине, посекотине и чак одсечени удови, намерно нанете.

Исти став имале су друге онлајн групе активиста које надзиру налоге повезане са Митјаном.

Лубаџа је потврдио новинарском тиму на тајном задатку да је било случајева кад су преваранти намерно повређивали псе.

„Кад им је понестало садржаја, неки људи су почели да секу псе и траже новац“, каже он.

Али, додаје, ескалација им се обила о главу кад су неки даваоци прозрели злостављање и упозорили друге.

„Преваранти више не секу псе, зато што су изгубили новац кад су белци схватили о чему се овде ради.“

Берд признаје да се тактика превараната променила због све веће пажње коју су добили, али остаје при томе да псе и даље намерно повређују и да су и даље у опасности.

„Сав тај бол се наноси само због шачице донација“, каже она.

„Ниједна животиња не би смела да пролази кроз ово.“

„Нећете нас преварити“ и други онлајн активисти мисле да су Расету, псу који је снимљен крај пута и који је у десетинама видео снимака за сакупљање средстава, ноге биле намерно сломљене.

Погледајте видео: Око 4.000 биглова спашено од клиничких испитивања

Прича о псу Расету

Током тајног снимања, Лубажди је показан снимак Расета и он га је идентификовао као једног од његових паса.

Када су га новинари притисли да открије више детаља, рекао је да је пас био жртва саобраћајне несреће испред азила.

Али можда није било тако.

После његовог првог појављивања на друштвеним мрежама, Расетова слика је постављена на неколико различитих налога, наизглед док је био прослеђиван од једне групе превараната до друге.

Око три недеље касније, британски корисник друштвених мрежа и давалац, који је желео да остане анониман, успео је да у испреговара са преверантима да пусте Расета у ветеринарску клинику у Кампали.

Доктор Иса Лутебемберва отишао је у Митјану да покупи пса и одвео га на клинику, а лечење је финансирао давалац из Велике Британије.

Према Лутебембервавином мишљењу, шансе да су Расетове повреде настале у саобраћајној несрећи веома су мале.

„Кад погледате ове кости, видећете да су све сломљене готово у истом положају.

„Ако желите да сломите кост, то је положај који бисте одабрали, јер је тад кост најслабија“, рекао је, видевши рендгенски снимак Расетовог доњег дела тела.

Лутебемберва је оперисао Расета.

Преживео је операцију, али је угинуо неколико дана касније.

„Чим погледате његово лице, видите да је претрпео много патње“, каже Лутебемберва за ББЦ.

„Имајући у виду кроз шта је све прошао, није заслужио да умре.

„Расет ми је показао какав све бол пас може да истрпи тамо негде.“

ББЦ је контактирао Лубаџу, који је рекао новинарима на тајном задатку да је био власник Расета, тражећи његов коментар о налазима истраге.

Кад су му послате слике Расета са оптужбама, рекао је да не препознаје пса и негирао је да повређује животиње.

Потврдио је да аутори садржаја плаћају да би снимали у његовом азилу.

Погледајте видео: Мајмуница Мини на слободи после истраге ББЦ-ја

Лутебемберва и други активисти за права жвотња у Уганди, као што је Какуза, делимично криве међународне даваоце за патњу паса у азилима Митјане, рекавши да они често донирају импулсивно и без много размишљања.

„Људи који дају новац изазивају проблем суровости према животињама овде, зато што је упорно потпирују, они распирују ватру“, каже Какуза.

Берд је сагласна да су донације ненамерно нанеле штету.

„Лекција коју морамо да извучемо из Расетовог злостављања јесте да је донација продужиле његову патњу.

„Да људи нису давали новац, Расет не би патио толико дуго.“

Већина активиста за права животиња у Уганди и изван ње, мисли да би већа свест међу корисницима друштвених мрежа и потенцијалним даваоцима смањила прилив донација у азиле Митјане.

То би умањило приходе превараната и привлачност овог посла међу младима, и довело до тога да се мање нових паса хвата за преваре.

Међутим, мало њих може да укаже на конкретна решења за псе који су тренутно у азилима.

Полиција из Митјане је рекла за ББЦ да су у операцији из 2023. спасена 24 тешко повређена пса држана у лошим условима у лажном азилу у граду и пребачени у Кампалу на лечење.

Тројица осумњичених ухапшених у операцији оптужени су за свирепост према животињама пре него што су пуштени.

Њихов случај је касније био закључен, а они су добили упозорење.

Сада међународна коалиција активиста, међу којима је и Какуза, покушава да користи приватне тужбе за решавање овог проблема.

Једна је већ у току.

„Надамо се да ће овај случај послужити као одвраћање за многе људе који желе и даље да се баве овим илегалним послом“, каже он за ББЦ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk