Фото-детективи: Како препознати лица настала уз помоћ вештачке интелигенције

Ништа није деловало необично кад се 2024. године финансијски радник из Хонгконга придружио колегама путем видео позива у инжењерској фирми Аруп да би разговарали о поверљивој аквизицији.

Тек кад су послали уплату од 25 милиона долара открили су да су преварени.

Свака друга особа у том разговору, међу њима и наводни главни финансијски службеник, била је дипфејк направљен помоћу вештачке интелигенције.

Лица настала помоћу вештачке интелигенције постаје све теже разликовати од правих људи, а процењено је да ће преваре које користе генеративну вештачку интелигенцију до следеће године коштати само САД 40 милијарди долара, према извештају из 2024. године консултантске фирме Дилојт.

То је један од разлога зашто је доценткиња Ејми Доул, психолошкиња са Аустралијског националног универзитета (АНУ), желела да сазна да ли сви можемо бити обучени да боље препознајемо лица настала уз помоћ вештачке интелигенције.

„Апсолутно смо ужасни у препознавању лица насталих помоћу вештачке интелигенције“, каже она, док студије показују да нисмо бољи - или смо чак гори - од половичног погађања.

Колико сте, дакле, добри у разликовању лица насталог помоћу вештачке интелигенције од правог људског?

'Хиперпросечно' лице

Ако сте имали проблема са тестом изнад, нисте једини.

Потешкоће у препознавању лица насталог помоћу вештачке интелигенције остављају последице, каже Доул, „било да се ради о лажном представљању, или сајтовима за упознавање или нападима на наше банковне рачуне“.

У студији објављеној у јуну у часопису ПНАС, Доул и колеге из Аустралије, Канаде и Шкотске тестирали су нови приступ обучавању људи.

Како технологија вештачке интелигенције напредује, модерни системи углавном поправљају очигледне грешке, а Доул каже да је мало вероватно да ће преваранти користити слике које садрже грешке.

Уместо да људи обучавају да траже индикативне грешке као што су неупарене минђуше или изобличене црте лице, истраживачи су их обучили да доносе инстинктивне судове о сваком лицу као целини.

„Један од проблема је што очекујемо да лица настала помоћу вештачке интелигенције буду необична, што је засновано на претходном искуству, али то су заправо само људи који нису савршено симетрични и мало су чудни, тако да се читава једначина преокренула“, каже Доул.

Претходно истраживање из Доулине лабораторије показало је да су лица генерисана помоћу вештачке интелигенције оцењивана као људска чешће од правих људских лица.

Тај феномен они су назвали хиперреализам вештачке интелигенције.

Будући да алгоритми вештачке интелигенције нагињу математичком просеку свих десетина хиљада лица на којима су обучени, „АИ лица заправо изгледају просечније, или хиперпросечно, у поређењу са људским лицима“, каже Доул.

То их чини „мало више поверљивим, изгледају привлачније и делују познатије“ од правих људских лица.

Али та студија се бавила само лицима белаца насталим помоћу вештачке интелигенције.

Алгоритми вештачке интелигенције обично су обучено непропорционално на лицима белаца, тако да је могуће да они делују посебно реалистично у односу на друга лица.

Обука

У најновијој студији, тим је прво проверио колико добро 45 одраслих људи може да препозна лице генерисано помоћу вештачке интелигенције у почетку.

У једном тесту, показан им је низ од три лица и замољени су да пронађу оно настало помоћу вештачке интелигенције.

У просеку су били у праву 41 одсто.

Учесници су потом прошли сат времена обуке.

Доул каже да је то подразумевало да им буде показано око 100 лица - половина права и половина настала помоћу вештачке интелигенције - и да су замољени да оцене свако у шест категорија: препознатљивост, упечатљивост, изражајност, симетрија, пропорционалност и привлачност.

Према Доул, људска лица су обично препознатљивија, упечатљивија и изражајнија, док су лица настала вештачком интелигенцијом често симетрична, пропорционална и привлачна.

„Чак им ни не говоримо да су лица настала уз помоћ вештачке интелигенције симетричнија“, каже она.

„Све што они раде је да оцењују симетричност. Говоримо им да ли су људска или настала помоћу вештачке интелигенције, и они онда стекну осећај кроз излагање таквим фотографијама како се ова лица разликују од људских.“

У просеку, учесници су отприлике удвостручили тачност на горњем тесту на 81 одсто након што су били обучавани.

У студији која се надовезала на ову, сарадници из Канаде су спровели исту обуку на сасвим другој групи волонтера.

Према Доул, „они су анализирали податке одвојено и открили су исте снажне предности“.

Наши природни инстинкти

Доктор Алехандро Естудиљо, психолог који проучава визуелну перцепцију на британском Универзитету у Борнмуту, који није учествовао у овом истраживању, рекао је за ББЦ да је био изненађен кад је прочитао студију, зато што је она супротна методима које су користили други научници.

Али он каже да је лепота овог новог приступа у томе што користи наше природне инстинкте.

„Људи не обрађују лица усредсређујући се на њихове појединачне црте.

„Уместо тога, оно што користимо је нешто што се зове холистичко обрађивање“, објашњава он, а то је када комбинујемо све црте у целину коју потом можемо ефикасно да препознамо.

Кад оцењујете лице по препознатљивости или симетрији, на пример, не усредсређујете се на неку конкретну црту лица, већ морате да се усредсредите на читаво лице.

„Никоме није пало на памет да је можда најбољи приступ заправо рећи учесницима да обраде лица исто онако као што то раде у свакодневном животу“, каже Естудиљо.

Погледајте видео Ове слике са венчања Тејлор Свифт су лажне

'Игра мачке и миша'

Студија, међутим, има властита ограничења.

Доул каже да се обука показала као изузетно ефикасна за један од најреалистичнијих генератора лица помоћу вештачке интелигенције, StyleGAN3, али она мора да се тестира и на другим АИ моделима.

„Сви наши учесници су били млађе одрасле особе тако да је критично питање да ли би ова обука радила на деци и старијима, за које такође знамо да су посебно подложни преварама“, додаје.

Прави изазов, кажу истраживачи, јесте да су људи сада у трци са системима вештачке интелигенције који се све време побољшавају.

Доступне су аутоматизоване алатке које користе алгоритме за откривање садржаја генерисаног помоћу вештачке интелигенције, али они имају властита ограничења.

Оне би могле да раде само на конкретним АИ производима и могле би да имају проблема како се буду појављивали нови модели или слике буду биле обрађиване.

И зато истраживачи кажу да је најважније да људи остану у средишту препознавања АИ дипфејкова.

„То вам је игра мачке и миша“, каже Доул.

„То вам је као са компјутерским вирусима који се непрестано крећу напред, а ми морамо да се крећемо заједно са њима да бисмо одржали корак.“

Ипак, она верује да ови налази нуде „добре разлоге за оптимизам“.

Она сугерише да би слична обука могла на крају да се развије како би се помогло људима да идентификују гласове и видео снимке генерисане помоћу вештачке интелигенције, баш као и статична лица.

Тако бисмо сви могли да будемо боље опремљени да кажемо да ли током видео позива разговарамо са правим колегама или с АИ дипфејковима.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk