Избори у Србији: Крај кампање која је оживела политику

Од земље у којој се на политику гледа са презиром, Србија је у месец и по дана предизборне кампање постала место где се готово само о политици разговара.

Поново су на екранима телевизијске дебате кандидата, а на улицама пребројавање око страначких митинга и промотивних штандова.

Ипак, мења се и атмосфера, али на лошије: посматрачи оцењују да су кампању обележили изборни инжењеринг, ограничавање слободе и насиље.

Појава једног новог актера, који је дуго тврдио да никако не жели да се бави политиком, оживела је политичку сцену у земљи којом 14 година неприкосновено влада Српска напредна странка (СНС).

Странка чији је члан Александар Вучић, доскорашњи председник државе, бори се за прилику да продужи најдуже време на власти од повратка вишестраначја у Србији.

Студентска листа настала је на таласу протеста после смртоносног пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду и прерасла у политички покрет шареноликих идеја.

У расподели политичких карата, кључна улога у формирању већине би ипак могла да припадне неким од представника традиционалних странака које су се определиле за излазак на изборе.

Изборна тишина почиње у четвртак, 22. октобра, у поноћ и траје до недеље у 7 часова, када ће бити отворено више од 8.000 бирачких места, истовремено када и у дијаспори.

Готово 6,5 милиона бирача имаће избор од 18 листа кандидата које се боре за 250 места у парламенту.

Први резултати очекују се неколико сати по затварању биралишта у 20 сати, а кључна борба водиће се за освајање већине од 126 посланичких мандата, што је број који гарантује могућност формирања власти.

У будући парламент Србије ући ће само листе које освоје више од три одсто гласова, што је изборни праг који се не примењује на странке националних мањина.

Шта смо у кампањи добили?

Изборни плакати, понека реклама на телевизији и жустра кампања са ограниченим домашајем на интернету.

Тако су у претходних десетак година изгледале предизборне кампање у Србији, где су, за време владавине СНС-а, традиционалне опозиционе странке осиромашиле финансијски и кадровски.

Велика окупљања, уз коришћење свих ресурса до којих су могли доћи, организовали су углавном напредњаци, док је осталих конвенција било мање и биле су мање бројне.

Током 2026, улицама и путевима Србије се шетало, трчало, возили бицикли, приватни аутомобили, најављивала чак и вожња камиончића.

Скупови су изашли из спортских хала и конгресних дворана на тргове, на којима су се вијориле разне заставе.

Било је и посла за полицију која је прековремено морала да ради на раздвајању супротстављених присталица и табора.

Ништа мање није се променио ни телевизијски програм.

У претходним годинама био је оштро подељен на медије на којима се радо обраћају представници власти, а опозиција привири само у обавезним терминима, и оне медије где владајући нису желели да се појаве.

У претходних месец и по дана, четири столице и четири чаше воде чекале су четири госта различитих политичких опција и ставова на великом броју телевизија.

Помало заборављене дебате и сучељавања ставова често су била гласна, жустра, из њих су многи тврдили да су изашли као победници, али су ипак ретки били моменти које ћемо памтити и после пребројавања гласачких листића.

Изван дебата остао је доскорашњи председник Србије, мада се понудио, симулирајући разговор са каменом за купус уместо представником Студентске листе.

Памтиће се музички рат, са народњачким тоновима.

Студенти су за химну одабрали песму „Три пољупца хоћу ја" Снежане Савић, симпатизерке ривалских напредњака.

Они су одговорили „Рузмарином" Мериме Његомир, која је три године пре смрти званично постала чланица СНС.

Политика је стигла где раније није, па је Вучић, кандидат СНС-а за премијера, после бројних цркава, ушао и у олтар манастира Јовање, простор који је резервисан само за свештенике и оне који имају њихову посебну дозволу.

Кампања је донела и политичаре-повратнике, а Богољуб Карић обележио је камбек лизањем туђих сладоледа и причом о семеној течности мушкараца.

Шта смо у кампањи изгубили?

Готово на самом почетку изборне кампање за парламентарне изборе, Србија је изгубила - председника.

Александар Вучић поднео је оставку на функцију за коју му је мандат свакако истицао наредне године и не би имао право да буде поново изабран.

Некадашњег лидера напредњака замењује Ана Брнабић, председница актуелног сазива републичке скупштине, која ће на овој функцији остати све док се не конституише нови сазив који се бира 25. октобра.

Изборни листић остао је без бројних странака које су у претходним изборним циклусима биле редовно присутне.

Опозиционе странке: Зелено-леви фронт, Покрет слободних грађана, Демократска странка, Доста је било, Двери и многи други, мањи или већи, махом су одлучили да подрже Студентску листу и практично привремено замрзну сопствено политичко деловање.

Упркос подршци новом политичком играчу, страначким актерима остала су затворена врата на предизборним скуповима СЛ.

Они који су на изборе решили да изађу самостално, попут Странке слободе и правде (ССП) или странке Србија-центар (СРЦЕ), остали су без појединих чланова или одбора.

Исто је задесило и социјалисте, који су најпре из сопствених редова избацили Бранка Ружића, а онда су уследиле оставке на локалном нивоу.

На глобалном нивоу, упркос новопробуђеном интересовању за политику на домаћем терену, избори у Србији нису привукли велику пажњу.

Осим отворене подршке напредњацима која је стигла из Москве од Владимира Путина, у Нови Сад је на скуп СНС-а дошао само словачки премијер Роберт Фицо.

Још је упадљивији изостанак јасних порука из западних престоница.

Док је Трампова администрација очигледно веома незаинтересована за дешавања на Балкану, Европска унија се на изборима нашла у другом плану.

Осим листе Европска Србија, ниједна од водећих листа није истакла наставак прикључивања ЕУ као један од кључних циљева.

Студентска листа саопштила је да нема намеру да се усаглашава са спољном политиком ЕУ о санкцијама Русији и тако угрозила један могући савезнички мост, бар на неко време.

Колико ће Србија остати без скупштинске већине и нове владе, зависиће од резултата гласања које не треба очекивати у првих неколико сати по затварању биралишта.

Могла би то да буде маратонска постизборна ноћ.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk