'Ne pucajte, musliman sam': Kapetan u zarobljeništvu somalijskih pirata

Posle večernje molitve jedne vlažne aprilske večeri, telefon Santi Sanaje je zavibrirao porukom od koje je sve vreme strahovala.

Tanker njenog muža prevozio je pošiljke širom Bliskog istoka dok je rat u Iranu besneo.

Isplovivši 2. aprila iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), kapetan Ašari Samadikun je zamalo izbegao projektile oko Ormuskog moreuza, što ga je primoralo da zađe u piratske vode.

U pozivima kući u njegovom selu prepunom drveća džekfruta na indonezijskom ostrvu Sulavesi, ovaj otac dvoje dece trudio se da zvuči umirujuće.

Poručio je porodici da on sada prevozi naftu za vladu.

„I zato, uz Božju pomoć, ništa se neće desiti.“

Ali 21. aprila, Santi je poslao glasovnu poruku.

„Moj brod napadaju pirati.“

Uz obalu Somalije, ljudi naoružani automatskim puškama AK-47s i bazukama postavili su zasedu trgovačkom tankeru Honor 25 koji se uputio za Mogadiš, uzevši za taoce 17 članova posade, i otevši 18.500 barela nafte.

Otmica je označila povratak unosne i nasilne industrije koja je nekada harala oko Roga Afrike.

Santi je rekla da njen muž nije shvatio da su njegov brod opkolili pirati sve dok oni već nisu počeli da se penju na palubu.

„Ne pucajte, ja sam musliman“, rekao im je Ašari, pozivajući se na njihovu zajedničku veru.

„Posle toga, svim članovima posade je naređeno da se okupe i svi telefoni su im zaplenjeni“, rekla je Santi.

Posle određenog zastoja, napadi na brodove kod Somalije eskalirali su kad je iranski rat pojačao regionalnu nestabilnost.

Dve nedelje posle zarobljavanja Honora 25, naoružani ljudi su oteli i trgovački brod Svard natovaren cementom i tanker Eureka sa gorivom u vlasništvu Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

Preusmerili su ih ka piratskom centru Somalije: polunezavisnom severoistočnom regionu Puntlend.

Prvi put otkako su međunarodne pomorske patrole suzbile pretnju pre više od decenije, osumnjičene somalijske piratske grupe istovremeno su držale tri trgovačka broda, zajedno sa moreplovcima iz više od šest zemalja, među kojima su Egipat, Indija, Indonezija, Pakistan i Sirija.

„Piratske grupe bi mogle da dožive krizu u Ormuskom zalivu kao novu priliku da nastave ilegalne aktivnostim“, kažu za BBC Pomorske snage EU (EUNAVFOR) koje nadziru protivpiratske regionalne operacije.

Povratak somalijskih pirata bio bi „katastrofalan“ po svetski brodski saobraćaj, rekla je Sofija Galani, docentkinja sa Univerziteta Panteion u Atini.

„U kombinaciji sa pretnjom koju predstavljaju Huti u Crvenom moru i rizikom sa kojim se brodovi susreću u Ormuskom zalivu i oko njega, ovo bi moglo da pretvori čitav region, od Arabijskog mora do Roga Afrike, u izuzetno opasno okruženje za plovidbu.“

„To bi neizbežno dovelo do većih premija osiguranja i troškova prevoza, što bi na kraju uticalo na cene proizvoda i pogodilo potrošače", ukazuje Galani, koja je i savetnica za Svetski pomorski program Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC).

Uspon i pad somalijskog piratstva

Somalijska beskrajne obala postala je sinonim za piratstvo 2000-ih.

Dok je ribarenje sa stranih brodova ugrozilo lokalne prilike za zarađivanje za život, kriminalne grupe su iskoristile ovaj očaj da izgrade podršku za privezivanje njihovih brodova i sprovođenje operacija zahteva za otkupninu.

Napadi su dostigli vrhunac 2011, sa 237 incidenata, prema Međunarodnom pomorskom birou.

U januaru te godine, somalijski pirati su istovremeno držali čak 32 broda i 736 talaca, saopštio je EUNAVFOR.

Isplate, kad bi se desile, znale su da budu ogromne.

Otkupnine su donele između 2005. i 2012. čak 413 miliona dolara (više od 350 miliona evra), prema Svetskoj banci.

Na vrhuncu, ova pošast je mogla da košta svetsku ekonomiju 18 milijardi dolara (oko 15 milijardi evra) godišnje u gubicima u trgovini, procenila je banka.

„Kriminalne grupe koje se bave piratstvom nastavile su da postoje, ali ono što ih je zaustavilo bila je pretnja nasilne intervencije regionalnih mornarica koje su patrolirale plovnim putevima“, kaže Omar Mahmud, viši analitičar za Somaliju i Rog Afrike pri Međunarodnog kriznoj grupi.

U međuvremenu, „uslovi na kopnu koji dovode do piratstva nastavljaju se nesmanjenom žestinom“.

Veza sa Hutima?

Pre tri godine, pojavile su se prve glasine o povratku pirata, kada su se strane mornarice posvetile skoku broja napada Huta koji su harali Crvenim morem.

Somalija više nije mesto sa najviše napada na svetske brodove.

Titulu sada nosi Singapurski moreuz, koji uglavnom doživljava pljačke manjeg obima.

Ali sad kad su snage bezbednosti još zauzetije širom Bliskog istoka, a pirati su još jednom prešli u ofanzivu, britanske Pomorske trgovačke operacije (UKMTO) podigle su nivo pretnje oko Somalije na „ozbiljno“.

A opasnost kao da se širi dalje na sever u Adenski zaliv i izaziva zabrinutost povodom moguće saradnje Huta i pirata.

Tanker MT Eureka bio je usidren kod luke Kana pod kontrolom jemenske vlade kad je otet u ranim satima 2. maja i odvučen u Somaliju.

Bio je to jedan od najmanje četiri broda koji su nedavno naleteli na osumnjičene otmičare oko zemlje zahvaćene građanskim ratom, gde iranski saveznici Huti kontrolišu velike delove teritorije na severu.

„Postoje rane indicije da bi ovi incidenti mogli biti deo šireg i organizovanijeg obrasca, umesto izolovanih slučajeva piratstva“, rekao je Jazid Al-Jedavi, koordinator istraživanja pri Saninom centru za strateške studije.

„Ako takva koordinacija kasnije bude bila potvrđena, korist po učesnike povezane sa Iranom ili Hute bi najverovatnije bila strateška pre nego čisto finansijska“, kaže on.

Navodi da proširivanje pomorske pretnje izvan Jemena, komplikuje američke pomorske pozicije u regionu i olakšava pritiska na iranske luke.

„Moglo bi i da ukaže na bezbednosni vakuumi i prilike za dalje širenje haosa blizu jednog od najkritičnijih pomorskih uskih grla na svetu.“

Pogledajte video sušama u Somaliji i njenim posledicama po život stanovnika

'Simptom dubljih problema'

Nestabilnost na Bliskom istoku ne stvara samo moguće bezbednosne rupe koje mogu da iskoriste somalijski pirati, već i pogoršava katalizatore.

„Piratstvo je na kraju simptom dubljih problema na kopnu, među kojima su nestabilnost, siromaštvo i loša uprava“, kaže Galani, savetnik za UNODC.

Posle stalnih suša, smanjenja američke finansijske pomoći i dugotrajnog građanskog rata, milioni Somalijaca već su imali problema da prehrane porodice.

A onda je rat u Iranu narušio pristup hrani i gorivu ovoj zemlji zavisnoj od uvoza, digavši troškove u skoro rekordne visine.

„Mnoga siromašna domaćinstva će najverovatnije pribeći prodavanju produktivnih životinja ili čak prošenju da bi ublažili sve veću nedostupnost hrana“, upozorila je američka Mreža za sisteme ranih upozorenja na glad.

Povratak ove industrije „već mnogo gori nego što su mnogi toga svesni, rekao je za BBC u žarištu piratstva, Puntlendu, jedan službenik snaga bezbednosti.

„Pojačano je kretanje oružanih grupa duž čitave obale.“

Vlada Puntlenda je saopštila da je „već dugo vodi snažnu kampanju protiv piratstva“ i zarekla se da će krivično goniti počinioce, istakavši štetu načinjenu njenom ugledu.

Pogledajte video o putovanju Srđana Jankovića kroz Ormuski moreuz

'U opasnosti'

Pomorci koji i dalje rizikuju kretanje rutama preplavljenim piratima savetuju se da je najbolje da se služe smernicama za bezbednost da bi odbili napade, u koje spadaju angažovanje naoružanih čuvara ili postavljanje fizičkih barijera koje bi otežale upadanje na brod.

Čini se da brod MT Honor 25 kapetana Ašarija nije posedovao nijedno.

„Pre nego što je moj muž nestao, pitala sam ga da li postoji naoružano obezbeđenje, zato što sam znala da su somalijske vode sklone piratstvu“, rekla je Santi za BBC iz njenog doma u Indoneziji.

„Moj muž je rekao da ga nema.“

Na slikama broda koje je objavio EUNAVFOR vidi se niska paluba bez dodatnih mera predostrožnosti.

BBC-jevi pokušaji da stupi u kontakt sa vlasnikom broda registrovanog na Maršalskim ostrvima nisu urodili plodom ili bilo kakvim odgovorom.

Prema pakistanskim regruterima Helmsmen, brod je u vlasništvu somalijskog državljanina.

Somalijske vlasti koje je kontaktirao BBC nisu mogle to da potvrde.

Nekoliko dana pošto je njegov brod bio otet, kapetanu Ašariju je bilo dozvoljeno da se javi porodici.

On im je pokazao gde se tanker našao na liniji vatre i rekao da pirati pokušavaju da pronađu nekog ko govori engleski da bi mogli da pregovaraju oko otkupnine.

„Nakon toga, moj muž mi je rekao da više ne pokušavam da ga kontaktiram zato što bi to moglo da produbi sumnje i dovede ga u opasnost“, rekla je Santi.

Sa četvoricom Indonežana, 10 Pakistanaca, Indijcem, Šrilančaninom i državljaninom Mjanmara na brodu, otimanje ovog plovila izazvalo je multinacionalnu reakciju.

Vlade Indonezije i Pakistana rekle su da su u toku napori da se izdejstvuje oslobađanje posade.

EUNAVFOR nadzire brod, dok je UKMTO rekao da nisu prijavljene nikakve povrede u bilo kom slučaju otmice, mada nema „verifikovanih najnovijih vesti koje bi ukazale na kretanje, oslobađanje ili eskalaciju".

Za porodice pomoraca, čekanje je izluđujuće.

U porukama poslatim kući, kidnapovani Pakistanci opisali su nestašicu hrane i pretnje nasiljem.

Na Sulavesiju, otac kapetana Ašarija se moli da će se njegov sin vratiti do Kurban-bajrama krajem maja.

„Uz božje dopuštenje, okupićemo se da ga dočekamo kući sa radošću“, rekao je Sjamsudin Dg Ngaving.

Dodatno izveštavanje: Fatuma Malim iz BBC njuza Somalija i Muhamed Zubair Kan iz BBC Urdua.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk