Prijateljstvo ili uticaj: Odnos Kine i Severne Koreje između ljubavi i mržnje

Za kineskog lidera Si Đinpinga, Severna Koreja je sused koga Kina ne može ni da kontroliše niti da priušti da izgubi.

Dve strane često opisuju svoj odnos kao odnos „sklopljen u krvi“, što je referenca na Korejski rat.

Ipak, poslednjih godina, nepoverenje je zateglo veze.

A sada Peking pokušava da ponovo uspostavi kontrolu nad strateški važnim, ali duboko nepredvidivim partnerom.

Kina želi stabilnost na granici i uticaj u Pjongjangu, ali bez uvlačenja u krize izazvane nuklearnim ambicijama Severne Koreje.

Stoga će Sijeva poseta ove nedelje - stigao je u Pjongjang u ponedeljak 8. juna - verovatno biti manje o prijateljstvu, a više o uticaju.

Seul veruje da bi mogao pokušati da pozicionira Kinu kao posrednika između Severne Koreje i Sjedinjenih Država, ali Peking možda ima druge motive.

Zapadni diplomatski izvori kažu za BBC da je Kina sve više zabrinuta zbog rastućeg partnerstva između Pjongjanga i Moskve.

Posle sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom prošle nedelje, Si bi možda želeo da se uveri da takođe drži severnokorejskog lidera Kima Džong Una pod kontrolom, posebno zbog toga što Peking povećava prisustvo na globalnoj sceni.

Odlukom da se odmah posle toga uputi u Pjongjang, na prvo putovanje u inostranstvo 2026. godine, Si Đinping je samo naglasio važnost saveza sa nestabilnim susedom Kine.

Ove dve zemlje dele „strateški neophodni odnos koji nije nužno lišen trvenja“, kaže Eun Džu Čoi, stručni saradnik sa seulskog Instituta Sedžong.

Otopljenje zategnutih veza

Hlađenje između Pekinga i Pjongjanga bilo je vidljivo, čak i ako suptilno.

Jedva da su obeležili 75. godišnjicu diplomatskih odnosa u oktobru 2024.

Javne poruke bile su prigušene.

Kineski ambasador nije prisustvovao proslavama osnivanja Severne Koreje prethodnog meseca.

Nije bilo razmene mišljenja na visokom nivou tokom cele godine, što je u oštroj suprotnosti sa sve toplijim odnosima Pjongjanga sa Moskvom.

Ta rastuća bliskost sa Rusijom uznemirila je Peking.

Posle ruske invazije na Ukrajinu, Severna Koreja je proširila vojnu saradnju sa Putinom, što je kulminiralo sporazumom o međusobnoj odbrani koji je potpisan tokom Putinove posete Pjongjangu 2024. godine.

Oko 2.300 severnokorejskih vojnika je poginulo boreći se za Rusiju protiv Ukrajine, prema istrazi BBC-ja.

Pjongjang je takođe optužen za snabdevanje municijom Rusije u zamenu za naftu i pomoć, što je uzbunilo Vašington i njegove saveznike, a tiho potreslo Kinu.

„Kina želi da osigura da su njeni interesi u odnosu na Severnu Koreju zaštićeni u vreme brzog približavanja između Moskve i Pjongjanga“, dodaje Ankit Panda, specijalista za nuklearnu politiku u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir.

Pragmatični partner

Ali Kim ne može sebi da priušti ni otuđivanje najvećeg izvora pomoći.

Kineski izvoz u Severnu Koreju skočio je na oko 2,3 milijarde dolara prošle godine, što je najviši nivo u poslednjih šest godina.

Putnički železnički saobraćaj između Pekinga i Pjongjanga ponovo je pokrenut ranije ove godine nakon šestogodišnje pauze.

Analitičari kažu da je i ovo proračunati pokušaj Pekinga da vrati Pjongjang u njegovu orbitu.

Za Kima, to je pragmatičan izbor.

Ako se rat u Ukrajini završi, potreba Rusije za podrškom Severne Koreje mogla bi da se smanji.

I za razliku od izolovanog Putina, Si je dočekao svetske lidere u Pekingu.

Odnos ljubavi i mržnje

Od samog starta, dve socijalističke države izvodile su složenu tačku balansiranja između uticaja i samostalnosti - dodatno komplikovanu vezama Pjongjanga sa njegovim drugim severnim susedom.

U Korejskom ratu (1950-1953), Kina je žrtvovala stotine hiljada vojnika u borbi za stvar Severne Koreje.

„Ako nemate usne, zubima će biti hladno“, čuveni je opis kineskog vođe Mao Cedonga strateške važnosti Severne Koreje za njegovu zemlju.

Ali osnivač Severne Koreje, njen vođa Kim Il Sung, tražio je veće vojne garancije, i formalizovao savez sa Sovjetskim Savezom 1961. godine.

Nekoliko dana kasnije, sklopio je novi vojni pakt sa Kinom.

Pod ideologijom Kima Ila Sunga zvanom Džuče, Severna Koreja bi na kraju trebalo da postigne samoodrživost.

Time što je obezbedila vojnu podršku obe velike sile značilo je da će biti manje rizika po nju da postane satelitske država bilo koje od njih.

U ono vreme, Pjongjang je zavisio od Sovjetskog Saveza za ekonomsku pomoć i naftu.

Glad je u međuvremenu primorala kineske državljane da pređu reku Tumen.

Neki od njih su se čak školovali u Severnoj Koreji, verujući da je njen prosvetni sistem bolji.

Ali Severna Koreja je izgubila vojnog saveznika i glavni izvor ekonomske podrške nakon raspada SSSR-a 1991. godine.

To je takođe utrlo put Kini, koja se u tom trenutku nalazila u usponu, za preuzimanje uloge glavnog pokrovitelja Pjongjanga.

Kina ostaje najveći trgovinski partner Severne Koreje, što za nju predstavlja investiciju u stabilnost u komšiluku i protivtežu Južnoj Koreji, koja je u savezništvu sa SAD.

„Kina obezbeđuje sasvim dovoljno privredne podrške da spreči pad režima, ali aktivno izbegava ono transformativno ulaganje koje bi Severnoj Koreji omogućilo samoodrživost“, kaže Seong-Hjon Li, gostujući akademik u Azijskom centru Univerziteta na Harvardu.

Zauzvrat, „Kina očekuje 'kalendarsku disciplinu' - prećutno pravilo da će se Pjongjang uzdržati od krupnih provokacija tokom kritičnih kineskih domaćih i diplomatskih događaja“, dodao je on.

Severna Koreja se nije uvek toga pridržavala.

Ostvarenje nuklearnih ambicija

Kina bi više volela nenuklearno Korejsko poluostrvo, ali Severna Koreja se bez obzira na to posvetila ostvarivanju vlastitih nuklearnih ambicija.

Kim Il Sung je postavio temelje za najmanji arsenal nuklearnog oružja na svetu, otvorivši nuklearni istraživački centar Jongbjon 1964. godine.

Iako je 1985. godine potpisao međunarodni Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT), oglušio se o njegove uslove i počeo da gomila plutonijum.

On, međutim, nije dočekao da vidi da njegova zemlja poseduje funkcionalnu nuklearnu bojevu glavu.

Kad je njegov sin Kim Džong Il preuzeo vlast 1994. godine, koristio je ovaj program u povoju kao diplomatsku polugu, tražeći ekonomsku pomoć ili mogućnost uspostavljanje odnosa sa SAD u zamenu za ustupke.

Severna Koreja se 2003. godine povukla iz NPT-a.

Tri godine kasnije, izvela je prvi nuklearni test na koji su Ujedinjene nacije reagovale brzo uvevši joj sveobuhvatne sankcije.

To bi bilo nemoguće bez podrške Kine.

Kina je nazvala test „flagrantnim“ činom i založila se za denuklearizaciju poluostrva, ali se uzdržala od upotrebe potpunog privrednog uticaja da bi to postigla.

„Kolaps ili ozbiljna destabilizacija Severne Koreje stvorili bi ogromne rizike po Peking: priliv izbeglica, nuklearnu nesigurnost i moguću ekspanziju SAD-a na sever ili uticaj Južnokorejske vojske“, kaže Čoi.

„Ova zabrinutost nadjačava nezadovoljstvo Pekinga nuklearnim programom Pjongjanga.“

Kad je Kim Džong Un došao na vlast 2011. godine, ubrzao je raketni program kako bi razvejao bilo kakvu iluziju kineske kontrole.

Čim je preuzeo dužnost, izmenio je ustav da bi proglasio Severnu Koreju nuklearnom državom i pokrenuo niz detonacija upravo u trenutku dok je Kina prolazila kroz vlastitu osetljivu tranziciju vođstva.

„Uprkos svom njegovom vođenju politike visokog rizika, Kim Džong Il je generalno očuvao osnovu hijerarhijske potčinjenosti kineskom diplomatskom ritmu“, kaže Li.

„Kim Džon Un je, za razliku od njega, pretvorio taj kalendar u oružje.“

Pred inauguraciju Sija Đinpinga kao predsednika u martu 2013. godine, Kim je izveo treću nuklearnu probu.

Pogubio je i strica sklonog reformama Džonga Songa Teka, koji je služio kao izaslanik za Kinu.

U reakciji na to, Si Đinping je podržao pooštravanje sankcija Ujedinjenih nacija.

Stao je uz južnokorejskog kolegu zarekavši se istovremeno da atomske ambicije Severne Koreje neće biti tolerisane „ni pod kakvim uslovima“.

Rusija novi saveznik

Uz zakletog neprijatelja Severne Koreje i najbližeg saveznika u ujedinjenoj opoziciji, Kim je delovao kao da će se otkačiti od zavisnosti od Pekinga.

Otkrio je da je Rusija više nego rada da mu udovolji, iako je obnova njihovih odnosa potrajala.

U aprilu 2014. godine, Kremlj je oprostio 90 odsto od 11 milijardi dolara severnokorejskog duga i dve zemlje su potpisale niz trgovinskih sporazuma.

A ruska invazija na Ukrajinu privukla je Severnu Koreju bliže nego ikad.

Dok ruski predsednik Vladimir Putin želi oružje i ljudstvo, Kimu je preko potrebna ekonomska pomoć, trgovina i vojna tehnologija.

SAD procenjuju da je Kim prodao više od milion minobacačkih granata i raketa grad Moskvi za upotrebu u Ukrajini, gde je više od 2.300 severnokorejskih vojnika poginulo boreći se za Rusiju, prema istrazi BBC-ja.

Njihov cvetajući odnos zainteresovao je Kinu posle potpisivanje pakta o uzajamnoj odbrani u junu 2024. godine.

Severna Koreja ostaje jedini formalni vojni saveznik Kine.

„Pojačali su se napori Pekinga da učvrsti odnose sa Pjongjangom otkako su Rusija i Severna Koreja produbili veze 2024. godine“, kaže Patriša M. Kim, koliderka Projekta procene Kine na Institutu Brukings.

„Kina ne želi da je Moskva zameni na mestu primarnog strateškog partnera Severne Koreje.“

Ofanziva šarma ubacila je u višu brzinu u septembru, kad je Si Đinping ugostio i Kima i Putina tokom parade za Dan pobede.

Analitičari su istakli da se Kim našao uz kineskog lidera tokom ceremonije, što je hvaljen i redak položaj.

Izuzetno vidljiva trgovinska i diplomatska dodvoravanja podrazumevala su nastavak saobraćanja putničkog voza i direktnih letova Er Čajne, kao i posete Pjongjangu kineskog premijera Lija Ćijanga i ministra spoljnih poslova Vanga Jija.

Kineska skorašnja „prećutna podrška Kimovoj novoj nuklearnoj doktrini“ pokazuju njene promene u pristupu komunističkom susedu, kaže Li.

„Ova promena je i te kako vidljiva posle susreta Trampa i Sija Đinpinga 14. i 15. maja, kada je Peking upadljivo izbrisao izraz 'denuklearizacija' iz zvaničnih saopštenja, potpuno se udaljivši od narativa Vašintona“, rekao je on.

Poseta Sija Đinpinga je šlag na tortu ovog umiljavanja.

Za Severnu Koreju, postoje taktičke prednosti u glumljenju da je neosvojiva, ali nema razloga da potpuno preseče slamku spasa.

„Na mnoge načine, Severna Koreja će imati najviše koristi od ovog strateškog trougla u povoju“, kaže Kim.

„I Moskva i Peking imaju jake interese da zadrže Pjongjang uz sebe.“

U stvarnosti, Li kaže da će Peking otkriti da „nije izgubio Pjongjang; samo je izgubio monopol na njega.“

Dodatno izveštavanje: Grejs Coi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk