Деца и оружје у Србији: 'Шта се мешаш, то су мушка посла'

У обе мајске трагедије 2023. године, дечак и младић искористили су оружје њихових очева за незапамћена масовна убиства.

За два дана убијено је 18 младих и деце, и чувар основне школе.

Оружје је обојици било на дохват руке.

Тек три године касније, посланици Скупштине Србије усвојили су нови Закон о оружју и муницији, како би се, каже предлагач, „подигао ниво безбедности".

Новим прописима подиже се граница за набавку оружја и личну безбедност са 18 на 21 годину, регулише рад стрељана, уводи се строжа процедура за будуће власнике оружја.

Стручњаци који су пратили измене поздрављају поједина решења, али указују да је потребно још много тога да би се деци и младима ограничио приступ оружју.

Највећа замерка је што изменама Кривичног законика, такође усвојене у Скупштини Србије, није уведено ново кривично дело „обучавање малолетног лица за руковање ватреним оружјем".

„Ако сада усвајају све остале чланове у вези са оружјем, зашто се не усвоји и онај који забрањује обуку малолетника.

„Тај члан је био у нацрту измена Кривичног законика после јавне расправе у јесен 2025. и нико није имао никакве примедбе на њега", каже адвокаткиња Вања Мацановић из Аутономног женског центра (АЖЦ), невладине организације која је учествовала у јавној расправи о оба закона, за ББЦ на српском.

Министарство правде, међутим, наводи да су нове измене и допуне Кривичног законика само оне које се односе на промет оружја, повезане са новим Законом о оружју и муницији.

„За остале предложене измене и допуне чека се мишљење Европске комисије", наводе у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Међу осталим изменама су и друга нова кривична дела - ношење онеспособљеног ватреног и хладног оружја на јавном месту и несавесно држање ватреног оружја.

Закони су се нашли пред посланицима почетком јула, како би Србија у последњем тренутку испунила обавезе из Реформске агенде, документа на основу којег Европска унија одлучује о исплати новаца из Плана раста.

Како деци спречити приступ оружју?

После масовног злочина у Основној школи „Владислав Рибникар" у центру Београда, родитељи страдале деце тражили су више законских измена.

Стефан Ћорда, један од правних заступника породица, учествовао је у писању предлога.

„Поред забране обучавања малолетника да рукују ватреним оружјем, тражено је да и ношење хладног оружја буде кривично дело.

„Имали смо разговоре на ту тему, али никада није ушао у скупштинску процедуру. Родитељи су били много разочарани", каже адвокат за ББЦ на српском.

У последњој пресуди оцу дечака који је убио другове и чувара школе „Владислав Рибникар", судија је посебно нагласио чињеницу да је Владимир Кецмановић водио сина у стрељану.

„Са 11 година и осам месеци вођен је да учи да пуца из ватреног оружја.

„За суд нема значај то што није забрањено да деца уче да пуцају. Обучавање детета да пуца из пушке јесте опште опасна радња", рекао је судија Драган Мартиновић у образложењу пресуде, пренео је Инсајдер.

У јулу 2024. године, суд је на пет месеци кућног притвора осудио власника стрељане у коју је Владимир Кецмановић водио малолетног сина, због давања лажног исказа, пошто је раније изјавио да није видео дечака да вежба у њој.

Пошто је у тренутку злочина дечак К.К. имао мање од 14 година, он не може кривично да одговара.

Виши суд у Београду осудио је Владимира Кецмановића на 14 година и шест месеци затвора, а мајку Миљану Кецмановић на две године и 11 месеци затвора.

И одбрана и тужилаштво су најавили жалбу.

Према новом Закону о оружју и муницији, малолетницима ће бити забрањено коришћење оружја на цивилним стрелиштима.

Изузетак су деца која су чланови спортских стрељачких клубова, с тим да млађи од 14 могу да користе само ваздушно оружје, а старији од 14 година и ватрено.

„Раније нисмо имали тако изричите одредбе да малолетници не могу да буду у стрељанама и да користе оружје.

„Због тога би нови закон требало позитивно да утиче на безбедност", каже Душан Станковић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику, за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Где на свету има највише оружја

'Малолетницима забранити и одлазак у лов'

Код Владимира Кецмановића пронађено је више комада ваздушног и ватреног оружја, показала је истрага.

У кући Уроша Блажића, који је убио деветоро младих у Дубони и Малом Орашју, приградским београдским насељима, откривен је арсенал оружја.

Радиша Блажић, Блажићев отац, фотографисао се с оружјем, био је инструктор за коришћење снајпера, за пунолетство је његовој деци набавио пиштољ, а на једној свадби дао је тада осмогодишњем Урошу да пуца, рекао је тужилац на суђењу за овај злочин.

Малолетници не уче да пуцају само у стрељанама, указује Мацановић.

АЖЦ је тражио да се деци и на другим местима ограничи приступ оружју, попут ловишта, и да се малолетницима забрани да иду у лов.

Ови предлози су предмет закона који уређује питања дивлјачи и ловства, био је одговор Министарства унутрашњих послова током јавне расправе.

Мацановић не верује у скоре промене ових закона.

„Нама се јављају мајке које говоре да не могу да спрече да очеви воде синове у лов.

„Када покушају да се успротиве, добију одговор: 'То су мушка посла, шта се петљаш'", каже.

Да ли је малолетнички криминал у порасту?

Током 2025, 14 малолетника починила су убиства, док је годину дана раније било осам малолетних таквих случајева, пише у извештају Врховног јавног тужилаштва.

У истом периоду било је и више малолетника који су извршили тешко убиство - 13 спрам пет у 2024.

Иако тужилаштво наводи да се ради о „значајном" расту, Миона Васић, из Института са криминолошка и социолошка истраживања, наглашава да није било промене трендова последњих десет година када је реч о убиствима и тешким убиствима чији починиоци су малолетници.

„Ово су мали бројеви, због чега проценти скачу чак и када имате неколико случајева више", каже.

Она указује да није било значајних промена ни када се сагледа целокупан малолетнички криминал.

„Постоји сензационалистичко извештавање медија да је малолетнички криминал у порасту и да је насилнији, али подаци то не показују.

„И даље је највише кривичних дела против имовине", каже.

Међу 2.724 кривичне пријаве против малолетника, око 1.000 их је било због дела против имовине, пре свега крађе и тешке крађе, подаци су Републичког завода за статистику за 2024. годину.

„Кривична дела против живота и тела заступљена су мање од 20 одсто уназад пет година и при томе више од половине, чине лаке телесне повреде", каже Васић.

Иако указује да криминал међу малолетницима није раширенији него раније, истраживачица Института верује да у Србији деца јесу изложена оружју.

Нико у Србији није директно истраживао колико често и на који начин су деца у контакту са оружјем.

Међутим, постоје подаци који посредно говоре о овом проблему.

Према истраживању о малолетничкој делинквенцији из 2014, скоро петина старијих основаца и средњошколаца је носила неку врсту оружја, а 40 одсто њих га је имало у школском дворишту.

Већина је то правдала потребом да се одбране јер је постајала група коју су доживљавали као претњу.

„Претпоставка је да су деца углавном носила хладно оружје, али је ово и даље алармантан податак", каже Васић.

Она указује и на податке из глобалне Анкете о лаком оружју (Small Arms Survey) из 2018, по којима је Србија, заједно са Црном Гором, била на трећем месту у свету по броју оружја у рукама цивила.

Министарство унутрашњих послова је више пута оспоравало ову статистику.

Пре масовних убистава у мају 2023. године, у Србији је било регистровано 766.665 оружја, рекао је министар унутрашњих послова Ивица Дачић у Скупштини.

После позива МУП-а да се врати оружје и одузимања оружја у полицијским акцијама, тај број је смањен и сада је 508.999, додао је.

Са једне стране, имамо небригу за децу, а са друге доступност оружја и нормализовање његове употребе у значајном делу друштва, каже Вања Мацановић.

АЖЦ је раније указивао да су од почетка 2026. двојица 16-годишњака, у одвојеним случајевима, покушали убиство.

У оба случаја очеви су обучавали или подстицали дечаке да користе ватрено оружје, навео је АЖЦ.

„Дечак К. К. није био једино дете које је обучавано да користи оружје", закључује Мацановић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk