Израел и Палестинци: Протести због рата у Гази и шта значи 'интифада'

Протести због рата у Гази узели су маха на неколико елитних америчких универзитета док се званичници труде да стишају демонстрације.

Објаве на друштвеном мрежама редовно помињу 'интифаду' - арапску реч за устанак.

Она се користи за периоде интензивних палестинских протеста против Израела.

У многим објавама поставља се питање да ли ће бити нове интифаде као последице рата у Гази.

Неки је називају и „интелектуалном интифадом".

Студенти су изашли са предавања и поставили шаторе да би протестовали због израелске војне кампање у Гази.

Стотине демонстраната ухапшено је на кампусима широм САД, међу којима су и они на Њујоршком и Универзитету Колумбија, у Берклију и Мичигену.

Демонстрације су се одржавале и у колеџу Емерсон, на Универзитету Тафтс у Бостону, и на Масачусетском институту за технологију, у оближњем Кембриџу.

Многи студенти су суспендовани са Колумбије, упућујући гласне позиве да се дисциплинске мере укину или опозову.

Неколико јеврејских студената изразило је забринутост због онога што називају претећим окружењем на кампусу.

Али други демонстранти тврде да је злостављање јеврејских студената ретко и да они који се противе захтеве ситуацију преувеличавају.

Активисти позивају универзитете да се „ограде од геноцида" и прекину да доприносе компанијама које учествују у производњи оружја и другим индустријама које подржавају израелски рат у Гази.

Шта значи „Интифада"?

Арапска реч „интифада" се преводи као „устанак".

Користи се да опише периоде интензивних палестинских протеста против Израела.

Прва Интифада је трајала од 1987. до 1993. године, а друга од 2000. до 2005. године.

На друштвеним мрежама се све чешче појављивао израз „Глобализујте Интифаду" откако је почео најновији сукоб у Гази 7. октобра 2023, којим се позивају људи из читавог света да учествују у устанку против Израела.

Коришћени су и други изрази попут „Електронске Интифаде", „Интелектуалне Интифаде", као и позиви на бојкот израелских производа (покрет „Бојкот, прекини инвестиције, уведи санкције").

Јеврејске групе кажу да је ознака „глобализовање интифаде" коришћена поред мапа јеврејских организација у иностранству, које показују где се Јевреји састају и раде, што изазива забринутост да могу бити нападнути.

Шта, дакле, знамо о ранијим палестинским Интифадама?

Прва Интифада: Децембар 1987- септембар 1993.

Прва палестинска интифада почела је 8. децембра 1987. године у Гази, кад је камион израелске војске који је превозио тенкове ударио у аутомобиле са Палестинцима.

Четворо Палестинаца је погинуло.

Незадовољство међу Палестинцима који живе под израелском окупацијом расла је 20 година до тог дана.

Израелска илегална насеља на окупираној Западној обали и у Појасу Газе су се ширила, док су Палестинци имали економских проблема и суочавали се са честим конфронтацијама са израелском војском.

У реакцији на судар камиона, устанак је избио у избегличком кампу Џубалија у Гази и брзо се проширио Западном обалом и Појасом Газе.

Млади Палестинци су се сучелили са израелским војницима камењем и Молотовљевим коктелима.

Израелски војници су испалили бојеву муницију, изазвавши критике међународних организација, међу њима и Уједињених нација.

Насиље двеју страна се наставило, са различитим интензитетом, све до 1993. године.

Устанак је изненадио многе стране, међу њима Израел и Палестинску ослободилачку организацију (ПЛО) Јасера Арафата, која је у то време била у егзилу у Тунису.

Један од главних резултата Прве интифаде био је да је привукла светску пажњу на патњу Палестинаца који живе под окупацијом, а посебно на тврдокорне мере које Израелци користе за гушење устанка.

Славни израз који је настао користио је тадашњи израелски министар одбране Јицак Рабин.

Он је позвао на „сламање костију" демонстраната.

Рабин је веровао да ће пуцање у Палестинце укаљати израелски имиџ у међународној заједници, зато што би им испаљивање бојеве муниције у Палестинце без оружја донело саосећање.

Како се Интифада настављала, Палестинци су прешли са бацања камења и Молотовљевих коктела на нападе на израелске снаге пушкама, ручним гранатама и експлозивима.

У овим инцидентима су убијене и повређене десетине израелских војника и цивила.

Процењује се да су Палестинци убили више од 100 Израелаца током прве Интифаде, док су израелске снаге убиле најмање 1.000 Палестинаца.

Интифада се окончала 13. септембра 1993. године, кад су Израел и ПЛО потписали Споразуме из Осла, који су пружили оквире за мировне преговоре.

Израел је прихватио ПЛО као званичног представника Палестинаца, а ПЛО се одрекао оружаног отпора.

Друга Интифада: Септембар 2000 - фебруар 2005.

Друга интифада је названа Ал Акса Интифадом.

Џамија Ал Акса треће је најсветије место у Исламу и била је жариште које је обележило почетак пет година насиља.

Палестински лидери су искористили име храма да би имплицирали да је то устанак из народа, а не чинови насиља које је организовала Палестинска управа, као што је тврдио Израел.

Тадашњи лидер израелске опозиције Ариел Шарон, кога су чували тешко наоружани израелски војници и полицајци, посетио је простор на коме се налази џамија Ал Акса 28. септембра 2000. године.

Седам људи је погинуло првог дана протеста, а више од 100 рањено.

Оно што је започело са неколико стотине палестинских демонстраната који су бацали ципеле и камење на Шароново обезбеђење претворило се у демонстрације широм Палестинских територија.

Сцене убиства дванаестогодишњег палестинског дечака Мухамеда Ал Дуре у Гази док се држао за оца постале су неки од најтрајнијих призора другог палестинског устанка.

Израелска истрага је закључила да је извештај француске телевизије из 2000, у ком су оптужене израелске трупе за убиство детета неоснован.

Најдрастичније разлике устанка осамдесетих и 2000-их су размере конфронтација и чинова насиља.

Друга Интифада је била много насилнија од прве.

Из УН-а кажу да је погинуло више од 5.800 људи од почетка Друге Интифаде у септембру 2000. и до краја 2007. године - скоро две године пошто је устанак званично окончан.

Иако је тешко утврдити цифре за број људи који су погинули током Интифаде, већина анализа се поклапа у закључку да је погинуло много више Палестинаца него Израелаца.

Палестински методи напада су подразумевали испаљивање ракета као и самоубилачке бомбашке нападе на зграде и аутобусе.

Повремено је било међународних критика на рачун израелских метода при реакцијама, али су Израелци тврдили да одговарају на организоване оружане нападе.

Шта је Западна обала

Овај текст је ажуриран новим елементима 13.маја 2026. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk