Ђуро Мацут: Лекар, професор и 'волонтерски' председник Владе Србије

Може ли и треба ли најважнија политичка функција у некој земљи да се обавља без плате?

Док једини поздрављају изјаву председника Владе Србије Ђуре Мацута да ту функцију обавља волонтерски, други га критикују и питају се да ли онда ради како треба, уз многе друге послове.

„Колико се онда озбиљно схвата премијерска функција када може да се буде и на свим осталим радним местима?

„То је функција која захтева ангажовање целе особе и остали послови би требало да се замрзну на неко време", указује Зоран Стојиљковић, некадашњи члан Агенције за борбу против корупције, у изјави за ББЦ на српском.

Осим што обавља, према Уставу, најодговорнију функцију у земљи, јер би требало да води унутрашњу и спољну политику земље, Мацут има и додатне, подједнако захтевне послове.

Редовни је професор на Медицинском факултету у Београду, начелник Одељења за туморе Клинике за ендокринологију, члан комисија и саветник.

Законски је дозвољено бавити се пословима који не угрожавају обављање јавне функције, што процењује Агенција за спречавање корупције.

Уз јавне функције, закон дозвољава научноистраживачки рад, наставу, културно-уметничку, хуманитарну и спортску делатност, али и обавезу да се пријави зарада.

Ако јавна позиција захтева пуно радно време онда не могу да се обављају друге деталности, прописује Закон о спречавању корупције.

Мацут месечно зарађује више од 370.000 динара, подаци су Агенције за спречавање корупције.

У тим подацима, у рубрици „председник Владе Србије - нето зарада" пише 0 (нула) динара.

„Неко ко жели да волонтерски обавља функцију, а да настави да ради и примарни посао, требало би да буде позитивна порука и другима да се усуде да имају више ангажовања у животу", поручио је 62-годишњи премијер.

Иако се одрекао премијерске плате, Мацут зарађује од послова на факултету, институту, чланства у комисији, одборима, указује Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука у Београду у пензији.

За Стојиљковића је спорно колико паралелних послова заправо неко може ваљано да обавља.

Задатак Агенције за борбу против корупције јесте, између осталог, да утврди колико су неки послови у сукобу интереса, односно колико функција можете да обављате, указује Стојиљковић.

„У супротном би се поставило питање да ли сте иберменш (натчовек) и да постижете оно што обични људи не могу.

„Данас оперишете, а онда увече закажете седницу владе", примећује.

Претходници Ђуре Мацута - Милош Вучевић, Ана Брнабић и Александар Вучич - према доступним подацима, осим премијерске функције, за коју су у просеку примали између 112.000 и 184.000 динара, нису имали друге послове.

Председници влада Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, Словеније, Косова, као и председница Већа министара Босне и Херцеговине (БиХ) имају само један посао - премијери су.

Пуне руке посла

Ђури Мацуту је у априлу 2025. поверан одговаран задатак - да води Владу Србије.

Наследио је Милоша Вучевића који је поднео оставку у јеку антивладиних протеста на којима се тражила одговорност за погибију 16 људи у паду надстрешнице Железничке станице у Новом Саду.

Вучевић је и председник владајуће Српске напредне странке (СНС), а Мацут је пре доласка на чело владе говорио на неким скуповима напредњака.

Преузео је премијерску функцију у тренутку када су се широм Србије одржавали протести због новосадске трагедије које су предводили студенти.

Да ће постати премијер саопштено му је дан пре проглашења, док је покушавао да региструје кола.

Председник владе, по закону, треба да је води и усмерава, стара се о јединственом политичком деловању, усклађује рад њених чланова, представља је, сазива и води владине седнице.

Одговоран је за привреду, финансије, правосуђе, а требало би и да обликује спољну политику земље.

Мацута каже да ту позицију првенствено види као „улогу миритеља и измиритеља стања острашћености у којем се налазимо".

Због тога сам „од почетка заузео став да је потребно извршити хармонизацију односа у друштву", рекао је поводом 100 дана владе.

Седнице владе редовно води сваког четвртка.

Појављује се и на појединим јавним догађајима, мада ретко говори и повремено представља државу у иностранству.

Шта још ради Ђуро Мацут?

Мацут је и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, где је дипломирао и докторирао.

Професори организују наставу, држе предавања, у чему могу да им помогну асистенти, менторише студенте на докторским дисертацијама и мастер радовима и пише научно-истраживачке радове.

Мацут је и гостујући професор на Универзитету у Атини и Медицинском факултету Универзитета у Скопљу.

Запослен је и на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије у Београду као начелник одељења и помоћник руководиоца Клинике.

А начелник има пуне руке посла: од организације читавог одељења, распореда лекара и медицинских сестара до постављања дијагноза, лечења и праћења стања пацијената.

„Колико ви заправо онда обликујете функцију премијера ако обављате све ове озбиљне, одговорне и важне послове?

„Шта то значи? Да сте 'левом руком' премијер? У слободно време?", пита Стојикљовић.

Погледајте видео: Ко, како и када формира владу у Србији

Посебан проблем је што се све надлежности премијера Мацута односе на јавни сектор, указује професор Стојиљковић.

„Он је високи државни службеник.

„Да вас неко не би оптужио да гомилате приходе из различитих извора, онда комотно кажете да вршите премијерску функцију, а не наплаћујете је, с тим што се не одричете других нематеријалних погодности коју она носи", додаје.

Изјавом да се премијерском функцијом бави волонтерски, Мацут на неки начин показује да „није невешт као што некада покушава да се представи", сматра Стојиљковић.

„Могуће да је проценио колико дуго ће бити на том месту.

„Премијери су као листопадно дрвеће, а лишће пада сваке године", каже Стојиљковић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk